Inger i Ekman za kraj 12. BFI-ja

Balet Bazel gostuje 9. aprila u Sava centru u završnici 12. Beogradskog festivala igre (BFI), koji je protekle dve nedelje predstavio u Beogradu, a delom u Novom Sadu, Vršcu i Pančevu, koreografska ostvarenja nekih od najznačajnijih kompanija i autora savremene umetničke igre iz desetak zemalja, među kojima su i Johan Inger i Aleksandar Ekman koji potpisuju dve poslednje predstave.

BFI je predstavio od 23. marta dela koreografa kao što su Jirži Kilijan, Hofeš Šehter, Anton Laki i Sidi Larbi Šerkauji, a nakon predstave Baleta Bazel, očekuje da ce oboriti rekord i upisati više od 20.000 posetilaca glavnih i paralelnih programa 12. izdanja, na kojem je bilo ukupno 20 predstava, uz dve izložbe i reviju filmova o umetničkoj igri u Jugoslovenskoj kinoteci.

Balet Bazel učestvuje predstavama “Vreme leti”  Johana Ingera, na muziku Johana Sebastijana Baha, kao i prvim velikim komadom proslavljenog Aleksandra Ekmana “Udruženi rad” koji je radio za Holandski plesni teatar (NDT) još 2006. godine, a u Bazelu ga je postavio 2013.

“Vreme leti” nastavak je Ingerovog istraživanja teme gubitka, kojom se često bavi, a inspirisan je muzikom Baha koji je, nakon jednog tromesečnog putovanja, saznao da mu je žena umrla samo nedelju dana pre njegovog povratka. Nedugo zatim Bah je komponovao delo za solo violinu, u kojem muzikolozi pronalaze skrivene glasove koji pevaju o smrti i uskrsnuću. Poznat po strogim, matematičkim pravilima i teorijama, Bah je prekršio sve kanone tim delom.

Komad “Vreme leti”, konceptualno je, prema rečima Ingera, utemeljen na pravilu koje govori da svi proživljavamo iste faze kada neko ode.

“Na početku, postoji faza neprihvatanja, onda nastupa emotivni haos i bes, strah i uznemirenost. Kasnije dolazi depresija i otuđenje od normalnog života, a zatim nastavak kroz novo sagledavanje sveta i nas samih, odnosno prihvatanje gubitka. Iako su sekvence ovih faza posve individualne, sve su povezane osećanjem koje se vezuje za zrak nade i javlja tokom svih ovih faza. Koliko god postoji život, postoji i nada. A koliko god postoji nada, postoji i život. U tom smislu, ovaj komad treba da bude vrsta potrage, ili putovanje ka prihvatanju”, naveo je Inger, koji je rođen u Stokholmu, a školovao se u švedskoj Kraljevskoj školi baleta i Školi nacionalnog baleta Kanade.

Plesnu karijeru započeo je angažmanom u Kraljevskom švedskom baletu, gde je ubrzo postao solista.

Fasciniran radom Jiržija Kilijana – jednog od gostiju 12. BFI-ja, Inger je bio siguran da naredni korak u njegovoj karijeri treba da ga odvede u NDT, gde je i ostao 12 godina.

Na godišnjim koreografskim radionicama, Kilijan je prepoznao Ingerov talenat, pa mu je 1995. godine dao šansu da kreira za NDT II. Rezultat je bila produkcija “U međuvremenu”, prikazana u okviru Holandskog plesnog festivala, koja mu je donela niz prestižnih nagrade u kategoriji savremene igre, među kojima su i “Filip Moris” i nominacija za nagradu “Lorens Olivije”.

Inger je postavio mnoge naslove za NDT, a za “Komad snova” i “Ludak koji hoda” dobio je Lucas Hoving nagradu. Kasnije, u izvođenju Kulberg baleta, predstava “Ludak koji hoda” dobila je nagradu magazina Danza & Danza.

Po odlasku iz NDT-a, postao je umetnički direktor Kulberg baleta, gde je u periodu od pet godina stvorio mnoge originalne postavke, poput: “Kuća i kuća”, “Faze”, “U Dva”, “Kroz sadašnjost”, “Kao Ako”, “Negro con Flores”, “Blanco”, “Point of eclipse”... Od 2009. godine Inger je stalni koreograf NDT-a, a za Balet Bazel kreirao je naslove “Kišni psi” (2011) i “Tempus Fugit” (2013). Njegovi naslovi čine i deo repertora Geteborg baleta, Baleta Monte Karla, Hanover baleta, trupe Hubbard Street Dance, Drezden baleta, Nacionalnog baleta Finske…

Zvezda završnice BFI-ja je i Aleksandar Ekman, koji je već dobro poznat publici u Beogradu, a ovoga puta učestvuje predstavom “Udruženi rad” za koju je jedan od autora muzike, kao i scenograf, kostimograf i autor videa.

