Kako pamtimo Veliki rat?

Gete instituti u jugoistočnoj Evropi realizuju od februara do juna u regionu, povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, projekat koji nudi višestruku izmenu perspektive na taj istorijski period - iz ugla bosanskih, srpskih, turskih, austrijskih i nemačkih umetnika.

Prva pozorišna produkcija projekta “1914/2014 - Bojno polje sećanja” biće izvedena 6. marta u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, u režiji Hans-Vernera Krezingera, istaknutog predstavnika savremenog dokumentarnog pozorišta koji se bavi tom temom gotovo godinu dana, u saradnji s rediteljem i filmskim stvaraocem Regine Dura.

Sto godina nakon izbijanja Velikog rata pozorišni projekat Krezingera i Dura biće izveden, osim u Beogradu, i u Sarajevu, Istanbulu i Berlinu, preispitujući koja je uloga Prvog svetskog rata u nacionalnim istorijama.

Prema navodima Gete instituta u Beogradu, u Nemačkoj se sa tim još uvek pretežno povezuje bojno polje Zapadnog fronta. Na pomen Prvog svetskog rata većina Nemaca pomisli na sukobe na Zapadnom frontu. Nemačko kolektivno pamćenje obeležavaju predstave na čije su formiranje odlučujuće uticali roman “Na zapadu ništa novo” Eriha Marije Remarka s jedne strane i “Čelična oluja” Ernsta Jingera, s druge strane.

Projekat “Bojno polje sećanja” ukazaće gde se ko čega seća i kako na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno u Srbiji i Bosni i Hercegovini, te u Turskoj, Nemačkoj i Austriji.

Šta se gde prećutkuje? Da li je Gavrilo Princip revolucionarni heroj ili je njegovo političko ubistvo atentat, da li je Austro-ugarska okupaciona sila ili multietnička država koja funkcioniše? Čemu vodi nemačko-tursko pobratimljenje po oružju? Ko se prikazuje kao neprijatelj, a ko kao uzor? Da li je političko ubistvo legitimno, da li je Gavrilo Princip terorista ili heroj, da li je Austrougarska bila okupatorska sila ili multinacionalna država na čelu s dobronamernim, patrijarhalnim monarhom? Koje su bile posledice nemačko-turskog saveza? Koju su ulogu isti ti neprijatelji i isti ti uzori igrali u Drugom svetskom ratu, a možda je igraju i sve do današnjeg dana?

To su pitanja na koja pokušava da odgovori projekat gete instituta u regionu u kojem je Prvi svetski rat i buknuo kada je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine, četiri nedelje nakon što je bosanski Srbin Gavrilo Princip izvršio u Sarajevu atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Kada je 1955. austrijski glumac i režiser Fric Kortner snimio film o “poslednjim danima stare Evrope”, njegov distributer “Ojropa filmferlaj” iz Hamburga zahtevao je da se prvobitni naslov “Sarajevo” promeni, jer nemačkoj publici samo ime grada nije mnogo govorilo. Tako je film dobio novi naslov, koji je glasio “Za presto i ljubav”. U Jugoslaviji je Princip u to vreme važio za borca za slobodu, koji je ustao protiv okupatora. Most kraj mesta na kojem je izvršio atentat nosio je njegovo ime. Nasuprot tome, u Sarajevu Principa danas proglašavaju teroristom, a most koji je nekada nosio njegovo ime sada se zove Latinska ćuprija. Udžbenici u Srbiji Principa, međutim, i dalje predstavljaju kao heroja.

Turski ministar odbrane Enver-paša pozvao je 12. novembra 1914. u Istanbulu na “sveti rat” protiv sila Antante. Iza te objave džihada, međutim, nije zaista stajalo Osmansko carstvo - ideja da se Engleska i Francuska oslabe tako što će se nahuškati muslimansko stanovništvo u njihovim kolonijama zapravo je potekla od nemačke ratne propagande.

Budući da se istorija uvek može posmatrati i tumačiti s različitih stanovišta, pa se tako isti događaj, isti postupak i isto mesto doživljavaju na više načina, svako promišljanje istorije koje bi trebalo da bude više od ličnog stava neizostavno mora sagledati događaje iz nekoliko perspektiva. Na osnovu tog stava nastao je i projekat “1914-2014: Bojno polje sećanja”.

Za njegove učesnike odabrano je nekoliko glumaca - po jedan iz Bosne, Srbije, Turske, Austrije i Nemačke. Oni će, poput trgovačkih putnika, jedni drugima pričati svoje “istorije iz kofera”. Na osnovu raznovrsnih predmeta, fotografija, slajdova, tekstova, filmskih inserata, letaka, porodičnih albuma, razglednica, pisama… svaki od njih oblikuje sopstvenu priču, protivurečeći ostalima ili dopunjujući njihove priče. Nema priče koja nudi sva objašnjenja i koja bi sama po sebi bila značajnija od ostalih.

