Kad se društvo navikne na nasilje

Igrani film “Kada dan nije imao ime” makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske i scenaristkinje Elme Tataragić iz Bosne i Hercegovine prikazuje poslednji dan u nasilno prekinutom životu četvorice tinejdžera, a zasnovan je na istinitom događaju koji je, prema rečima rediteljke, veoma duboko pogodio makedonsku javnost, a bilo je i pokušaja cenzure.

“Meni je u prvom planu bio gubitak nevinih života, pitanje kako smo kao sredina došli do tog momenta da oduzmemo život mladom čoveku. Sam događaj bio je povod da se u filmu bavimo dubokim problemima društva”, rekla je Teona Strugar Mitevska 27. novembra na konferenciji za novinare 23. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, na kojem učestvuje u glavnom programu.

U stvarnosti još nije razrešen slučaj iz 2012. godine, kada su kod jezera u blizini Skoplja pronađena precizno poređana tela četvorice momaka koji su bili krenuli na pecanje - svako sa rupom od metka u glavi.

Elma Tataragić je rekla da je taj tragični događaj bio “izmanipulisan od strane društva i politike, nedostajalo je ljudskosti u izveštavanju, mediji se nisu bavili žrtvama, nego je sve to postalo nacionalno pitanje”.

“Mi smo znale da nećemo da se bavimo politikom. Odlučile smo da pođemo sa druge strane, da predstavimo život tih momaka”, rekla je Elma Tataragić.

Elma Tataragić i Teona Strugar Mitevska

Njihova svakodnevica ispunjena je nasiljem i predrasudama, a sve se dešava u sumornoj scenografiji predgrađa koje bi, kako je primetila voditeljka razgovora Nevena Matović, moglo da bude i negde drugde na Balkanu, pa i šire.

Elma Tataragić je uzvratila da “nas iz eks-ju spaja dosta lepih, ali nažalost i dosta ružnih stvari”.

“Mislim na izloženost nasilju, bilo iz prvog ili iz trećeg plana. Tokom istraživanja za film, uvidela sam koliko je nažalost i nova generacija izložena nasilju koje je metastaziralo, dobilo novi oblik nečega što se podrazumeva, na šta se društvo navikava”, izjavila je Elma Tataragić i dodala da su ipak htele da pokažu da “postoji i neka nada”. “U filmu postoji trenutak kada se naši junaci pitaju da li ići tim putem, a u tom preispitivanju je nada za naše društvo, kao i za svet uopšte u civilizacijskom smislu”, dodala je Elma Tataragić, poznata i kao urednica glavnog takmičarskog programa Sarajevo film festivala.

Teona Strugar Mitevska je istakla da likovi u filmu imaju potencijal da postanu veliki ljudi, a scenario pokazuje šta se dešava kada im se ne daju mogućnosti da se razviju.

“To je tragedija našeg življenja na ovim prostorima. Evo u Makedonji imamo nezavisnost već 20 godina, a još nikako da izađemo iz tog začaranog kruga, nikako da se odlepimo”, rekla je ona.

Na pitanje o reakcijama makedonske javnosti na ovaj film, odgovorila je da je “jedva preživela”.

“Osedela sam. Ali sam preživela. Bilo je pokušaja cenzure. Borile smo se da ne podležemo pritiscima. Politizacija ne samo filmske umetnosti, nego cele kulture na Balkanu je veliki problem”, rekla je rediteljka, koja je i koscenaristkinja svog filma.

Elma Tatargić je dodala da je došlo “skoro do medijskog linča da ovaj film budu blokiran” i da na kraju Makedonija ove godine ni nema svog kandidata za Oskara.

“Kažu da naš film nije dovoljno dobar. Ustvari je suviše kritičan. Bolje da svi pravimo tapiserije sa idiličnim pejzažima. To od nas traži politika koja se petlja u kulturu. Ali na neki način dobro je dok još postoji energija da se bude za i protiv nekog projekta. U Bosni možete da snimite šta hoćete bez ikakvih reakcija. Vlada apatija, sve je svejedno, što je još gore”, rekla je Elma Tataragić, sa kojom se Teona Strugar saglasila da je dobro što se razvila diskusija i najavila da njih dve već spremaju sledeći projekat.

Mladi glumac Ivan Vrtev izjavio je da se prijavio na kasting i da mu je drago što je uspeo da odigra lik koji mu je potpuno suprotan.

“On mi je ogavan. Vidim ga kao proizvod mačo kulture. To je tip koji ne može da bude alfa mužjak, a hoće to da bude i onda svoju frustraciju kanališe na najgori način”, kazao je Vrtev.

Hanis Bagašov je rekao da je, čitajući scenario, zaključio da je za njega najadekvatniji lik koji je i dobio da igra.

“To je emotivan dečko koji se traži, a ja sam tada imao 15 godina. Dok sam radio ulogu rediteljka mi je dala da čitam i ‘Jade mladog Vertera’”, rekao je Bagašov, sada maturant koji se sprema za studije režije u Češkoj ili Nemačkoj.

Film “Kada dan nije imao ime” premijerno je prikazan na Berlinalu, u programu Panorama.

(SEEcult.org)