Jačanje svesti o izazovima klimatskih promena i AI
Centar za promociju nauke (CPN) fokusiraće se u narednom periodu na problematiku klimatskih promena i veštačke inteligencije (AI) kao dve teme koje su među ključnim društvenim izazovima na globalnom nivou, a potrebno ih je približiti najširoj javnosti s obzirom na brojne uticaje koje imaju ili će imati na život.
Veštačka inteligencija bila je i tema nedavnog studijskog boravka u Lincu i Ljubljani, koji je CPN organizovao za 35 profesionalaca iz oblasti nauke, obrazovanja, umetnosti i medija, u cilju upoznavanja sa modelima rada i aktivnostima institucija čiji je primarni cilj spoj nauke, novih tehnologija i umetnosti. Tura nazvana We Inspire You! obuhvatala je posetu novom centru Ars Electronice u Lincu, te Galerije Kapelica i Kuće eksperimenata u Ljubljani, a organizovana je u okviru projekta “Evropska laboratorija veštačke inteligencije” (AI Lab), finansiranog kroz program Kreativna Evropa, koji će u naredne tri godine iznedriti više od 200 aktivnosti, uključujući pozive za umetničke rezidencije u naučnim institucijama širom sveta, produkcije originalnih radova, izložbe, edukativne radionice, konferencije i razgovore.
Cilj projekta AI Lab, koji okuplja 13 evropskih organizacija koje povezuju nauku i umetnost, jeste zajedničko delovanje i interdisciplinarna saradnja radi unapređenja razumevanja koncepta budućnosti obeleženog veštačkom inteligencijom kao ključnom tehnologijom i najvećim društvenim izazovom.
“Cilj nam je da uključimo što više aktera, partnera i drugih učesnika programa, kako na formalnom, tako i na neformalnom obrazovnom nivou, jer su nauka i posledično tehnologija sve prisutniji i u svakodnevnom životu, a pritom su odličan model i interfejs za komunikaciju, posebno sa mladima”, naveo je u intervjuu za portal SEEcult.org rukovodilac sektora CPN-a za međunarodnu saradnju Dobrivoje Lale Erić.
Ars Electronica centar u Lincu, foto: SEEcult.org - Katarina Marjanović
Prepoznatljiv po godišnjim programima kao što su Maj – mesec matematike, Art&Science, Makers klub i drugim aktivnostima koje spajaju umetnost, nauku i tehnologiju, CPN za 10. jul, koji se u Srbiji obeležava kao Dan nauke i rođendan Nikole Tesle, priprema prvi događaj “Science Meets Parliaments” u Domu Narodne skupštine Srbije, posvećen klimatskim promenama i složenim posledicama koje izazivaju.
Reč je o događaju koji se prvi put događa u nekoj zemlji koja nije članica Evropske unije, uz podršku Objedinjenog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC).
Cilj je da se na jednom mestu okupe naučnici i istraživači s jedne i donosioci odluka s druge strane kako bi se diskutovalo o klimatskim promenama kao o jednoj od ključnih naučnih tema, ali i jednom od najvećih društvenih izazova današnjice. Glavni program tako čine panel diskusije na teme “Obnovljivi izvori energije”, “Klimatske promene i voda” i “Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte”.
Prema rečima Erića, iako se ne može reći da se u Srbiji negiraju klimatske promene, ali je definitivno da, iako te teme ima dosta u medijima, nije visoko na društvenoj agendi i uvek ima prečih problema.
“Zapravo svi ti drugi problemi će vremenom prestati da postoje, jer zbog klimatskih promena će biti ugrožen dosadašnji način života. Otvaramo temu na nov način, da osvestimo ljude da klimatske promene zavise od nas samih, od ljudskog delovanja, pa treba i krenuti stoga od pojedinca”, naveo je Erić.
CPN je deo i evropskog projekta TeRRIFICA (Territorial Responsible Research and Innovation Fostering Innovative Climate Action), finansiranog kroz program Horizont 2020, na čijoj će realizaciji u naredne tri i po godine raditi s partnerima iz Nemačke, Francuske, Španije, Belorusije i Poljske. Cilj tog projekta je kreiranje konstruktivnog dijaloga naučne i industrijske zajednice, civilnog društva i kreatora politika, radi razvoja neophodnih društvenih i tehnoloških inovacija, procedura i metodologija u kontekstu klimatskih promena, društvenog prilagođavanja i izbegavanja ili umanjenja štetnih posledica. Shodno uskoj povezanosti projekta TeRRIFICA sa temom događaja “Science Meets Parliaments”, CPN je obezbedio aktivno učešće svih partnera u organizaciji i održavanju tog događaja u Beogradu.
