Između pregovora i dijaloga

Filmski festival Slobodna zona u Beogradu, osim potresnih i otrežnjujućih filmova o aktuelnim problemima današnjice, obeležen je tokom proteklog vikenda i “Noćnim razgovorima” - novouvedenim programom koji je 4. novembra bio posvećen tematici filma “Ponovo zajedno” norveškog reditelja Juna Haukelanda o odnosima Srba i Albanaca na Kosovu.

Haukeland je najpre 1999. godine snimio dokumentarac “Pre nego što bombe padnu” o grupi srpskih i albanskih studenata sa Kosova koji se te godine sastaju da razgovaraju o situaciji na Kosovu. Deset dana nakon tog sastanka, započeto je NATO bombardovanje, a 2010. ista grupa, sada već odraslih ljudi, ponovo se sastaje.

Film “Ponovo zajedno” prikazuje kako su razlike među njima sve očitije što diskusija više odmiče, pa se postavlja pitanje da li iko od njih može da se distancira od svega što je u međuvremenu iskusio, kako bi razgovor od pre deset godina mogao da bude nastavljen...

U razgovoru o tom filmu, moderator Ivan Milenković nastojao je da diskusiju izmesti iz okvira svakodnevne politike i načina na koji mediji portretišu pitanja o pregovorima i dijalogu.

Autor filma “Ponovo zajedno” Jun Haukeland istakao je da je glavni cilj njegovog ostvarenja bio da ga svi ljudi razumeju.

“Morate publici omogućiti da vidi i shvati šta se nalazi iza likova. Moji junaci su pokazali da znaju ko su, a to pomaže da ih razumeju i drugi. To je lekcija ovog filma”, rekao je Haukeland.

Osvrnuvši se na “kosovski problem”, on je rekao da to pitanje predstavlja metaforu za sve slične situacije u Evropi i svetu: “Verujem da su ljudi isti širom sveta, i potrebno im je objasniti složenu situaciju kakva postoji na Kosovu i za šta se bore ljudi koji tamo žive”, naveo je Jun i dodao “da je zadatak svake politike da stvori jednake uslove i šanse za sve ljude”.

Učesnik filma “Ponovo zajedno” Stajnar Brin, govoreći o tome šta stoji u osnovi razlikovanja između pregovora i dijaloga kao modela sporazumevanja, rekao je da pregovori podrazumevaju “izvesnu ušančenost i pretpozicioniranost onih koji u tim pregovorima učestvuju”, dok dijalog predstavlja “slobodno kretanje”, a samim tim i mogućnost napuštanja početnih pozicija.

“Ovo nisu bili pregovori, političari učestvuju u pregovorima, a mi smo učestvovali u dijalogu i na taj način pokušali bolje da razumemo situaciju u kojoj živimo, sebe i druge”, rekao je Brin.

Brin je insistirao i na očuvanju i zaštiti uloge dijaloga kao metoda razgovora (u konfliktnim i vankonfliktnim situacijama) od svih političkih struktura koji uzurpiraju tu reč i postepeno degradiraju njenu vrednost i značenje.

Sa tim se složio i reditelj Lazar Stojanović koji je dodao da se “valjani pregovori vode onda kada je jasno ko šta nudi i za koju vrednost”.

Stojanović je istakao i da je upravo dijalog prva stepenica ka boljem razumevanju situacije, te filmovi poput “Ponovo zajedno” i festivali kao što je Slobodna zona, čine treći stepenik koji omogućuje da rezultati razgovora “izađu na površinu” do šire publike.

Direktor medijske kuće Internjuz Kosovo Faik Ispahiu izrazio je zabrinutost zbog mogućnosti da se pregovori o “kosovskom pitanju” vode u nedogled.

Ispahiu je rekao da je to najgore što može da se desi i Srbima i Albancima, te da nedostaje politički pečat koji će predstavljati osnovu za dalje razgovore.

“Vlade moraju da se sporazumeju i tek na osnovu toga može da se razgovara. Tada neće biti magle niti onih koji iskorišćavaju tu maglu. Kosovski Srbi su između čekića i nakovnja. Ako bi se Srbi integrisali oni bi bili izdajnici, a ovako žive na ivici siromaštva”, ocenio je Ispahiu, dodajući da Albanci ne smeju da ignorišu drugu stranu, već treba da ubede Srbe da im je mesto na Kosovu.

Osim filma “Ponovo zajedno”, publika Slobodne zone imala je priliku 4. novembra da pogleda i filmove “Nije ti život pjesma Havaja” Dane Budisavljević iz Hrvatske, omaž legendi rege muzike “Marli” Kevina Mekdonalda, danski dokumentarac “Ambasador” kontroverznog novinara Madsa Brugera, kao i četiri srednjoškolska filma nastala u okviru regionalnog kampa Slobodna zona junior 2012.

Na programu Slobodne zone 5. novembra su filmovi “Bosanoga” (Sasvim slučajna smrt), “Rijaliti”, “Moje ime je Li”, “El gusto” i dokumentarac “Blokada” o studentskim protestima u Zagrebu, koji je osnova za treći nastavak “Noćnih razgovora”.

Slobodna zona predstavlja do 7. novembra ukupno 35 filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta.

Slobodna zona će i ove godine dodeliti nagradu publike i otkupiti televizijska prava za nekoliko najboljih filmova. Četvrti put za redom biće uručena i nagrada za publiku - za najbolju filmsku kritiku jednog od prikazanih filmova.

I ove godine, nakon zvaničnog završetka programa, 8. novembra biće održana “Slobodna zona na bis”, a potom sledi i festivalska turneja po gradovima u Srbiji.

Karte su u prodaji na biletarnicama DKC-a i DOB-a, po ceni od 250 dinara.

Sajt Slobodne zone je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)