Kako do više para za kulturu?
Iako i akteri kulturne scene u Srbiji, i Ministarstvo kulture i informisanja smatraju da je budžetsko izdvajanje za kulturu poražavajuće malo – što potvrđuju i rezultati obimnog komparativnog istraživanja u regionu, šanse za unapređenje takvog stanja zasad nisu velike, ali se očekuje da bi kampanja “1% za kulturu” mogla da poveća vidljivost tog problema i utiče na donosioce odluka na svim nivoima da razmisle o prioritetima ne samo razvoja u toj oblasti, već i celog društva.
Kako je pokazao prvi u nizu razgovora u okviru kampanje “1% za kulturu”, održan 1. novembra u Kulturnom centru Grad, ni samo Ministarstvo, koje je u dugoočekivanom, a još neusvojenom Predlogu strategije razvoja kulture predvidelo postepeno povećanje budžeta za kulturu u periodu od deset godina sa 0,68 na 1,68%, nije u stanju da bitno utiče da se stvari maknu sa mrtve tačke.
Budžet za kulturu, kako je rekao pomoćnik ministra Dejan Masliković, određuje se na osnovu instrukcija koje MKI dobija na osnovu državnih prioriteta, te drugih statistika, metodologija, preporuka MMF-a.
“Lavovski se borimo… Nažalost, drugačiji su prioriteti. Kada neko kaže da Klinički centar nema, ili da su potrebni autoputevi… nema načina da se iznesu argumenti da bi kultura mogla da bude i izvozni proizvod, da mogu da se uberu značajni prihodi od autorskih prava…”, rekao je Masliković u razgovoru u kojem su učestvovali i nekadašnja poslanica Demokratske stranke i dugogodišnja članica gradske vlade Beograda zadužena za kulturu Gorica Mojović i Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK), vođa istraživanja o izdvajanjima za kulturu u zemljama u regionu, te Virdžinija Đeković iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, kao moderatorka diskusije.
Dejan Masliković, Virdžinija Đeković, Gorica Mojović i Predrag Cvetičanin, foto: SEEcult.org
Iako i Unesko preporučuje da se za kulturu izdvaja najmanje 1% državnog budžeta kako bi uopšte mogla da funkcioniše, MKI smatra da bi minimum zapravo trebalo da bude 1,5%
“Ministarstvo kulture nije zagovornik kampanje 1%. Smatramo da je 1,5% minimum za funkcionisanje kulture i umetničke produkcije”, rekao je Masliković, podsećajući da je Predlogom strategije razvoja kulture 2017-2027 predviđeno bilo godišnje povećanje budžeta za 0,1 odsto u periodu od deset godina.
Strategije, međutim, i dve godine po završetku javne rasprave, još nema, a prema rečima Maslikovića, neće je ni biti još neko vreme.
Predlog strategije “nije stigao ni do Vlade Srbije, nego je u saradnji sa Sekretarijatom za javne politike vraćen na doradu”, rekao je Masliković, dodajući da je tekst tog predloga “pretrpeo dosta promena”, te da su za doradu angažovani “strani konsultanti koji rade na izradi budžeta za Akcioni plan”. “Kako god da okrenemo, vraćamo se na novac bez koga ne možemo ništa da uradimo”, konstatovao je Masliković.
U odsustvu Strategije, Ministarstvo kulture mora da poštuje instrukcije koje dobija za izradu budžeta, jer su prioriteti “utvrđeni na višem nivou”.
“Cela država ima uticaj na MKI kada je u pitanju izrada budžeta. Postoje određene instrukcije koje dobijamo i koje su određene kao prirotiteti. Na primer, Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021, infrastukturne investicije, zgrada Radio-televizije Vojvodine…”, rekao je Masliković.
Da nije tačno da u državnom budžetu nema para za veće izdvajanje za kulturu, već je problem pre svega to što nema političke volje, istakli su i Cvetičanin i Gorica Mojović, zamerajući Ministarstvu zbog pasivnog odnosa prema drugim centrima moći.
“Problem su prioriteti, a ne da nema para”, rekla je Gorica Mojović, podsetivši i da je informisanje ušlo u budžet MKI 2016. godine, nakon ukidanja takse za javne servise.
