Jer ovo mesto nije dovoljno da primi toliku samoću

Umetnički projekat “Jer ovo mesto nije dovoljno da primi toliku samoću”, koji u interdisciplinarnom eksperimentu ukršta istoriju, antropologiju, umetnost i prostor, biće predstavljen 28. i 29. oktobra u Vili Galeb u Igalu, a obuhvata radove Natalije Vujošević, Emira Šehanovića i Ivana Šukovića.

U "Prostoru za odmor i rekreaciju", u Plavoj sali sa praznim bazenom, kroz čije se velike prozorske otvore pruža pogled na Jadransko more, ovo usamljeno mesto, zamrznuta slika napuštene budućnosti, u interakciji sa intervencijama umetnika, transformiše se u iskustvo poetskog distopijskog pejzaža koji oslikava vizije mogućih ishoda anksioznosti današnjice, kao postprirodne, postmemorijske i postdruštvene pustinje. Preplićući različite umetničke postupke i medije - od skulpture, poezije, arhivskih zapisa, ekperimente sa zvukom i društvenih rituala, nastaje priča "Jer ovo mesto nije dovoljno da primi toliku samoću", naučno-fantastična halucinacija o svetu kao usamljenoj pustinji, ishodu bezumnog galopa pohlepe kapitalističke mašinerije nastale iz čovekove fantazije o posedovanju budućnosti, naveli su organizatori.

U okviru izložbe, antropološkinja Itana Ćupić predstaviće Madeleine kulinarski eksperiment.

Natalija Vujosevic, Ššššššššš, 2021, školjka, audio, kamen, foto: Jovan Milošević

U fokusu istraživanja i umetničke prakse Natalije Vujošević su prezentacije arhiva kroz izložbe, u traganju za obnovljenim načinima komunikacije, angažmana i razumevanja putem novih interpretacija i proširenih oblika. Kao umetnica izlaže internacionalno a njene recentne izložbe uključuju trenutno Prvi put slični sebi samima (u saradnji sa umetnikom Ivanom Markovićem) Salon MSU Beograd, 2023, Radna žena, CZKD, 2023, Rim, Tobačna galerija Ljubljana, 2019, Veće od mene. Herojski glasovi bivše Jugoslavije, kustoskinje Zdenke Badovinac, Muzej MAXXI u Rimu, 2021, Rim, Invisible, kustoskinje Jill Kearney, ArtYard Art Center, Nju Džerzi, 2022... Kao kustoskinja je sprovela brojne istraživačke projekte i izložbe kao što su: Drugarice / AFŽ, Antifašistički front žena u Crnoj Gori 1943-1953 (u saradnji sa Natašom Nelević), Arhiv Cetinjskog bijenala (2021/22, Institut za savremenu umetnost sa Petrović fondacijom), Future Ecologies / Future in Debris (sa British Council Collection i LUX, London), Skuvaj mi kafu, napravi sendvič, Galerija 17, Priština, Umeće držanja za ruke /
dok se probijamo kroz sedimentni oblak, crnogorski paviljon na 59. Bijenalu u Veneciji. Od 2022. radi kao kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti Crne Gore, gde sa koleginicama Marinom Čelebić, Anitom Ćulafić i Nadom Baković koncipira i razvija međunarodni projekat Laboratorija kolekcije umetnosti nesvrstanih zemalja. Osnivačica je Instituta za savremenu umetnost u Crnoj Gori, posvećenog mladim umetnicima, umetničkom obrazovanju, istraživanju i arhivama.

Emir Šehanović gleda na svet današnjice koji se raspao u deliće, postavši bukvalni sediment ljudske aktivnosti. U svojoj praksi predmetima daje novi život, ili ih dovodi do tačke u kojoj počinju da oponašaju život kao takav. Većina njegovih radova spaja u celinu delove različitih tela, različitih tipova hibrida nas samih i slika kojima se predstavljamo.

Emir Šehanović, Synthetic attraction, instalacija, 2023, foto: Shishou Fu

Ivan Šuković kroz umetničku praksu analizira procese društvene re-konstrukcije post-memorije, dajući često naglasak autobiografskom. Takvu arhivsku građu koristi kao potencijalni izvor za moguće identifikovanje višeslojnosti vremenskih i prostornih odnosa, odnosno otkrivanje njihovih mnogobrojnih mogućih i nekonzistentnih značenja.

