Intelektualci protiv spomenika Stefanu Nemanji
Grupa uglednih intelektualaca u oblasti umetnosti i kulture uputila je otvoreno pismo javnosti povodom podizanja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu, navodeći da je reč o zloupotrebi istorije, ličnosti samog Stefana Nemanje i obesmišljavanja značenja koje kao rodonačelnik dinastije Nemanjića ima u srpskoj kulturi.
Nakon panel-diskusije “Spomenik” u okviru Mikser festivala, učesnici su ukazali u otvorenom pismu na posledice podizanja spomenika Stefanu Nemanji, kojem se usprotivilo i više od 3.000 građana koji su potpisali onlajn peticiju i zatražili obustavljanje radova.
Navodeći da se u Beogradu "podiže ogroman, čudovišni spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu", te da je za mnoge građane Beograda i Srbije taj spomenik veoma problematičan - kako zbog načina na koji je sprovedena procedura odlučivanja, tako i zbog finansijskih, kulturoloških, simboličkih i estetskih razloga, potpisnici otvorenog pisma istakli su da mnogi Beograđani smatraju da će taj spomenik "još više poniziti i uništiti Beograd neprimerenim proporcijama i mediokritetskim umetničkim shvatanjima", te ukazuju na "netransparentne ugovore, nepoznate i politički instruisane učesnike u savetima, neusklađene stavove članova žirija, kao i protivpravno i protivustavno skrivanje finansijskih podataka, proglašenih za državnu tajnu – iako se radi o javnom spomeniku i javnom budžetu".
"Nije potrebno čekati da se spomenik sklopi do kraja kako bi se sagledala njegova estetska, arhitektonska, urbanistička i umetnička neprimerenost: reč je o neukusu i bahatom ispoljavanju korumpirane moći. Ako bude postavljen, spomenik će čvrsto pozicionirati Beograd na mapi bizarnih mesta u koja se dolaz i zarad izučavanja fenomena urbane disfunkcionalnosti, političke megalomanije i identitetskih praznina.
Pred našim očima odvija se strašna zloupotreba istorije, ličnosti Stefana Nemanje i značenja koje rodonačelnik dinastije Nemanjića ima u srpskoj kulturi, a čija se predstava ovim spomenikom opasno obesmišljava i lišava svoje kulturne matrice, tradicionalnog obrasca, a da ne govorimo o prostoru za savremenu interpretaciju", naveli su u otvorenom pismu istoričarka umetnosti prof. dr Irina Subotić, prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti, rukovodilac UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, filmski režiser Goran Marković, prof. emeritus FDU-a u Beogradu, istoričar umetrnosti dr Branislav Dimitrijević, profesor Visoke škole za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu, arhitekta Mia David, profesorka Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, vajar Marko Lađušić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i vizuelni umetnik i pisac Dejan Atanacković.
Potpisnici otvorenog pisma ukazuju i da je više od 3.000 građana potpisalo peticiju kojom se traži obustavljanje radova na postavljanju spomenika, a oglasili su se i pojedini stručnjaci koji su argumentovano i javno iskazali protivljenje postavljanju takvog spomenika, banalizaciji istorije i ruženju grada.
"Međutim, smatramo da bi bilo neophodno da se u javnosti čuju glasovi onih koji predstavljaju i koji rade u našim najznačajnijim ustanovama kulture i obrazovanja, i koji zastupaju profesionalna udruženja, saveze i organizacije. Svi oni bi trebalo da budu kompetentni i pozvani da iskažu svoja stručna mišljenja i poglede jer je njihova dužnost i obaveza da svoj grad brane od daljeg urušavanja, da svoju savremenost štite od vulgarnosti i neukusa, a svoju istoriju – od pogrešnih interpretacija i zloupotreba", naveli su potpisnici pisma.
Panel "Spomenik", u okviru Mikser festivala, održan je onlajn, a posvećen je bio spomeničkoj praksi, uticaji koji na nju imaju dnevna politika i položaj struke u društvu, te pitanjem vrednosti koje se žele afirmisati spomenikom i kakva se poruka šalje generacijama koje tek dolaze.
*Foto: Beoinfo
(SEEcult.org)
