Istorija dugmadi

Pokrajinski muzej Celje iz Slovenije gostuje od 17. februara u Gradskom muzeju Sombor izložbom “Dugmad iz zbirke Franca Pajtlerja” o istorijatu raznolikih i zanimljivih dugmadi od svih vrsta materijala, boja i oblika.

Pokrajinski muzej Celje iz Slovenije gostuje od 17. februara u Gradskom muzeju Sombor izložbom “Dugmad iz zbirke Franca Pajtlerja” o istorijatu raznolikih i zanimljivih dugmadi od svih vrsta materijala, boja i oblika.

Na izložbi će biti predstavljena duga istorija dugmeta od dekorativnog elementa i predmeta koje se vezivalo za upotrebu u bogatijem društvu, kao stvar prestiža, do predmeta koji pravljen za opštu upotrebu od raznih vrsta materijala, kako prirodnih (školjka, kost, drvo, koža, rog, minerali, drago kamenje, metali) i veštačkih (bakelit, celuloid, porcelan, veštačka koža i tkanine), najavio je somborski muzej.

Čovek je, još u vreme kada je shvatio da od kože, a kasnije i tkanine, može da načini odeću kojom će zaštititi svoje telo, izradio i pomagala za zatvaranje odeće. Za sada nije sasvim jasno kada je zaista počela upotreba dugmadi - arheološki nalazi, međutim, potvrđuju da nastanak dugmeta seže u praistoriju. Prva dugmad od ćilibara stara su oko 10.000 godina.

Dugmad na izložbi biće predstavljena u svojoj raznovrsnosti kako po obliku i materijalu, tako i sa istorijatom i zanimljivim pričama koje ih prate.

U poslednjoj trećini 19. veka i u 20. veku upotreba dugmadi je značajno porasla. Najveću zaslugu za porast upotrebe dugmadi ima otkriće novih, ranije nepoznatih sirovina, poput dugmadi od krabinog oklopa, sedefa, jelenskih rogova i plastike.

Uprkos činjenici da dugme ima izuzetno zanimljivu tehničku i modnu istoriju, danas se može konstatovati da su i upotreba i proizvodnja dugmadi u osetnom padu. U 60-im godinama 20. veka dugme je zamenio rajsferšlus, što je dugmetu, koje je često bilo u ulozi nakita, zadalo jak udarac. Svet mode preplavila su plastična dugmad, koja se od rožnate ili sedefne razlikuju po sjaju, strukturi, i osećaju na dodir.

Autor izložbe i teksta je kustos Jože Rataj, a postavke izložbe Vera Zorko, Alenka Zorenč i Jože Rataj. Dizajn izložbe potpisuje Ksenija Baraga, a grafičku opremu Urša Krašovic.

Izložba će biti otvorena do 12. marta.

Sajt Gradskog muzeja Sombor je www.gms.rs

(SEEcult.org)