“Pojavilo se odjednom pet milijardi, jer je ukinuta taksa koja je posle vraćena, ali budžet nije smanjen”, rekla je ona, dok je Cvetičanin kao primer naveo obećanje o više od 4 milijarde dinara za izgradnju stadiona, odlaganje 1,4 milijarde poreskog duga TV Pink…
Gorica Mojović prisetila se i vremena kada je Ivan Tasovac postao ministar kulture: “Tada su se još održavale sednice Odbora za kulturu i informisanje i došli su ozareni iz Ministarstva finansija – sve nas je šarmirao - rekli su - dali smo još dve milijarde… Napisala sam tada tekst ‘Od šarmiranja do šamaranja’. Sve je to trajalo neko vreme, došao je prvi rebalans, počistili su te pare, jer nije bilo šanse da se potroše - stavili ih bili na muzeje, a nije bilo moguće da se za godinu dana potroše dve milijarde na njih, još se nije znalo ni po kojim projektima će se raditi”, rekla je ona, podsećajući i na ogromne pare potrošene na obeležavanje jubileja Milanskog edikta i godišnjice Prvog svetskog rata, koje su iznosile koliko je izdvojeno za rekonstrukciju MSU.
Da ne bi bilo šarmiranja i šamaranja, kako je naglasila, neophodno je da bude doneta strategija sa prioritetima i da postoji ubedljivost u argumentima prilikom planiranja budžeta.
Cilj inicijative “1% za kulturu”, koji je pokrenula grupa aktera kulturne scene, i nije samo nominalno povećanje izdvajanja za kulturu, već prevashodno povećanje sredstava za programe i projekte u oblasti savremenog stvaralaštva na osnovu konkursa, za koje je 2019. izdvojeno svega 4% ukupnog budžeta za kulturu, odnosno svega oko 3,15 milion evra.
“Pričamo o mrvicama budžeta”, rekao je Cvetičanin, podsećajući da rezultati komparativnog istraživanja govore da je procenat izdvajanja za kulturu u Srbiji najmanji u regionu (0,74% državnog budžeta), kao i procenat izdvajanja za kulturu u Beogradu (4.12% gradskog budžeta), iako su ukupni budžeti Srbije i Beograda drugi po veličini u regionu.
Posmatrano po izdvajanju za kulturu po glavi stanovnika, u regionu daleko prednjači Slovenija (78 evra), potom Hrvatska (39 evra), Crna Gora (36 evra), Severna Makedonija (28 evra), dok najmanje izdvaja Srbija - samo 11 evra (u Beogradu je to 22 evra, dok je u Podgorici 25, u Sarajevu 42, u Zagrebu 99, a u Ljubljani čak 145 evra).
Ogroman deo sredstava MKI pritom odlazi na republičke ustanove kulture (70%), dok je u Beogradu to oko 85%, a u drugim gradovima ide i do 95%.
Od budžeta za kulturu, koji iznosi 65% ukupnog budžeta MKI (35% namenjeno je informisanju), na kulturnu baštinu odlazi 11%, na međunarodnu saradnju 7%, na savremenu kulturnu produkciju 6%, dok se 4% izdvaja za samo MKI, a 2% za tzv. nacionalne penzije.
Od budžeta namenjenog za konkurse, na sve organizacije civilnog društva (OCD) ove godine je otišlo oko 1%, od čega su članice NKSS dobile oko 0,2%.
Prema ranijem istraživanju iz 2015-2016, OCD dobijaju prosečno godišnje 5.000 evra, a same obezbeđuju od međunarodnih donatora oko 30.000 evra, što praktično znači da više daju državi na ime PDV-a, poreza i doprinosa nego što dobijaju, rekao je Cvetičanin.
U periodu od 2015. godine do danas, inače, u okviru budžeta MKI povećana su sredstva za međunarodnu saradnju sa 2% na 7%, a raste i udeo sredstava za zaštitu kulturne baštine, ali uglavnom nauštrb savremene kulturne produkcije, rekao je Cvetičanin, dodajući da ni nominalno povećanje budžeta za kulturu (MKI za oko 17 miliona, Beograda za sedam miliona 2019. godine), ne menja stvari na bolje. I sa tim povećanjem, na primer, izdvajanje za kulturu u Beogradu je još uvek ispod nivoa iz 2015. godine.
I sam pomoćnik ministra rekao je da godišnje povećanje izdvajanja za kulturu “može da bude maska”.
