Istraga zbog parka Butrint
Albanija pod istragom Uneska zbog parka Butrint - piše: *Ben Andoni Stručnjaci Ujedinjenih nacija treba da utvrde da li je izgradnja novog puta oštetila arheološki park, koji je, prema konvencijama, vlada Albanije u obavezi da zaštiti. Proširenje puta koji povezuje mesto Sarandu u južnoj Albaniji sa arheološkim parkom Butrint, izazvalo je veliku pažnju javnosti, pošto su pojedini domaći i međunarodni stručnjaci optužili vladu da loše održava spomenik svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska.
Albanija pod istragom Uneska zbog parka Butrint - piše: *Ben Andoni
Stručnjaci Ujedinjenih nacija treba da utvrde da li je izgradnja novog puta oštetila arheološki park, koji je, prema konvencijama, vlada Albanije u obavezi da zaštiti.
Proširenje puta koji povezuje mesto Sarandu u južnoj Albaniji sa arheološkim parkom Butrint, izazvalo je veliku pažnju javnosti, pošto su pojedini domaći i međunarodni stručnjaci optužili vladu da loše održava spomenik svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska.
Put dug 20 kilometara, koji je prvobitno izgrađen 1959. godine, tokom posete bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hruščeva, bio je suviše uzak i predstavljao je opasnost po vozače koji posećuju drevni grčki i rimski grad.
Međutim, način na koji domaća firma koju je angažovala vlada da proširi put oštetila obližnje maslinjake uzbunio je arheologe.
I dok vlasti ostaju pri tome da je šteta pričinjena parku minorna, grupa eksperata iz Uneska planira da poseti Butrint i utvrdi da li Tirana poštuje obaveze iz Konvencije o zaštiti svetske kulturne baštine iz 1975. godine.
Butrint se smatra jednom od najznačajnijih klasičnih areheoloških nalazišta na Mediteranu. Potiče iz najmanje 10. veka pre nove ere, bio je prvo grčka kolonija, zatim rimski grad, a onda i vizantijska eparhija, pre nego što je u poznom Srednjem veku napušten, posle čega su njegove veličanstvene građevine potonule u močvare.
Ozbiljno iskopavanje nalazišta počelo je tek kasnih dvadesetih godina prošlog veka, pod pokroviteljstvom Italije. I dalje uglavnom nepoznato spoljnjem svetu pre pada staljinističkog režima Envera Hodže, nalazište danas posećuje na desetine hiljada turista svake godine. O lokaciji se brinu albanske vlasti uz pomoć Fondacije Butrint iz Londona – sve do sada ovo je često pominjano kao primer uspešne saradnje između domaćih i stranih stručnjaka i sredstava.
Prema istoričaru Auronu Tareu, prvom direktoru arheološkog parka Buntrint, intervencije na lokaciji svetske baštine Uneska moraju da poštuju određene kriterijume, što nije slučaj sa izgradnjom novog puta.
“Izgradnja autoputa tih proporcija u ovoj oblasti nema ekonomsko opravdanje i narušava istorijsko okruženje parka”, kaže Tare.
Plan održavanja parka između 2000. i 2005. predvideo je proširenje starog puta samo do sela Ksamil, na samo četiri kilometra severno od samog Butrinta. Ostatak staze unutar zaštićene zone trebalo je samo da bude nanovo presvučeno asfaltom.
“Aktuelni projekat nema studiju izvodljivosti, a nisu izvedene ni neophodne konsultacije sa javnošću”, dodaje Tare.
U kolumni napisanoj za martovsko izdanje tiranskog dnevnika Šekulji pod naslovom “Butrint 2013 – Uništila ga pohlepa”, profesor Ričard Hodžis, bivši direktor Fondacije Butrint, nedvosmisleno je osudio izgradnju novog puta.
“Ohrabreni autobusima punim turista, vlasti iz Tirane utrle su ogroman ružni put kroz maslinjake između Ksamila i Butrinta, uništivši njegovu magiju”, napisao je Hodžis.
Međutim, Ilji Cerova, direktor arheološkog parka do pre nekoliko dana, podržao je proširenje puta iz bezbednosnih razloga. Veći put bi zaštitio ljude koji posećuju lokaciju, na kojoj se desilo previše nezgoda u prošlosti.
“Tokom letnjih meseci, na hiljade turista nahrupe u autobusima i svaki put kada su se dva autobusa mimoilazila na putu bilo je problema”, kaže Cerova. “Uzak put prepun rupa izazvao je tragične nesreće zbog gustog saobraćaja”, dodaje on.
Brajan Ajers, aktuelni direktor Fondacije Butrint, koji služi kao savetnik u održavanju parka, žali se da su vlasti tajile predlog za izgradnju novog puta sve dok radovi nisu otpočeli.
“Kada sam saznao šta se predlaže, napisao sam dugačko pismo Ministarstvu kulture, pozvavši se na obaveze Albanije prema Konvenciji o zaštiti svetske kulturne baštine i navevši sve vrste procedura koje moraju da se obave pre nego što počnu bilo kakvi radovi na izgradnji”, priseća se on.
“Pitao sam direktora parka [Cerovu] da li su ga konsultovali o izgradnji puta, je li video planove, je li ‘tražio’ da vidi planove, a on mi je odgovorio sa ‘ne’ na sva tri pitanja”, dodaje Ajers.
Pošto je Balkan Insight stupio u kontakt sa zvaničnicima albanskog Instituta za spomenike i Direkcije za kulturnu baštinu pri Ministarstvu kulture, oni su nam rekli da ne mogu da komentarišu sve dok tim Uneska, koji se uskoro očekuje u Tirani, ne izvrši inspekciju radova na putu.
Ministar kulture Ferdinand Džaferi je 14. avgusta otpustio Cerovu sa pozicije direktora uz obrazloženje da je posle inspekcije ustanovljeno da je park neuredan.
Domaći mediji su njegovo otpuštanje doveli u vezu sa pritužbama na finansijke malverzacije u vođenju parka, optužbe koje je Cerova porekao. Pritužbe na način na koji je Cerova vodio park uključuju i optužbe da je posle ovogodipnjeg letnjeg pozorišnog festivala deo rimskog teatra u Butrintu ostao oštećen.
Prema rečima profesora Hodžisa, uprava parka nije uspela na pravi način da očuva lokaciju, navodeći kao dokaze trulež u teatru i razbijena svetla u muzeju.
Njegovo optuživačko pismo, smešteno futuristički u 2013. godinu, završava se pesmistički, predviđajući da je, iako je još ostalo vremena da se ispravi šteta, nažalost malo verovatno da će se to i dogoditi.
“Ovaj vandalizam je mogao da se spreči i šteta da se sanira čak i u martu ili aprilu 2010. godine; posle toga je bilo kasno”, napisao je Hodžis. “Pohlepa je pobedila; Albanija i svet su izgubili.”
*Ben Andoni je zamenik urednika časopisa MAPO.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture Watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.