Kada bismo mogli da vratimo vreme...

Drama najizvođenijeg savremenog francuskog autora u svetu Erika Emanuela Šmita “Da krenemo ispočetka”, čija je premijera 1. oktobra u Madlenianumu, u režiji Andree-Ade Lazić, postavlja pitanje da li bismo doneli drugačije odluke kada bismo mogli da vratimo vreme ili su naši izbori sudbinski  predodređeni.

Glavnog junaka u dva životna doba – sredovečnog Aleksandra i mladog Sašu igraju Slavko Štimac i Ljubomir Bulajić. Uspešni naučnik, nobelovac, vraća se u svoju staru kuću i tamo zatiče sebe iz mladosti u danu koji je bio presudan za neke važne životne odluke. Prošlost i sadašnjost se susreću i on se pita da li je dobro odabrao.

“Ova predstava je melodrama i bajka za odrasle. U bajkama su uvek prisutna čuda, a ona su ljudima, naročito danas, tako potrebna”, izjavila je direktorka Drame Madlenianuma Ana Radivojević Zdravković 27. septembra na konferenciji za novinare.

Prema njenim rečima, komad je višeslojan, ali je njoj u ovo teško vreme posebno bliska tema mogućnosti da se čuda dese.

“A čudo nad čudima je da nema kraja, da se život nastavlja posle ovog materijalnog sveta i da su oni koji su fizički otišli i dalje svuda oko nas. Kada su Šmita pitali da li je to moguće, odgovorio je: Ja ne znam, ali verujem”, dodala je.

Andrea-Ada Lazić treći put radi neki Šmitov komad, a u ovaj se zaljubila na prvo čitanje.

“Jako me je privuklo pitanje koje nas, verujem, sve muči, a to je - da imamo šansu da vratimo vreme, da li bismo nešto drugačije uradili u životu i da li bi nas to odvelo do drugačijeg ishoda ili je struktura naše ličnosti već odredila put kojim idemo”, rekla je Andrea-Ada Lazić.

Na samom početku proba saznala je da je trudna.

“Meni je ovo stvarno novi početak. Te specijalne emocije u kojima sam sada unela sam u rad. Predstavu smo radili da bude nežna. Mislim da će se publici svideti. Uliva nadu da će ipak sve biti okej”, rekla je Ada Lazić.

Slavko Štimac je primetio da svaki čovek dođe u životno doba kada se pita da li je doneo dobre odluke, na primer: “Šta bi bilo da sam izabrao drugu profesiju?“.

“Zapravo su me u mladosti više drugi pitali šta bih bio da nisam  još u detinjstvu postao glumac. Sada u zrelom dobu smatram da se možda ne treba toliko vraćati u prošlost. Ako je nešto bilo, verovatno je tako i trebalo”, rekao je Štimac.

Što se tiče rada na predstavi, istakao je da su uslovi bili idealni jer se ekipa dobro slagala.

“Nikada nisam shvatao zašto ljudi prave atmosferu da se svađaju, viču. To ničemu ne doprinosi. A ovaj rad je bio prijatno iskustvo”, rekao je Štimac.

Žene koje su bile bitne za odluku glavnog junaka u mladosti – njegovu dragu baku, njegove ljubavi... igraju Branka Petrić, Lana Karaklajić, Tamara Aleksić, Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović.

Likovi iz prošlosti prikazuju se Aleksandru onakvi kakvih se on seća, ali je pitanje da li postoji čista istina u sećanjima ili su ona obojena nagomilanim životnim iskustvom.

Komad je preveo dr Nikola Bjelić koji je doktorirao upravo na dramama Erika Emanuela Šmita, filozofa po obrazovanju, romanopisca, pripovedača, reditelja, ali pre svega dramskog pisca, ovdašnjoj publici poznatog po predstavama “Zagonetne varijacije”, “Mali bračni zločini”, “Posetilac”, “Oskar i gospođa u ružičastom mantilu”.

Dramaturg nove predstave je Dragana Bošković, scenograf Nikola Nikolić, kostimografkinja Jelena Stokuća, kompozitor Andrija Pavlović, saradnik za scenski pokret Ivica Klemenc, za scenski govor Milica Janketić, a dizajner svetla Srđan Jovanović.

Prve reprize na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum najavljene su za 2. i 8. oktobar.

*Foto: Madlenianum

(SEEcult.org)