“To nije izdvajanje koje će osetiti NKSS ili umetnici, jer je povećanje za infrastrukturu”, rekao je Masliković, navodeći kao primer iz prethodnih par godina izdvajanja koja su po tom osnovu bila za završetak rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Cvetičanin je pomenuo u tom kontekstu i podatke istraživanja Budimpeštanske laboratorije o povećanju budžeta za kulturu u poslednjih petnaestak godina u pojedinim evropskim zemljama, koje je iskorišćeno za populističke projekte i nacionalne spomenike.
“Ako imamo spomenike od nekoliko metara, jarbole, gondole, onda bolje da ne bude povećanja”, rekao je Cvetičanin.
Prema rečima Maslikovića, podaci komparativnog istraživanja o izdvajanju za kulturu dragoceni su za MKI, koje ih upoređuje sa zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva finansija. Napomenuo je da u javnosti dolazi i do određene zabune zbog različite metodologije koja se primenjuje – u zavisnosti od toga da li se prilikom sagledavanja ukupnog budžeta računaju i krediti, zajmovi…
Gorica Mojović, koja se godinama bavila upravo budžetima, rekla je da je i sama svojevremeno bila u dilemi da li treba računati samo prihode budžeta ili zbirno i ukupne rashode i izdatke. Zaključila je da se i deficit mora računati, jer se vraća u budžet i biće utrošen, a ako se tako racuma, procena izdvajanja za kulturu nije ni 0,74% državnog budžeta.
Iako je budžet MKI skroman, u razgovoru je ukazano i na problem neutrošenih sredstava koja se javljaju iz godine u godinu.
Prema rečima Gorice Mojović, iz finansijskih izveštaja MKI vidi se da prošle godine, recimo, nije realizovano 339 miliona dinara, a 2016. godine to je bilo čak 1,4 milijarda, jer su bile predviđene investicije za muzeje, koje nisu iskorišćene.
Prema rečima Maslikovića, najveći deo vraćenih, odnosno neutrošenih sredstava budžeta MKI odnosi se na ustanove kulture, koje je neophodno naučiti i kako se planira, i kako se troši budžet.
“Ne znaju da rade strateške planove… Ne umeju da planiraju budžet. Kada dobijemo od ustanova budžet, to je spisak lepih želja…”, rekao je Masliković i ocenio da su mnoge ustanove, posebno one koje se bave zaštitom nasleđa, shvatile svoj samo kao organizovanje izložbi, izdavanje publikacija… “Nužno je da počnu da planiraju tako što će se pre svega baviti osnovnom delatnošću, odnosno zaštitom i čuvanjem kulturnog nasleđa”, rekao je on i dodao da je MKI zato i iniciralo reviziju fondova, pa će “svaki kustos morati da zasuče rukave, jer sada ne znaju ni šta čuvaju po depoima”.
Dok u odsustvu Strategije razvoja kulture Ministarstvo očekuje da će nešto više novca biti kada budu završene ranije planirane investicije i kada prestane finansiranje javnog servisa, inicijativa “1% za kulturu” nastaviće kampanju kojom želi da utiče i na uvođenje jasnih i transparentnih procedura koje bi omogućile odgovorno upravljanje i distribuciju javnih sredstava u kulturi, ali i uključivanje svih aktera u kulturi u procese donošenja odluka o upravljanju javnim budžetom i drugim javnim resursima u kulturi.
Cvetičanin je pohvalio Ministarstvo zbog unapređenja konkursne procedure koje je dovelo gotovo do nestanka “sumnjivih projekata”, ali je naglasio da na nivou Beograda to još nije slučaj, pa sredstva na osnovu konkursa, kako pokazuju analize, dobijaju već godinama i organizacije koje su osnovane tokom konkursnog roka, pa i po njegovom okončanju.
“Očekujemo da počnu da reaguju i drugi nivoi vlasti tim povodom, jer to su i krivična dela”, rekao je Cvetičanin.
Sledeći razgovor u okviru kampanje “1% za kulturu” biće održan u Novom Sadu, a zainteresovani mogu da potpišu i onlajn peticiju “Svi za 1% - 1% za sve” sa zahtevima koji će zvanično biti upućeni Ministarstvu kulture i informisanja, Kabinetu predsednice Vlade i Savetu za kreativne industrije, kao i Ministarstvu finansija.
*U prilogu: Pregled rezultata istraživanja o izdvajanju za kulturu u regionu (pdf)
(SEEcult.org)