Jugoslovenska prošlost za razumevanje sadašnjosti

Umetnici, pisci, političari, istoričari, filozofi, aktivisti, novinari, pozorišni i filmski reditelji, kustosi, muzičari i drugi predstavnici kulturnog i javnog života sa prostora bivše Jugoslavije ponovo su okupljeni na izložbi “Projekat Jugoslavija” u Muzeju 25. maj u Beogradu, koja obuhvata sto video radova sa komentarima intervjuisanih sagovornika različitih uzrasta i profila o predmetima iz zbirke Muzeja Jugoslavije.

Svetlana Slapšak, Igor Štiks, Pava Molnar (1921-2019), Ivan Ivanji, Budimir Lončar, Zlatko Dizdarević, Srđan Puhalo, Tvrtko Jakovina, Hajrudin Somun, Igor Toševski, Dunja Blažević, Petar Ćuković, Veton Nurkollari, Nikola Džafo, Slavko Goldstein (1928-2017), Teodor Celakoski, Dragan Miljanić, Žarka Radoja, Luka Lagator, Mehmet Behluli, Petar Gošev, Jože Menciger, Besa Shahini, Tomislav Badovinac, Nina Vodopivec, Haris Jusufović, Žarko Puhovski, Latinka Perović, Lazar Stojanović (1944-2017), Mladen Miljanović, Ivan Čolović, Husnija Kamberović, Stjepan Mesić, Škeljzen Malići, Hristina Ivanoska, Varja Đukić, Bogić Bogićević, Katarina Pejović, Esad Bajtal, Marko Špadijer, Elizabeta Šeleva, Azem Vlasi, Miran Mohar, Jeton Neziraj, Zdenka Badovinac, Ares Športa, Guner Ismail, Marko Perković… neki su od sto učesnika tog projekta autorki Ane Adamović i Milice Pekić iz Kioska – platforme za savremenu umetnost.

Umesto konkretnog pitanja svakom učesniku i učesnici, autorke su im ponudile karton sa osnovnim informacijama o nekom od predmeta iz zbirki Muzeja Jugoslavije (opis, datum ili period iz kojeg potiče i poreklo). Na taj način su, kako su navele, pokušale da kolekciju materijalnih tragova prošlosti posrednim putem prevedu u formu živih komentara, aktuelnih razmišljanja, ideja i potencijala za budućnost.

Prema navodima autorki izložbe, otvorene 17. decembra, odmakom od predmetnosti samih objekata pokušale su da razmišljanje o nasleđu jugoslovenske države udalje od nostalgične vizije prošlosti, pomerajući akcenat na razmišljanje o regionu, Evropi i svetu danas, koji su, čini se više nego ikada, zaglavljeni u permanentnoj krizi, sukobu, netoleranciji i nejednakosti.

Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana, istorizovana i pohranjena u arhivama? Može li nam ta prošlost razjasniti barem nešto o sadašnjosti, pomoći da razumemo krizu u kojoj se danas svet nalazi ili stalne poruke da je Evropska unija pred raspadom, budući da trpi svakodnevne potrese i izazove? Možemo li, na primeru multinacionalne, multikonfensionalne zemlje, koja se pre 25 godina raspala, početi da razmišljamo o alternativama za sadašnji trenutak? To su neka od pitanja na koje “Projekat Jugoslavija” pokušava da ponudi odgovore.

Publika će i tokom trajanja izložbe moći da se uključi u projekat - svako će uz ulaznicu dobiti karton sa opisom predmeta iz neke od zbirki Muzeja Jugoslavija, na koji će moći da ostavi komentar u video kutku, u okviru postavke. Izjave publike postaće, ravnopravno sa postojećim intervjuima, deo kolekcije Muzeja Jugoslavije.

Izložba predstavlja završnicu istoimenog projekta, koji je rezultat višegodišnje saradnje Muzeja Jugoslavije i Kioska, a realizovan je uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Izložba “Projekat Jugoslavija”, čiju je arhitekturu osmislila Milica Lopičić, biće otvorena do 15. aprila 2020. godine u Muzeju “25. maj”.

U Muzeju “25. maj” u okviru kompleksa Muzeja Jugoslavije, koji je nedavno ponovo otvoren za publiku nakon rekonstrukcije, do 1. marta 2020. godine otvorena je i izložba “Devedesete – Rečnik migracija”, čije su kustoskinje Ana Panić i Simona Ognjanović.

Kroz radove više od 30 umetnika i aktivističkih kolektiva, mapirane su različite forme angažmana od 90-ih do danas kroz koje su u polju umetnosti adresirani društveni, kulturni, politički i pravni problemi stvoreni složenim i traumatičnim migracionim procesima u i iz Srbije.

(SEEcult.org)