Inicijative subotičkog festivala

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, koji će u 17. izdanju - od 16. do 22. maja, predstaviti umetnike iz čak 27 zemalja, pokrenuo je inicijativu za osnivanje prve lutkarske akademije u Srbiji, a u planu je i osnivanje muzeja lutaka.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, koji će u 17. izdanju - od 16. do 22. maja, predstaviti umetnike iz čak 27 zemalja, pokrenuo je inicijativu za osnivanje prve lutkarske akademije u Srbiji, a u planu je i osnivanje muzeja lutaka.

Predsednik Saveta subotičkog festivala Jovan Ćirilov, direktor i selektor Slobodan Marković i član Saveta Ljubivoje Ršumović, predstavili su te inicijative 5. maja na konferenciji za novinare u Ateljeu 212 u Beogradu, ističući i atrakcije ovogodišnjeg programa, koji će posebno biti fokusiran na slovačko lutkarstvo, a delom će biti održan i u Segedinu u Mađarskoj, kao i u više gradova u Srbiji.

Kao novinu 17. Festivala, koji će otvoriti slovački studenti lutkarstva, Ćirilov je kao najzanimljiviju i posebno značajnu za domaću kulturnu scenu izdvojio inicijativu Festivala za osnivanje prve srpske lutkarske akademije, čije bi sedište bilo u Subotici.

Prvi koraci u ostvarivanju te ideje biće preduzeti u okviru međunarodnog susreta lutkarskih škola koji će predstaviti na ovogodišnjem festivalu pet svetskih lutkarskih akademija - iz Sankt Peterburga, Bratislave, Osijeka, Cetinja i Šarlvil-Mezijera.

“Sve zemlje koje su poznate po pozorišnom stvaralaštvu imaju tu akademiju. Subotica poseduje toliko talenata i kvalitetnu tradiciju na polju lutkarstva, pa je taj grad pravo mesto za lutkarsku akademiju”, istakao je Ćirilov, navodeći da je za tu inicijativu obezbeđena i podrška Ministarstva kulture Srbije.

Druga inicijativa subotičkog festivala je osnivanje muzeja lutkarstva, za šta je obezbeđena podrška grada Subotice, rekao je Ćirilov, ističući da Subotica poseduje više vrednih eksponata i izražavajući uverenje da bi muzej lutaka bio ponos grada.

Marković je dodao da u govoto sve zemlje u okruženju, poput Hrvatske, Crne Gore i Rumunije, kao i Češka i Poljska, imaju akademije lutkarstva.

Prema njegovim rečima, na cetinjskoj akademiji je prošle godine osnovan odsek za lutkarstvo i studenti iz Srbije odlaze tamo da studiraju, izdvajajući ne baš mala sredstva za izdržavanje.

“Mi smo u prilici da pomognemo tim budućim kadrovima i na dobrom smo putu da osnujemo lutkarsku akademiju”, rekao je Marković, dodajući da bi predavači bili i iz inostranstva, profesionalci na polju lutkarstva iz
zemalja sa lutkarskom tradicijom.

I Ćirilov i Marković istakli su ogromno interesovanje za učešće na subotičkom festivalu, na koji su stigle 22 prijave iz celog sveta, a 20 predstava je uvršteno u takmičarski program koji će biti održan u prošle godine otvorenom pozorištu “Deže Kostolanji” i starijoj sceni “Jadran” Narodnog pozorišta.

Ukazujući i da u Subotici nema dovoljno uslova za održavanje takve vrste festivala, Marković je rekao da se nije složio sa idejama da Festival pauzira dok se ne ostvare bolji uslovi, pre svega adekvatno pozorište, a ocenio je i da je bio u pravu.

Prema njegovim rečima, najvažnije da Festival očuva kontinuitet.

Osim za takmičarski program, veliko interesovanje izraženo je i za ostale festivalske programe, pa se tako na poziv za učešće u međunarodnom forumu “Dete u svetu pozorišne umetnosti” odazvalo 30 pozorišnih kritičara i teoretičara iz celog sveta.

Osvrćući se i na položaj Subotice kao centra pozorišnog stvaralaštva za decu na kulturnoj mapi Srbije, Marković je najavio da će šest predstava biti izvedeno i u Segedinu, a za iduću godinu planirana je repriza celog festivala u tom mađarskom gradu.

Predstave 17. subotičkog festivala videće i publika u više gradova u Srbiji, ali ne i u Beogradu.

“Žao mi je što tu misiju nismo uspeli da ostvarimo u glavnom gradu. Pokušavao sam nekoliko dana sa gradskim vlastima i sa pozorištima, ali interesovanja, nažalost, nije bilo. Ne bih da upućujem prekor ni na čiju adresu, samo bih rekao da je ovo ipak festival od nacionalnog značaja, a ne samo od značaja za Suboticu”, rekao je Marković, dodajući da je odnos s Ministarstvom kulture korektan.

Prema njegovim rečima, ovogodišnji budžet subotičkog festivala je 170.000 evra, a pretprošle godine bio je 260.000.

Najavljeno je da će, u okviru književnih večeri i promocija knjiga, gostovati i poznati pesnici za decu, među kojima i Ljubivoje Ršumović, inače član festivalskog Saveta i dobitnik nagrade “Mali princ” za životno delo za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu za 2006. godinu.

Navodeći da Subotica postaje četvrti kulturni centar u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Niša, Ršumović je u šalji dodao da mu je žao što se Festival ne održava u njegovom Užicu.

Ršumović je izrazio zadovoljstvo što će pesnici imati poseban tretman na subotičkom festivalu, jer imaju veliku ulogu u dečjem stvaralaštvu i inače.

“Pozorišna umetnost za decu i pozorišna umetnost generalno, značajna je u sociološkom i obrazovnom smislu – teatri za decu obrazuju najmlađe za takozvana 'velika pozorišta', a u Srbiji postoji velika potreba da se obrazovni sistem menja. Festivali ove vrste imaju važnu misionarsku ulogu u širenju lepe umetničke kulturne poruke”, istakao je Ršumović.

Sajt subotičkog festivala je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)