Kako postajemo defetisti

Hrvatski film “Zbornica” rediteljke i scenaristkinje Sonje Tarokić, koji učestvuje u Glavnom takmičarskom programu 50. Festa, kroz priču o međuljudskim odnosima u jednoj školi predstavlja alegoriju svakog zatvorenog društvenog sistema.

“Početna tačka u pisanju scenarija bila je ideja o zatvorenom, klaustrofobičnom sistemu unutar kojeg to neprekidno bivanje s drugim ljudima predstavlja jedan životni teret, breme. Upletenost u najsitnije moguće odnose zamagljuje fokus na veće stvari”, izjavila je Sonja Tarokić 1. marta na konferenciji za novinare u Kombank dvorani.

Školstvo je, kako je dodala, specifična zajednica unutar koje ljudi ostaju ponekad ceo radni vek, a “zbornica postaje arena mikro konflikata”.

“To je priča o defetizmu koji ja prepoznajem dubinski u svom svetu, u svojoj zemlji, u društvu, kao nešto što imam osećaj da nasleđujemo od prethodnih generacija. To je emotivna priča kako dođe do toga da postaneš defetista u životu”, rekla je autorka.

Glavna junakinja, nova pedagoškinja Anamarija, suočena je s restrikcijama školskog sistema i okružena obeshrabrenim nastavnicima u osnovnoj školi. Na početku je puna entuzijazma, ulazi u borbu s problematičnim profesorom istorije, nesvesna da upravo tim putem polako postaje sve sličnija kolegama u zbornici.

“Tu je cirkularnost školske godine, ponavljajuće ponašanje, generacijsko prenošenje problema i vrednosti i kroz sistem, odnosno hijerarhiju i od jedne generacije do druge. U tome sam videla alegoriju društvene zajednice uopšte. Delovalo mi je da se ova priča može preneti na razne druge sisteme u kojima funkcionišemo”, rekla je Sonja Tarokić.

To se potvrdilo kada je film došao do publike, jer gledaoci, “bez obzira gde rade, osećaju kao da film rezonira s njihovom situacijom”, dodala je. Tako je bilo i na svetskoj premijeri prošlog leta u Karlovim Varima, gde je češka publika pokazala veliko zanimanje i prepoznala priču kao svoju.

“Zbornica” je dobila Specijalno priznanje žirija na festivalima u Karlovim Varima i u Zagrebu.

Glavna glumica Marina Redžepović osvrnula se na promenu koju doživljava njen lik od početnog elana i želje da nešto promeni na bolje do prihvatanja saveta tipa - pusti, tako je kako je, gledaj sebe.  

“Prikazujemo to kroz tok jedne školske godine. To je niz malih situacija, zapravo niz malih poraza koje Anamarija doživljava. Mislim da se takve stvari ne dešavaju preko noći. Ono šo se njoj događa je neka vrsta inicijacije u svet odraslih, u socijalizaciju bez koje je na kraju i nemoguće raditi svoj posao”, rekla je Marina Redžepović.

Povodom pojave velikog broja rediteljki u hrvatskoj kinematografiji, Sonja Tarokić je rekla da je još tokom studija osetila “kao da je odjednom neki javni medijski prostor stavio fokus” na njih.

“Mislim da su se kritičari zaželeli novih ljudi, pa su obratili pažnju na naše kratke filmove. Prefiks žene autorke je nešto što je dodatno svima bilo zanimljivo, ali mi smo bile na neki način u otporu tome. Nismo videle unisone perspektive među nama, ni estetske ni autorske, nego više neku demokratizaciju filmskog medija koji je počeo da propušta u pore sistema nove delove društva, pa tako i žene”, rekla je Sonja Tarokić.

Navodeći da se zatim pojavio niz dugometražnih filmova koje su režirale Hana Jušić, Antoneta Kusijanović, Barbara Vekarić, Lana Barić, Nina Violić, primetila je da se više njih suočava s pozicijom žene u hrvatskom društvu, a najčešči motiv je tradicionalna dalmatinska porodica.

“Pozicija žene je tu slično propitivana. Međutim, ‘Zbornica’ se više bavi radničkim miljeom. Činjenica da je glavni lik žena dovodi je u specifičan odnos prijateljstava i konflikata s ključnim antagonistom, ali nije toliko fokus na njenom bivanju ženom u tom svetu škole koji je inače dominantno ženski”, izjavila je Sonja Tarokić.

U Hrvatskoj se mnogo pisalo o “Zbornici”, ali se, prema rečima autorke, ni u jednom tekstu nije pominjala ženska pozicija.

“U ovom filmu se to prihvata u premisi, kao nešto što je dato, ne tematizuje se. Meni su puno važnija pitanja istorije, nasleđa, tog stalnog ponavljanja. Sve što glavni lik proživljava je nešto što su već prethodne generacije proživele”, rekla je Sonja Tarokić, navodeći da su tu i pitanja morala, sitne korupcije, reagovanja ne iz principa nego iz lične povređenosti, nesporazuma i sukoba gde se i ne sećamo kako je sve počelo, situacija gde su svi u pravu i svi u krivu.

Projekcije filma na Festu su 1. marta u Kombank dvorani, 2. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda i 3. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

Jubilarni Fest predstavlja do 6. marta ukupno 88 filmova, uključujući 20 u Glavnom takmičarskom programu, koji će ocenjivati međunarodni žiri na čelu sa srpskim glumcem Milošem Bikovićem.  

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Fest

(SEEcult.org)