Ime naroda u bioskopima

Biografsko-istorijska drama “Ime naroda” reditelja Darka Bajića, nakon uspešnog prikazivanja na domaćim letnjim festivalima, stize 12. novembra u bioskope širom Srbije, a prilika je za brojne paralele sa vremenom od pre stotinak godina, uključujući odnos velikih sila prema ovim prostorima, domaću političku scenu, novinarstvo, prava žena…

Snimljen prema scenariju Milovana Vitezovića, Darka Bajića i Koste Peševskog, film “Ime naroda” govori o Svetozaru Miletiću (1826-1901), uglednom advokatu, gradonačelniku Novog Sada, članu ugarskog parlamenta, borcu za prava i nezavisnost Srba u austrougarskoj Vojvodini, izdavaču i uredniku novina “Zastava”, kao i o njegovoj ćerki Milici Tomić, prvoj srpskoj novinarki i o njenom mužu Jaši Tomiću, Miletićevom nasledniku u “Zastavi” i Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci, koji je proglasio prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine.

“Ovaj film je kompleksna priča o njihovoj borbi. Miletić je važna istorijska figura ne samo za Srbe nego za čitav Balkan. Bio je slobodouman i slobodno je govorio, jedan je od retkih ljudi koje su svi poštovali, jer je štitio ne samo prava Srba na autonomiju crkve, jezika i škola, nego i svih drugih naroda koji su živeli u Austrougarskoj. Bilo mi je interesantno da se kroz njegovu ličnost upoznamo sa 19. vekom”, izjavio je Bajić posredstvom Skajpa 10. novembra na konferenciji za novinare u Kombank dvorani, u kojoj će film "Ime naroda" imati beogradsku premijeru 12. novembra.

Bajić je rekao da ga je zainteresovao i aspekt manipulacije velikih sila, što je, kako je ocenio, slično današnjem vremenu, a u filmu se vidi kroz namešteni politički proces i slanje Miletića na robiju da bi bio sklonjen sa javne scene. Ipak, kako je dodao, ovo nije samo politička priča, već i istorijski spektakl, drama i romansa, priča o medijima, o porodici...

Svetozara Miletića igra Ljubomir Bandović, Milicu u mladim danima Anja Pavićević, u zrelom dobu Katarina Žutić, a Jašu Tomića - Andrija Kuzmanović i Nikola Ristanovski.

Koscenarista Kosta Peševski izjavio je da je dvostruku glumačku podelu za Milicu i Jašu nametnula dramaturgija filma koja je bazirana na dva paralelna vremenska toka u rasponu od pola veka. Radnja filma počinje u jesen 1918. godine, kada Milica pred sam kraj Prvog svetskog rata obnavlja “Zastavu”, a kroz flešbekove prate se ključni momenti prethodnog perioda.

Na osnovu obimnog Vitezovićevog scenarija, Peševski i Bajić su se odlučili da priču daju iz Miličinog ugla. “Ona je ta koja povezuje vreme Miletićeve borbe za srpska prava, koju je aktivno pratila od najranije mladosti i trenutak oslobođenja od Austrougarske, koji smo svakako želeli da imamo u filmu, a koji Miletić nije dočekao”, rekao je Peševski.

Ljubomir Bandović je primetio da igrati epohu može da bude zamka za glumca, jer postoje pretpostavke kako nešto treba da izgleda. “Ja sam se trudio da se oslobodim toga i da odigram živog čoveka od krvi i mesa. Pritom njegova priča kada je ispričate mislim da zasija pola planete samo od činjenica šta je sve čovek uradio”, rekao je Bandović.

Pominjući da je 10. novembra (2011) preminuo veliki srpski glumac Petar Kralj, Bandović je istakao da talentovani ljudi imaju “dužnost prema svom talentu ne da bi od njega pravili pare nego da bi pomoću njega menjali svet”. “Miletić je to spoznao, priznao i nije se postavljalo pitanje da li će da da život za svoja uverenja. U odnosu na ovo što mi danas živimo, to je ne spektakl, kako kaže Bajić, nego naučna fantastika”, rekao je Bandović, dodavši da “današnjeg političara ne bi igrao ni za 600 evra po danu”.

