Ima nešto i u sivom
Beogradski filmski festival FEST svečano je završen 9. marta u Sava centru filmom “Plavo je najtoplija boja” Abdelatifa Kešiša, a kao i proteklih godina, uprkos kritikama i ocenama da su potrebne promene, organizatori su zadovoljno sumirali proteklih deset dana, pohvalivši se programom, gostima i interesovanjem publike.
42. FEST zvanično je zatvorila producentkinja Gabrijela Tana, ćerka uspešnog holivudskog ugostitelja poreklom sa ovih prostora Dan Tane, koja stoji iza britanskih filmova “Filomena” Stivena Frirsa i “Nevidljiva žena” Rejfa Fajnsa, kao i iza dolaska tih reditelja i članova njihovih ekipa u Beograd.
Gabrijela Tana rekla je da je radosna što je prisustvovala FEST-u sa oba filma i najavila dolazak i sledeće godine.
Prethodno joj je, na završnoj konferenciji za novinare, zahvalio umetnički direktor FEST-a Borislav Anđelić, navodeći da je dovođenje ekipa “Filomene” i “Nevidljive žene” bio njen "velikodušni gest" prema beogradskoj filmskoj manifestaciji.
Gabrijela Tana, Rejf Fajns i Felisiti Džouns
Anđelić je na zatvaranju FEST-a zahvalio i publici, koja je ponovila interesovanje od prethodnih godina, budući da je, prema podacima organizatora, prodato oko 95.000 ulaznica za projekcije ukupno 75 filmova.
Vernoj festivalskoj publici odao je priznanje i predsednik žirija jedinog takmičarskog programa FEST-a “Evropa van Evrope”, nemački filmski kritičar Klaus Eder, koji je uručio nagradu vrednu 2.000 evra rediteljki pobedničkog filma “Vaša sam” Iram Hak.
Rediteljka pobedničkog filma, koji govori o imigrantskom životu žene pakistanskog porekla u Norveškoj, rekla je da joj nagrada FEST-a mnogo znači i predstavlja čast, jer je to njen prvi film. “Beskrajno sam srećna što sam ovde, večeras ću sigurno proslaviti”, rekla je Iram Hak, čiji je film prikazan u konkurenciji sa još pet evropskih ostvarenja iz zemalja van EU.
Vaša sam
FEST je ove godine imao nešto više gostiju nego prethodnih, a organizatori su, osim Gabrijeli Tana, zahvalili i grupi domaćih producenata koji su obezbedili dolazak gostiju kao što su francuski reditelji Patris Lekont i Kristof Gans, te italijanski glumac Franko Nero, zvezda filma “Mamula” Milana Todorovića.
Selektor FEST-a Ivan Karl ocenio je da je 42. festivalsko izdanje - što se tiče gostiju - najuspešnije od 1992. godine, kada su gostovali Džim Džarmuš, Džoni Dep, Nikita Mihalkov… a selektor je bio Nebojša Đukelić.
Karl je ocenio i da je 42. FEST, održan pod sloganom "Nije sve crno belo'', jedan od pet najboljih tokom čitave istorije - “po imenima, odnosu publike i po filmovima”.
Stiven Frirs i ekipa Filomene
I gradske vlasti, kao osnivači FEST-a, izrazile su zadovoljstvo.
Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević rekao je novinarima da je 42. FEST prevazišao očekivanja, pominjući i veliko interesovanje publike, i broj stranih gostiju, i “zanimljiv i kvalitetan odabir filmova”.
Vukosavljević je rekao da izgleda da je FEST “pronašao svoj eliksir mladosti i da će uspešno nastaviti da funkcionise u narednom periodu”.
“Beograd je ponosan na svoj festival i učiniće sve da ga i ubuduće finansira i na drugi način pomogne”, rekao je on, izrazivši očekivanje da će FEST ponovo uspostaviti primat u regionu.
Organizatori FEST-a zahvalili su i medijima na doprinosu 42. FEST-u, ali su čuli i oštre kritike na svoj račun zbog loših tehničkih uslova novinarskih projekcija filmova.
Filmski kritičar Milan Vlajčić, koji je presedavao žirijem srpske sekcije FIPRESCI za nagradu “Dinko Tucaković”, rekao je da su novinarske projekcije bile skandalozne u tehničkom smislu.
Vlajčić je podsetio da je FEST pokrenuo Milutin Čolić, koji je bio novinar, te da su se organizatori ove godine “ogrešili i o novinare, i o svoju profesiju”. Na to je izvršni direktor FEST-a Dragan Marinković uputio izvinjenje medijima, pominjući i ograničena finansijska sredstva i situaciju u kojoj FEST deli sudbinu i grada i države.
Iram Hak i žiri 42. FEST-a
Oštru kritiku na račun organizatora uputila je u komentaru u “Politici” i filmska kritičarka Dubravka Lakić, ocenjujući da je “sazrelo vreme za festovske promene”, iako je dobrih filmova bilo u dovoljnom broju, a značajnih gostiju više nego ikad od 2000.
Ocenjujući da je, međutim, “zlatna era filmskog festivala duge tradicije prošla onog trenutka kada se tik posle ‘demokratske revolucije’ njegov osnivač odlučio da ga nekako obezliči”.
“Kadrovski obeznačaji - birajući za Festove mudrace, lidere i poslenike one što su više posledica negativne selekcije, partijskog članstva, simpatizerstva i (direktnog) nepotizma nego li posledica vrhunskog znanja, vaspitanja i umeća. O nedostatku liderske harizme, recimo onog tipa kakvu su je posedovali Milutin Čolić, Dušan Makavejev, Nebojša Đukelić, pa i Emir Kusturica za ono kratkog festovskog mandata, da i ne govorim”, navela je Dubravka Lakić, dodajući da FEST odavno nema harizmatičnog vođu, a neophodan je "kao magnet za svekoliki inostrani i domaći filmski svet i za one (finansijere) od kojih FEST zavisi, kako bi se povratio na festivalsku mapu sveta odakle je odavno skrajnut”.
“Nemojte sada, molim vas, da mi kao kontraargumente za ovo gore izrečeno navodite novčano-finansijske probleme, posledice bombardovanja, rata i slično. Pa bilo je rata i bombi i besparice i u Sarajevu, pa nas je znatno mlađi Sarajevo film festival po slavi i značaju odavno prešišao, postavši najznačajniji bosanskohercegovački brend u očima sveta", navela je ona, ocenjujući da FEST-u ne treba samo “okrečiti fasadu”, već ga sada treba suštinski rekonstruisati, osvežiti, kadrovski uljuditi.
“Svaki uloženi dinar u njegovo generalno spremanje brzo bi se isplatilo, jer Fest je komercijalna manifestacija koja zarađuje. Zarađivao bi još više kada bi konačno dobio i svoju palatu”, ocenila je Dubravka Lakić, koja je predložila i da se - u slučaju ostvarenja najavljenog projekta “Beograd na vodi” - izgradi festivalska palata koja bi, osim FEST-ovih, podmirivala tokom godine i potrebe drugih filmskih, ali i pozorišnih, i likovnih, i muzičkih manifestacija…
Tradicionalno, FEST prikazuje i program na bis, pa će publika u Domu sindikata i Dvorani Kulturnog centra Beograda imati priliku da pogleda 10. i 11. marta osam od ukupno 75 premijerno prikazanih naslova, među kojima je i četvoročasovna verzija provokativne “Nimfomanke” Larsa fon Trira.
Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