Realizacija projekta podrazumevala je radionice u CZKD-u tokom kojih su učesnici pripremili predstavu s jednim lokalnim i jednim nemačkim ili austrijskim glumcem. Nakon Beograda, ista takva radionica biće održana u Sarajevskom ratnom teatru (SARTR) krajem aprila ili početkom maja, nakon čega sledi javno izvođenje predstava.

U Beogradu u projektu učestvuju glumci Damjan Kecojević i Lajoš Talamonti, a u Sarajevu Benjamin Bajramović i Armin Vizer i direktor SARTR-a Nihad Kreševljaković.

Predstave bi gostovale najverovatnije na jesen na BITEF-u u Beogradu i sarajevskom MESS-u.

U Beogradu je u planu i simpozijum, u saradnji sa Francuskim institutom, na kojem bi se umetnici iz Srbije, Francuske i Nemačke bavili umetničkim i kulturnim narativom 1914-2014/2019. Takođe, u okviru rezidencijalnog programa Krokodila u Beogradu, gost bi bio Marsel Bajer. U Sarajevu je, između ostalog, planirano učešće na međunarodnoj istoriografskoj konferenciji “The Place of the First World War in Southeastern European History”, koja će biti održana u junu.

U Istanbulu će polovinom aprila na prostoru oko Vile Tarabja biti održani specijalni performansi posvećeni istoriji tamošnjeg vojnog groblja i nemačko-turskom savezništvu u Prvom svetskom ratu. Uz izložbu “Open spaces”, koja je najavljena i u Beogradu i Sarajevu, ti performansi će biti predstavljeni javnosti pod nazivom “Not All Quiet on the Ottoman Fronts: Neglected Perspectives on a Global War (1914-18)”, u okviru istoriografske konferencije u organizaciji istanbulskog Instituta za orijentalistiku i Udruženja istoričara “Tarih Vakfi”.

Berlinska premijera produkcije “1914-2014: Bojno polje sećanja” u pozorištu Hebel am Ufer planirana je za jun, a objediniće izvođače iz Beograda, Sarajeva i Istanbula, koji će tom prilikom suočiti i različita shvatanja i različite poglede na istoriju.

Video-klipovi, fotografije, snimljeni intervjui i dokumentarni materijal, koji su Regine Dura i Krezinger prikupili u Beogradu, Sarajevu i Istanbulu, dostupni su javnosti preko portala “Evropa. Jugoistok. Sećanja”.

U pripremi je i medijski projekat “Rat i mir na Balkanu”, planiran za jesen 2014. godine, koji obuhvata dokumentarni film, internet-platformu i nastavni materijal.

Uzimajući u obzir različite perspektive iz kojih pojedinačne balkanske zemlje sagledavaju Prvi svetski rat, projekat će tragati za odgovorom na pitanje kakve su bile posledice tog sukoba na potonji razvoj Jugoistočne Evrope. Takođe, cilj je razmotriti i to kako se situacija na Balkanu odrazila - i još uvek se odražava- na ostatak Evrope, a naročito na Nemačku.

Takva istorijska razmatranja, kako ističu organizatori projekta, zahtevaju uvid u različite perspektive, pa i u one koje odstupaju od uobičajenih. Osim toga, ne treba se osloniti samo na jedan medij, već na više njih. I jedno i drugo, i različite perspektive i medijsku raznovrsnost, treba shvatiti kao sredstva za preispitivanje stereotipa, poput onog prema kome je “nasilje imanentno svojstvo Balkana”.

U Nemačkoj su razmišljanja o Prvom svetskom ratu obeležila pre svega sećanja na brojne žrtve na Zapadnom frontu, gde je u rovovima život izgubila gotovo cela ondašnja mlada generacija. Nasuprot tome, nemačka javnost slabo poznaje posledice koje je taj vojni sukob imao po balkanske zemlje, iako su Austrougarska i Nemačka upravo na Balkanu, tj. u Sarajevu, pronašle povod za rat. Na Balkanu se Prvi svetski rat nije vodio statično - u rovovima, već je zahvatao velike teritorije. Između ostalog, i zbog toga u pogođenim zemljama posledice nisu trpeli samo vojnici, već je i civilno stanovništvo bilo izloženo neizrecivim patnjama. Ta je okolnost ostavila tragove koje su sve donedavno uticale na život (i smrt) u ovom delu kontinenta, a delom to čine i danas. Kao jedino ratno poprište u Evropi nakon Drugog svetskog rata, Balkan je u Nemačkoj i u pojedinim drugim zemljama postao sinonim za “žarište nemira” i za stalno rasplamsavanje nacionalnih i etničkih konflikata.

Dokumentarni film predviđen projektom “Rat i mir na Balkanu” imaće najpre verzije na engleskom, nemačkom i grčkom jeziku, a potom i na hrvatskom, srpskom, bošnjačkom, turskom, albanskom, bugarskom, makedonskom i crnogorskom.

Ulaznice za predstavu “Bojno polje sećanja” u CZKD-u koštaju 300 dinara.

(SEEcult.org)