Ivan Šuković, Ekvilibrijum, višemedijska instalacija, detalj

Projekat realizuje Institut za savremenu umetnost Crne Gore u saradnji sa Institutom “Simo Milošević”, u čijem je vlasništvu danas Vila Galeb, sagrađena 1976. godine prema projektu arhitekte Milorada Petijevića kao jedna od 33 jugoslovenske “Titove vile”.

Decenijama van svoje originalne namene, za vreme sezone dostupna je za posete turista, a ovom prilikom prvi put otvara vrata za jedan umjetnički projekat.

Ta impozantna građevina, koja se prostire na četiri nivoa, izgrađena je za samo šest meseci. Projektant Vile Galeb je Hercegnovljanin Milorad Petijević, a sama lokacija nekada zvana Đurđevo brdo, odabrana je za izgradnju vile doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita zbog specifične mikroklime, blizine izvorišta mineralne vode, naslaga lekovitog blata i jedinstvenog pogleda na Bokokotorski zaliv sa ostrvom Mamula, Tivatski zaliv sa planinom Lovćen u zaleđu i južne najviše planine uz jadransku obalu Orijen (1894m).

Tito je četiri puta zvanično boravio u Vili Galeb, prvi put 25. januara 1977. godine sa suprugom Jovankom Broz. U Vili Galeb su boravili mnogobrojni tadašnji državnici, predsednici i javne ličnosti.

Nakon Titove smrti politički zvaničnici su upravo u toj vili pokušavali doći do mirnih rešenja, pa su u njoj zasedali Slobodan Milošević, Franjo Tuđman, Veljko Kadijević i lord Karington u Kamin sali 17. septembra 1991. Taj susret tadašnjih predsednika bivših republika Jugoslavije bio je pokušaj smanjivanja tenzija i pokušaj sprečavanja rata u Jugoslaviji.

Iako bi mnogi pomislili da je predsednik svaku svoju vilu pravio tako da ona odiše luksuzom, Vila Galeb odiše upravo jednostavnošću. U Kongresnoj sali je postojao projektor, preko koga su puštani filmovi, uglavnom vesterni koje je Tito obožavao.

U predsedničkom apartmanu postoje dva dela - jedan plavi, a jedan roze - plavi za Tita, a roze za Jovanku. Najluksuzniji deo Vile Galeb su kupatila Tita i Jovanke. U Titovom plavom kupatilu je brazilski mermer,  jedinstven po tome što iz jednog kubnog metra mogu da se naprave samo dve ploče.

Pored Titovog i Jovankinog apartmana, postoji i deset garsonjera za njihovu pratnju, ali i tri apartmana za goste. U njima su boravili važni državni zvaničnici, prijatelji maršala Tita, kao i javne ličnosti tog doba.

U Vili Galeb postoji i atomsko sklonište, gde bi se u slučaju rata i drugih nepogoda Tito, ali i ljudi oko njega mogli bezbedno sakriti. Sklonište je predviđeno za 40 ljudi i kroz sve prostorije je sprovedeno stalno kruženje kiseonika. Na samom ulazu je akvarijum koji je regulisao ispravnost vode. Sedmicu dana pre Titovog dolaska, u akvarijum bi se puštale ribice posebne vrste, koje bi padale na senzor, to jest dno akvarijuma ukoliko bi se pojavila bilo kakva naznaka neispravnosti vode. Čim bi se upalio senzor u akvarijumu, momentalno bi se zaustavio protok vode kroz Vilu Galeb.

Zanimljivo je da je Tito boravio u Vili Galeb u vreme velikog zemljotresa 1979. godine. Nije želeo da bude evakuisan, već je tražio da se postavi šator u dvorištu, odmah u blizini apartmana. Čim je počeo potres, Tito je izišao napolje, na vidikovac. U tom potresu bila je teško oštećena i sama Vila Galeb, ali je Tito, možda baš zbog toga što je bio svedok potresa, kasnije ubrazao obnovu celog oštećenog crnogorskog područja.

*Naslovna fotografija: Natalija Vujosevic, Ššššššššš, 2021, školjka, audio, kamen, foto: Jovan Milošević

(SEEcult.org)