Isprobavanje vrednosti Bitefa

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica izjavio je da će 53. izdanje tog međunarodnog pozorišnog festivala, od 17. do 26. septembra, biti jedno od najskupljih u poslednjih deset godina, a prema njegovom mišljenju - i jedno od najboljih.

“Mi se trudimo svake godine da napravimo novi iskorak i u umetničkom i u produkcionom i u pogledu menadžmenta i PR-a. Ove godine će ceo drugi deo Bitefa biti u tri hangara i cirkuskoj šatri u Luci Beograd, gde ćemo pokušati da napravimo jedan Bitef grad, nalik na onaj u Sava centru kada je igran ‘Olimp’, i gde ćemo pokušati da eksperimentišemo, da isprobavamo one vrednosti koje bi trebalo da budu ishodište ovogodišnjeg Bitefa”, rekao je Medenica 13. septembra na konferenciji za novinare gotovo rasprodatog 53. Bitefa.

“Te vrednosti su one za koje se treba zalagati, za koje se treba boriti, kao što su solidarnost, podrška, razmena, kontakt… sve te zaboravljene vrednosti koje su nas inspirisale da ovogodišnji Bitef nazovemo po naslovu čuvenog šlagera ‘Počnimo ljubav iz početka’ Ace Koraća u izvođenju Beti Đorđević”, dodao je Medenica, koji je 53. Bitef tematski fokusirao na pozorište koje se bavi raspadom zajednice na svim nivoima - od političke do partnerske, ali i mogućnošću njene obnove.

Orest u Mosulu, foto: Fred Debrock

Za sada je još tajna ko će svečano otvoriti 53. Bitef 18. septembra u Narodnom pozorištu, uoči predstave “Orest u Mosulu”, a kuriozitet je da festivalski program počinje na Novom groblju - na dan prologa 17. septembra, za kada je zakazano prvo od ukupno 15 izvođenja predstave “Beograd na daljinski” Rimini protokola.

“Zapravo, niko je neće izvoditi - izvodićemo je mi sami, jer je to šetnja kroz Beograd sa slušalicama. Pratimo inteligentan tekst, instrukcije kako da se krećemo kroz grad koji mislimo da poznajemo, kako da ga sagledavamo s jedne druge, distancirane tačke gledišta, kako da propitujemo vlastiti odnos u grupi. Trasa počinje na Novom groblju, a završava se na krovu Doma sindikata. Umetnici traže da pojedini objekti i vrste institucija budu uključeni u tu šetnju u svim gradovima. Groblje je uvek početna tačka, a neka velika terasa s pogledom na grad je završna”, ispričao je Medenica.

Predstava “Beograd na daljinski” uvodi publiku i u tematsku, i u umetničku liniju 53. Bitefa – pitanje zajednice, promišljanje zajednice, krize zajednica, kao i imerzivnog pozorišta u kojem nema razlike između gledalaca i izvođača, istakao je Medenica.

Za kraj Bitefa, kao poklon za sve Beograđane, 26. septembra biće održan besplatan program – koncert Beti Đorđević na otvorenom, uz obalu Dunava. Projekat je podržala delegacija Evropske unije.

Tom prilikom biće saopštena odluka žirija, koji dodeljuje Gran pri “Mira Trailović” i specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov”.

Predsednica žirija je profesorka i teatrološkinja Kristin Amon–Sirežol (Francuska), a članovi profesorka i teoretičarka Doroti Čanski (SAD), rediteljka i izvođačica Sanja Mitrović (Srbija/Holandija), reditelj Ersan Mondtag (Nemačka), učesnik 51. Bitefa, i spisateljica i pozorišna autorka Olga Dimitrijević (Srbija).

Glavni program, istakao je Medenica, odlikuje učešće predstava tri velike pozorišne zvezde kao što su Štefan Kegi, Milo Rau i Tomas Ostermajer, koji i lično ponovo dolazi na Bitef.

“Tomas kaže da mu je Beograd jedan od omiljenih gradova i da hoće sam da vodi probe kako bi izvođenje ‘Istorije nasilja’ bilo na najvišem nivou”, rekao je Medenica.