Predstava je treća verzija “Udruženog rada”, prvog velikog komada koji je Ekman ostvario tokom uspešne karijere.

“Mislim da je veoma teško vraćati se staroj predstavi, a sav izazov je u njenom prilagođavanju sadašnjem trenutku i igračima koji će naslovu ponovo udahnuti život”, naveo je Ekman povodom predstave koju je Balet Bazel premijerno izveo 2013. godine, a za koju kaže da ima ritam, i da je na trenutke komična, ali i konkretna.

“Sam naslov zapravo najbolje opisuje delo. Velika grupa se okuplja oko tri ogromna stola stvarajući obrasce i scenarija. To je gomila koja nastaje zarad stvaranja nečega, učešća i zajedničke kreacije masivne instalacije. Ogledalo mnogih društava koja mogu nastati svuda i ljudi koji osećaju potrebu konstantnog udruživanja kako bi postojali i bili korisni”, naveo je Ekman, koji smatra da je misija plesnog stvaraoca da iznenadi i učini da publika oseti nešto posebno ili bar na trenutak zaboravi svoje živote.

Rođen u Stokholmu 1984. godine, Ekman je učio igru u Baletskoj školi Opere u Stokholmu, nakon čega je usledio angažman u Kraljevskom baletu, a potom se pridružio NDT-u II, gde je igrao tri godine.

Ubrzo je privukao pažnju i koreografskim radom, kojem se potpuno posvetio 2006.

Danas je jedan od najtraženijih koreografa u svetu, čiji su naslovi na repertoaru mnogih renomiranih baletskih kuća, poput Kulberg baleta, Geteborg baleta, Plesne kompanije Islanda, Baleta iz Berna, Plesne kompanije Cedar Lake, Kraljevskog švedskog baleta, Nacionalnog baleta Norveške… Za NDT II je postavio “Udruženi rad” (2006) i “Kaktuse” (2010), a za NDT I postavio “Lab 15” (2007).

Ekman se često bavi i ekranizacijom pokreta, što je rezultiralo plesnim filmom “40m ispod” nastalog u saradnji sa Kulberg baletom 2009. Iste godine sarađivao je sa Matsom Ekom na realizaciji pozorišne predstave “Håll Plats”, a veliki uspeh zabeležio je i instalacijom za Muzej moderne umetnosti u Stokholmu, u kojoj su igrači Kulberg baleta bili tretirani kao umetnički predmeti.

Ekman neretko i komponuje muziku za svoje plesne postavke i osmišljava kostime i scenografiju. Tokom 2010. godine, kreirao je “La La prostor” za Geteborg balet, ali i novu postavku za njujoršku Plesnu kompaniju Cedar Lake. Iste godine, predstavu “Kaktusi” holandska kraljica Beatrisa poklonila je Operi u Oslu, tokom svoje državne posete. Istu sezonu obeležio je i “Ekmanov triptih - Studija zabave” za Kulberg balet. Na međunarodnom takmičenju u Hanoveru dobio je nagradu za “Swingle Sisters” (deo trilogije o sestrama), ali i prvu nagradu kritike.

Tokom 2011. radio je kao pedagog i koreograf na Džulijardu u Njujorku, a iste godine Nacionalna plesna kompanija iz Madrida postavila je na svoj repertoar “Udruženi rad”, koji još uvek izvodi.

Ekman je tokom 2012. godine kreirao i za Kraljevski švedski balet, Nacionalni balet Norveške i Balet Monte Karla, a sarađivao je i sa pop pevačicom Ališom Kiz, čiji je rad koristio u svojoj postavci “Tuplet”.

BFI se ove godine održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine, Gradom Beogradom, ambasadama i inostranim centrima kulture.

BFI već osam godina zaredom podržava kompanija Vip mobile kao generalni sponzor.

Beogradski festival igre dobio je i preporuku Uneska, koji ga je uvrstio među odabrane događaje u oblasti kulture na svom sajtu.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)