Prema rečima Erića, cilj tog projekta da se problem klimatskih promena “spusti do građana” i da se oni uključe građane u proces donošenja odluka kada su u pitanju klimatske promene.
“Daćemo im alate da identifikuju probleme, razumeju situaciju i dobiju mogućnost za promene… Želimo da dobijemo odgovore od građana na nivou Srbije, a s obzirom da se projekat realizuje u šest zemalja i na nivou regiona. Pitaćemo ljude koji su problemi iz njihove perspektive i to će biti proces posredstvom posebne aplikacije, a kada dobijemo rezultate, videćemo koji su zaista problemi, i to ne iz našeg ugla ili ugla nauke, već iz ugla ljudi koji žele da budu aktivni deo zajednice”, naveo je Erić, dodajući da će time biti mapirano i postojeće inicijative vladinog i nevladinog sektora, profesionalnih institucija, školskog sistema.. “Kada to povežemo sa rezultatima istraživanja preko aplikacije, videćemo gde se zajedno može raditi, i onda ćemo te dodatne aktivnosti dalje razvijati”, naveo je on, ukazujući da je reč o širokoj edukaciji o ozbiljnosti pitanja klimatskih promena i osvešćivanju ljudi da one “nisu zatvorena priča”, već proces koji podrazumeva priladgođavanje na promene koje se možda i ne vide, ali su se desilo i realnom ljudskom vremenu se ne mogu vratiti, ali i anticipacija onoga što je moguće da se desi i šta bi moglo da se izbegne.
Galerija Kapelica, Ljubljana, foto: SEEcult.org - Katarina Marjanović
Budući da je osnovan 2010. godine u okviru sistema Ministarstva prosvete, CPN kao državna institucija ima odličnu saradnju sa školama, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama, pa čak u neke jednostavnije programe uključuje i predškolske ustanove.
“Nesumnjivo da se najbolji rezultati postižu kroz obrazovanje”, istakao je Erić, navodeći kao primer da u vreme zemljotresa u Kraljevu lokalno stanovništvo nije znalo kako da reaguje u takvoj situaciji. Stručnjaci u Geografskom institutu “Jovan Cvijić” pri SANU shvatili su da je potrebno reagovati kroz obrazovni sistem i napravili su dopunu nastavnog programa geografije o tome kako se treba ponašati u slučaju zemljotresa, i to je prihvaćeno.
Kao još jedan značaja znanja o prirodnim katastrofama ili klimatskim promenama uopšte, Erić je naveo slučaj za vreme velikog cunamija u Jugoistočnoj Aziji pre nekoliko godina, koji je odneo na hiljade života, ali je jedna plaža, i to jedna od prvih koja je bila na udaru, spasena zahvaljujući angažmanu jedne devojčice iz Engleske koja je, na osnovu znanja iz škole, prepoznala neke znake i to prenela roditeljima. “Oni su alarmirali celu plažu i spaseni su svi”, rekao je Erić, konstatujući da je uloga obrazovanja neupitna i da se na tome mora konstantno raditi, posebno u vezi sa složenim uslovima kakve su klimatske promene.
CPN sarađuje sa kolegama iz celog regiona i Evrope, pa je, kao jedan od partnera na projektu Evropska laboratorija veštačke inteligencije, u okviru kojeg je i organizovao nedavno za grupu domaćih profesionalaca obilazak Ars elektronike u Lincu, pokrenute pre 40 godina, Galerije Kapelica u Ljubljani, koja postoji već 25 godina, te Kuće eksperimenata, koja takođe deluje već dvadesetak godina.
Ars Electronica centar u Lincu, foto: SEEcult.org - Katarina Marjanović
Učesnici su u Lincu imali priliku da se detaljnije upoznaju sa raznovrsnim aktivnostima Ars elektronike kao jedne od najprestižnijih svetskih institucija koja se bavi spojem umetnosti, nauke i novih tehnologija, i čiji je istoimeni festival, koji se održava svake prve nedelje u septembru, vrhunac godišnje produkcije i aktivnosti koje ta ustanova organizuje. Nakon razgovora sa direktorom Centra Ars elektronika Kristofom Kremerom, koji je predstavio tehnološka dostignuća dostupna u prostoru Deep Space 8k, učesnici ture imali su priliku da čuju i direktora i kodirektorku festivala, Martina Honzika i Veroniku Libl, kao i da obiđu prostor Future Lab, istraživačko-razvojnim centar Ars elektronike.