Među brojnim najavljenim gostima su i strani kritičari i selektori festivala, a cilj je da Bitef doprinese plasmanu srpskog, pa i regionalnog pozorišta na svetskoj sceni.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl ocenio je da se Bitef “radi u jako dobrim organizacionim i finansijskim uslovima, što ovogodišnji program i pokazuje”, te najavio još veću podršku ubuduće. Karl je rekao da je Grad Beograd, kao osnivač, izdvojio 27 miliona dinara, a Ministarstvo kulture i informisanja Srbije putem konkursa 13 miliona, te da će Grad dogodine povećati ulaganje u Bitef na 30 miliona. Ujedno, nada se da će Ministarstvo pratiti taj trend.

“Najveći broj festivala ima uvozni karakter, a Bitef ima i izvoznu crtu i jako je dobro pozicioniran na međunarodnoj sceni”, rekao je Karl, izrazivši zahvalnost čitavom timu festivala i umetničkom direktoru, jer “ovo sve što rade jeste da na najbolji način nastavljaju ono što je započela Mira Trailović i posle godinama nastavio Jovan Ćirilov”.

Direktor Bitefa i Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je Sekreterijatu za kulturu i Gradu Beogradu na dobroj saradnji.

“Značajno je što ćemo dogodine imati više novca, ali neću o sumi. Bitno je da znamo unapred kako bismo lakše planirali i uspeli da dobijemo neke predstave koje se moraju rezervisati dosta ranije. Nekada naši pregovori s trupama traju i po godinu dana, a bivali smo sputani bez finalne finansijske konstrukcije. Verujem da budućnost Bitefa u tom segmentu ide u dobrom pravcu”, rekao je Latinović.

Latinović je izjavio da Bitef vodi ozbiljne razgovore na ovu temu s kabinetom predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i njenim timom iz Saveta za kreativne industrije.

“Oni prepoznaju da je kultura važan segment ne samo u okviru jedne države nego i kao značajan momenat kulturne diplomatije. Nadam se da će nas i oni podržati na način na koji to čini Grad Beograd i očekujem viši nivo saradnje”, izjavio je Latinović.

Direktor Bitefa je istakao i podršku stranih kulturnih cenatra i ambasada i mnogobrojnih sponzora koji “prepoznaju Bitef  kao jedan od najvažnijih događaja tokom godine u Beogradu, Srbiji, a ja mislim i šire”.

Zbog velikog interesovanja publike, francuska predstava “Retke ptice”, koja se izvodi 25. septembra, imaće i reprizu u Luci Beograd 26. septembra. Snimak te predstave će nekoliko dana kasnije biti emitovan na Drugom programu RTS-a, koji je pre dve godine prenosio čuveni 24-časovni spektakl “Olimp”, a prošle godine je prikazao i predstavu “Prljavština”.

Za glavni program 53. Bitefa sa ukupno 12 naslova i 35 izvođenja u opticaju je oko 5.000 karata, a gotovo sve su već rasprodate.

Ulaznice se kupuju i za prateći program Filozofski teatar, a kako je rekao Medenica, to je jedini program za koji nema besplatnih karata, ni akreditacija ni u jednoj kategoriji.

“I ja kupujem kartu. Teza je da pametna misao ne može da bude besplatna”, dodao je Medenica.

Prošle godine, na 52. Bitefu, međunarodni žiri proglasio je najboljom predstavu “Zaostavština, komadi bez ljudi” Štefana Kegija i Dominika Ibera, navodeći da je ostao je pod snažnim utiskom angažovanog festivalskog programa posvećenog problemu globalnog porasta ekstremne desnice, koji je podsetio da “politički zadatak pozorišta danas možda nije da nas nauči ono što mi ne znamo, već da se suočimo sa osnovnim problemom zašto se ne bavimo onim što je tu pred našim očima”.

Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” ravnopravno je dodeljena instalaciji “Večna Rusija” berlinskog pozorišta HAU, u režiji Marine Davidove, i muzičkoj predstavi “Rekvijem za L.” Alena Platela, kojom je 52. Bitef završen u Sava centru, uz ovacije duboko dirnute publike tom nesvakidasnjom verzijom Mocartove nezavršene mise za mrtve. Publika je proglasila najboljom kritičku predstavu o urušenim vrednostima u Evropskoj uniji “Svita br. 3 'Evropa'” reditelja Žorisa Lakosta, kojom je 52. Bitef “Svet bez ljudi” svečano otvoren, uz poziv filozofa Srećka Horvata na povratak politike u pozorište kako bi doprinelo promeni stvarnosti.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*U prilogu: Kako do Luke Beograd - mapa

(SEEcult.org)