Katarina Žutić je izjavila da igrati istorijsku ličnost znači povećanu odgovornost, ali da je u glumačkom smislu proces na izgradnji lika isti bilo da je reč o epohi ili savremenoj priči.

“Milica Tomić je novinarka, hrabra čvrsta žena koja je zapravo bila jedna od pionira na našim prostorima. Borila se za ljudska prava, za ravnopravnost među polovima i uopšte ravnopravnost. Bila je pionir u borbi za ženska prava. Mi danas kao da smo regresirali što se tiče odnosa prema ženama”, rekla je Katarina Žutić, napominjući da smo sada na nekom formalnom priznavanju, ali da u praksi žene nisu ravnopravne.

Ana Franić, koja igra Svetozarovu suprugu i Miličinu majku Anku, rekla je da ona na prvi pogled deluje kao vrlo konvencionalna žena tog perioda. “S druge strane, od te takve žene i njene ljubavi je postala Milica, koja je definitivno ispred svog vremena, pa su verovatno Anka kao takva i Svetozar kao takav ljudi koju su nju vaspitali i odgojili na taj način”, rekla je Ana Franić.

Kako se značajan deo filma dešava u redakciji “Zastave”, koju vlasti žele da ućutkaju, na konferenciji je pokrenuta i priča o medijima i cenzuri nekada i sada.

Katarina Žutić je izjavila da ima utisak da se čovečanstvo nikada neće odreći cenzure. “Uvek će onaj ko je na vlasti ili koji želi da dođe na vlast posezati za cenzurom. Kao što su, na primer, prekinuli Trampa u izlaganju, što je skandalozno, ali to je svetski trend. Uvek će postojati ta vrsta borbe za prevlast koja će se prelamati preko medija i preko dostupnosti informacija nama građanima”, rekla je Katarina Žutić.

Bandović je primetio da je cenzure bilo i biće je, ali da su se u vreme o kojem govori film političari bavili politikom, a novinari vestima. “Danas se političari bave biznisom, a novinari bljuvotinama. Kao što se danas naš glumački posao sveo na ono zabavljačko, pa imamo samo ponekad priliku da ovako nešto uzvišeno radimo, tako se verovatno i novinarski posao sveo na rekla-kazala. Mislim da je sve danas devalvirano u odnosu na ono vreme”, ocenio je Bandović.

Peševski je napomenuo da taj deo filma nije toliko o cenzuri nego o spinovanju, o tome kako mediji oblikuju stavrnost i to je spona sa današnjim vremenom. “Imate medije koji zagovaraju jednu vrstu istine ili jednu vrstu laži i medije koji zagovaraju nešto potpuno drugo. Miletić je bio urednik ‘Zastave’ koju su finansirali čitaoci, mahom Srbi, a postojao je i list ‘Branik’ (urednika Miše Dimitrijevića) koji je plaćala Austrougarska monarhija da čitaocima servira onu vrstu istine koja je njima odgovarala”, rekao je Peševski.

U filmu igraju i Žarko Laušević (Jovan Jovanović Zmaj), Milutin Mima Karadžić, Dragan Petrović Pele, Arpad Mesaroš, Aleksandar Matić, Radovan Vujović, Pavle Mensur, Igor Benčina...

Film “Ime naroda”, u produkciji "Zilion filma" Lazara Ristovskog, proteklog leta je otvorio dva velika festivala - 27. Festival evropskog filma Palić, gde je dobio nagradu publike "Gorki list", kao i 13. Leskovački internacionalni festivala filmske režije LIFFE.

Premijerna projekcija u Kombank dvorani organizovana je uz propisane epidemiološke mere i ograničen broj posetilaca do 500 osoba.

*Foto: MCF

(SEEcult.org)