Izazovi slovenačko-srpske filmske saradnje
Predstavnici nacionalnih filmskih centara Srbije i Slovenije razgovarali su 22. novembra u Beogradu o koprodukcijama, odnosno o dosadašnjoj saradnji u oblasti produkcije i distribucije, kao i o mogućnostima novih načina i fondova za sufinansiranje manjinskih koprodukcija.
V.d. direktor Filmskog centra Slovenije Nerina Kocjančić, direktor Filmkog centra Srbije (FCS) Boban Jevtić i veći broj iskusnih, ali i mladih producenata iz dve zemlje, učestvovali su na panelu “Koprodukcije Slovenija-Srbija - Iskustva i budućnost” u Jugoslovenskoj kinoteci, koji je održan u okviru Dana slovenačkog filma, a moderirao ga je Miloš Ivanović, izvršni producent tog festivala.
Ideja je, kako je rekao Jevtić, da se unese praktična nota u tu filmsku manifestaciju, koju je FCS podržao i prošle jeseni u njenom prvom izdanju.
“Pružamo šansu producentima da se upoznaju, da vide ima li prilike da sarađuju, kakvi su im interesi u tom pogledu. Inače, oba filmska centra su otvorena za koprodukcije”, istakao je Jevtić.
Nerina Kocjančić je izjavila da se radi na tome da Dani slovenačkog filma u Srbiji postanu redovna godišnja manifestacija, a izrazila je nadu da će biti moguće obezbediti veći budžet i skrenula pažnju da se treba angažovati i na privlačenju publike.
“I naši i vaši filmovi su dosta prisutni na festivalima, evo upravo je ‘Dobra žena’ pobedila na festivalu u Ljubljani, ali nam je želja da ti filmovi idu i u bioskope, na redovan repertoar”, kazala je Nerina Kocjančić.
U tom smislu jedna od tema panela bila je distribucija.
Producentkinja Eva Rorhman (Forum Ljubljana) primetila je da FCS podržava snimanje manjinskih koprodukcija, ali ne i njihovu distribuciju, tako da su njeni filmovi “Inferno” i “Pejzaž broj 2”, koji su imali manjinskog koproducenta iz Srbije, slabo prošli u srpskim bioskopima. S druge strane, Filmski centar Slovenije za manjinske filmove koje je sufinansirao daje do 10.000 evra za troškove distribucije, pa je film “Parada”, čiji je ona bila manjinski koproducent, postigao veliku gledanost u Sloveniji.
“Pored para za promociju, bitno je i da li ste našli agilnog distributera. Ako vam obezbedi termin od dva popodne u multipleksu tokom jedne sedmice, onda su i rezultati slabi”, dodala je Eva Rorhman.
Direktor FCS-a rekao je da je to jedan od velikih problema, jer nema smisla sufinansirati snimanje ako se posle niko ne potrudi da film prikaže.
“Mislim da ćemo ubuduće to usloviti: ako država daje pare za koprodukciju, da producent ima obavezu da deo tog novca uloži u distribuciju”, najavio je Jevtić.
Mlada slovenačka producentkinja Viva Videnović (Strup), koja sarađuje na novom projektu, trileru sa srpskim producentom Markom Jocićem (Viktorija film), istakla je da o distribuciji treba misliti mnogo pre završetka snimanja, kao i o promociji, što se već i radi, na primer, putem internet stranice određenog filma.
Marko Jocić je rekao da je njegov “Procep” u slovenačkim bioskopima prošao u skladu sa očekivanjima, s obzirom da je to žanrovski film (horor).
“FCS u poslednje vreme podržava i žanrovski film, to je potrebno, to dovodi publiku. Moja kompanija je radila i umetničke i komercijalne filmove i mislim da je svakoj kinematografiji potrebno i jedno i drugo”, naglasio je Jocić.
Nerina Kocjančić je izjavila da za Filmski centar Slovenije nije stvar u žanru, nego u scenariju.
“Kada se pojavi dobar scenario, podržimo ga, kao što je bio slučaj sa hororom ‘Idila’”, rekla je ona, dodavši da je ove godine organizovana “scenarnica” u okviru koje je Srđan Koljević radio sa autorima deset projekata u razvoju.
Jevtić je najavio da će FCS otvoriti konkurs posebno za žanrovski film, a u planu je i poseban konkurs za filmove na nacionalnu temu.
Prema njegovim rečima, na svaki konkurs stiže mnogo prijava - 80-90, a komisije uglavnom podrže umetnički ili angažovani projekat, ne i komercijalne filmove, koji treba da budu motor industrije.
Slovenački producent Zoran Dževerdanović (Blade productions) predložio je da se u FCS otvori mogućnost za sufinansiranje manjinskih koprodukcija i kada je reč o kratkom metru, što se u Sloveniji već radi.
Iskusni Branislav Srdić (Aatalanta), koji je sa srpskim kolegama radio na “Turneji” i “Buđenju iz mrtvih”, govorio je o tome kako izbeći umetničke kompromise u okviru koprodukcija.
“U Sloveniji se, istina, gleda prvo na scenario, da li je dobar film, ali se dosta razmišlja i šta taj film znači za slovenačku kulturu, na kojim će se lokacijama snimati, ko će biti u ekipi... Koprodukcija je često kao šah: ako je montažer tvoj, onda moraš da uzmeš moju skripterku. Mislim da to nije u redu. Jedino je važno je da je film dobar”, naglasio je Srdić.
Slovenački fond za manjinske koprodukcije ove godine bio je 200.000 evra, a u Srbiji oko pola miliona evra.
Srdić je pomenuo mogućnost da sve zemlje iz regiona ulože u jedan fond i da projekti iz svih tih zemalja mogu da konkurišu bez obzira odakle je autor. “Državne granice mi ne leže”, dodao je Srdić.
Ideja o regionalnom fondu nije nova. Pokretana je na različitim nivoima, mada bez pravih rezultata. Sada se ponovo aktivira Sinemanetvork, mreža šireg regiona, sa 11 zemalja, o čemu je bilo reči ovog meseca na festivalu u Solunu, napomenuo je direktor FCS-a, dok je Nerina Kocjančić predstavila zajednički fond Slovenije, severne Italije i Hrvatske.
Na panelu u Kinoteci predloženo je i organizovanje bilateralnh produkcionih marketa. U razgovoru su učestvovali i Milan Stojanović (Sense production), Rok Sečen (Monoo), Marina Gumzi (Nosorogi) i Boštjan Ivković (Arsmedia).
Panel o koprodukcijama održan je pod pokroviteljstvom FCS-a, kao prateći program Dana slovenačkog filma koje Društvo “Sava” organizuje sa Jugoslovenskom kinotekom od 22. do 25. novembra.
(SEEcult.org)