Takođe, u Ljubljani su imali priliku da upoznaju rad Galerije Kapelica – jedne od pionirskih organizacija koje razvijaju umetničke programe i radove na preseku umetnosti i nauke. Direktor Kapelice Jurij Krpan predstavio je avangardni koncept te galerije koja već decenijama povezuje umetnike, stručnjake iz raznih oblasti i publiku u zajedničkom istraživačkom radu na polju umetnosti i stalnom pomeranju granica u spoju sa tehnologijom.
Studijski boravak u Ljubljani obuhvatao je i obilazak Kuće eksperimenata (Hiša eksperimentov), institucije srodne CPN-u kada su u pitanju obrazovni programi i naučni sadržaji, koji su namenjeni pre svega deci i mladima. Direktor te kuće Miha Kos upoznao je goste sa aktivnostima, a sami su potom istraživali prostor i interaktivne eksponate, osmišljene tako da podstiču radoznalost i kreativnost, ali i kritičko razmišljanje.
Galerija Kapelica, Ljubljana, foto: SEEcult.org - Katarina Marjanović
Prema rečima Erića, u čitavoj Evropskoj mreži naučnih centara i muzeja - ECSITE, čiji je CPN jedan od oko 350 članova, ne postoje dve iste organizacije u smislu načina rada.
“Postoje slični sadržaji, koncepti i ciljevi, ali modeli rada su različiti, u skladu sa lokalnim potrebama”, rekao je Erić.
Kada je CPN osnovan, ambiciozan plan je bio da pokrije ceo region, ali za proteklih devet godina mnogo se toga promenilo i šansa je propuštena.
“U Sloveniji država raspisuje tender za izgradnju velikog centra koji će biti dat potom privatnicima na upravljanje, kolege u Zagrebu se godinama muče, ali nedavno su dobili jedan stari zamak za otvaranje centra, kod Sofije deluje dečji centar, u Rumuniji ima nekoliko inicijativa, u Mađarskoj postoji centar podržan od Audija, koji fokusira teme bitne za automobilsku industriju…”, rekao je Erić.
“Možda smo propustili da se Beograd pozicionira kao regionalni centar razvoja naučne pismenosti, ali imamo odličnu saradnju sa kolegama u celoj bivšoj Jugoslaviji i šire… Uglavnom kroz manje inicijative, festivale nauke… To su sve male posvećene ekipe i samo tako se i može delovati u sredini koja još ne prepoznaje važnost naučne komunikacije”, naveo je Erić, napominjući da u čitavom svetu rapidno niču naučni centri: “Bar jedan veliki centar se izgradi mesečno širom sveta”.
Taj trend počinje da bude uočljiv i u Africi, u arapskim zemljama, na Dalekom Istoku…
“U razvijenom svetu nije pitanje da li najveći gradovi imaju centre zanauku, nego da li ih imaju i gradovi sa recimo 100.000 stanovnika”, naveo je Erić, navodeći da u Srbiji postoji mreža od 15 naučnih klubova kojima koordinira CPN, iako su nezavisni i uglavnom deluju pri ustanovama kulture ili obrazovanja. Većinom su u univerzitetskim gradovima, mada ne postoji, recimo, naučni klub u Novom Sadu. Zato ih imaju, na primer, Šabac, Kikinda, Kanjiža…
“To je još sve na početnom nivou, ali je i odlična baza koju treba razvijati”, istakao je Erić.
Što se tiče podrške privrede razvoju naučne pismenosti i drugim aktivnostima CPN-a, Erić navodi da je, zahvaljujući grantu NIS-a, opremljen Makers Space u sedištu CPN-a u Beogradu, odnosno kreativna radionica. CPN i dalje aplicira za grantove kako bi napravio nešto manje, a slično i u drugim mestima u Srbiji – bar u tri grada za početak.
“Postoje neke mogućnosti, nije ih lako dobiti, ali postoji širok dijapazon aktinosti koje su neophodne da razvijemo i dokažemo da je naučna komunikacija bitan element opšteg društvenog razvoja”, istakao je Erić.
(SEEcult.org)
