Jubilarni, 25. Nitratni festival

Jugoslovenska kinoteka organizuje od 6. do 15. juna jubilarni, 25. Festival nitratnog filma, koji će prikazati 43 ostvarenja snimljena na zapaljivim trajama iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike, a prema rečima selektora i umetničkog direktora Aleksandra Saše Erdeljanovića, među njima je pregršt remek-dela svih žanrova.

Festival nitratnog filma tradicionalni se otvara na Dan Jugoslovenske kinoteke, koji je označava i početak prikazivanja filma u Beogradu i na Balkanu.

Prema rečima Erdeljanovića, inače upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke, iako za 25. Nitrat nije obezbeđen veliki budžet, uspeli su da naprave najraznovrsniji i visoko kvalitetan program dostojan jubileja.
 
“Kao da je juče bilo kada smo počinjali. Nismo verovali da će festival toliko trajati”, izjavio je Erdeljanović 2. juna na konferenciji za novinare. “Nabavili smo pregršt remek dela, novootkrivenih filmova i novoizrađenih filmskih kopija. Ovaj sjajan program značajan je i zbog raznovrsnosti. Prisutni su svi žanrovi – komedije, horori, istorijski filmovi, drame, spektakli, lutka film...”, rekao je Erdeljanović.

Na otvaranju publiku u sali “Makavejev” očekuju ekskluzivni snimci velikog svetskog naučnika srpskog porekla Mihajla Pupina iz 1928. godine.

“To je spektakularan pronalazak”, rekao je Erdeljanović i objasnio kako je saznao iz američkih novina da je Pupin bio među uglednim gostima na prezentaciji Kodakovog sistema filma u boji “Kodakolor” 1928. u Ročesteru i da su tom prilikom snimane visoke zvanice iz naučnog, političkog i kulturnog života. Obratio se Muzeju Džordža Istmena (osnivača Kodaka) i uz pomoć prijatelja došao do nemontiranog materijala sa tog događaja.

Iz dužeg materijala za 25. Nitrat odabrano je 22 minuta. Reč je o istorijski vrednom pronalasku, jer je, koliko je poznato, ovo za sada jedino poznato pojavljivanje Mihajla Pupina na filmskoj traci.

Iste večeri biće prikazan još jedan film iz Muzeja Džordža Istmena - američki psihološki horor "Nepoznati" (1927) Toda Brauninga, sa briljantnim Lonom Čejnijem i tada mladom zvezdom Džoan Kraford u glavnim ulogama. Restaurisana verzija tog klasika je 2022. godine zatvorila Festival nemog filma u Pordenoneu.

Erdeljanović je gledaocima preporučio i niz atraktivnih ostvarenja čiji su autori Ernst Lubič, Moric Stiler, Džejms Kruz, Viktor Turžanski, Verner Hohbaum, Mario Soldati, Mihail Kalatozov, Mario Moničeli...

Posebno je skrenuo pažnju na program nedavno otkrivenih i identifikovanih filmova u Arhivu Jugoslovenske kinoteke iz perioda 1910-1912. Reč je o pet kratkih igranih filmova (dva italijanska, dva francuska i jedan američki), za koje je ustanovljeno da su im to jedine sačuvane kopije na svetu.

U ovom programu biće prikazana i do sada nepoznata francuska žurnalska storija "Sahrana pukovnika Vojislava Pavlovića" iz 1916. godine, u kojoj se kao jedan od njegovih ratnih drugova pojavljuje legendarni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. “To je za nas istorijski značajno, jer inače Apisovih snimaka na filmu skoro da i nema”, rekao je Erdeljanović.

Festival nitratnog filma ekskluzivno će prikazati na zatvaranju, 15. juna, epsko italijansko ostvarenje "Mi živi" (1942) Gofreda Alesandrinija, na osnovu adaptacije dela slavne američke književnice Ajn Rand. “Uslovi da dobijemo dozvolu za prikazivanje tog fantastičnog trosatnog filma bili su vrlo teški, ali imali smo potporu udruženja Ajn Rand - Evropa centar”, izjavio je Erdeljanović.

Izvršna direktorka tog udruženja Isidora Kolar izrazila je zadovoljstvo zbog ove saradnje, dodavši da su i sami nameravali da organizuju projekciju kada se pojavila fantastična prilika da se predstave na festivalu.

“Udruženje promoviše književna dela i filozofiju Ajn Rand. Stacionirano je u Srbiji, ali programe uglavnom realizuje u inostranstvu. Time nam je još veće zadovoljstvo da nešto uradimo i u svojoj zemlji”, rekla je Isidora Kolar.

Kako je podsetila, Ajn Rand je odrasla u vreme Oktobarske revolucije u Rusiji, preživela užase i emigrirala u Ameriku, a njen prvi roman “Mi živi” sadrži autobiografske elemente. U vreme fašističke Italije, bez njenog znanja, snimljena je ekranizacija, jer se smatralo da je sadržaj antisovjetski.

Kada se film pojavio ispostavilo se da su njene poruke zapravo protiv svakog totalitarizma i Musolini ga je zabranio.

Srećom, original je sačuvan i film je 80-ih godina restaurisan. Gost na projekciji biće producent te verzije Adrijen Skot.

Na jubilarnom Festivalu nitratnog filma očekuje se oko 30 gostiju - filmskih profesionalaca, istoričara filma, direktora kinoteka i arhivista.

U okviru pratećeg programa, 7. juna biće održan okrugli sto “110 godina od Balkanskih ratova – pogledi na filmska snimanja”.

Posle četvrt veka od pokretanja Nitratnog festivala, moguće je konstatovati da više nema ozbiljnije kinoteke i arhivske institucije u svetu koja nije poslala bar jedan film na taj beogradski festival, inače jedan od retkih te vrste u Evropi i svetu.

Program festivala sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)

(SEEcult.org)