Huan Miro u Beogradu

Izložba velikog španskog slikara Huana Miroa, koja će prvi put u Beogradu predstaviti više od 60 njegovih originalnih crteža i grafika, biće otvorena 15. januara u Galeriji Progres, najavio je Institut Servantes.

Izložba velikog španskog slikara Huana Miroa, koja će prvi put u Beogradu predstaviti više od 60 njegovih originalnih crteža i grafika, biće otvorena 15. januara u Galeriji Progres, najavio je Institut Servantes.

Izložba “Magija Huana Miroa: crteži i grafike” (La magía de Miró: dibujos y grabados) bila je u decembru predstavljena u Gradskom muzeju Sombor, gde je privukla veliku pažnju posetilaca iz cele Srbije, kao i iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije, a samo u toku prva tri dana videlo ju je više od hiljadu ljudi.

Posetioci će imati priliku da uživaju u 63 dela koja, prema rečima kustoškinje izložbe Marise Oropese, uvode u jedan poetičniji i veseliji Miroov svet.

Izložba je 2007. gostovala u Argentini (Buenos Aires), a tokom 2008. u Urugvaju (Montevideo) i Španiji (Valjadolid), dok su dela koja obuhvata
pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta.

Prilikom izbora dela, kustoškinja iz Španije Marisa Oropesa, vodila se hronološkim kriterijumom - sva dela potiču iz njegove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost, s obzirom da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao Miro, kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir…

Kao i u slikarstvu, Miro je crteže i grafike stvarao brzo i lako, povremeno služeći se sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom. Osnovna slikarska sredstva su mu crtež i mrlja, a glavne teme - noć, zvezde, mesec, žene.

Posebno se ističe delo “Aidez l’ Espagne” (Pomozite Španiji) zbog istorijske vrednosti. Miro je tu sliku realizovao 1937. godine, u želji da ukaže svetu na situaciju u Španiji za vreme Španskog građanskog rata i zatraži pomoć od evropskih zemalja u borbi protiv fašizma.

Dobitnik velike nagrade za grafiku na Bijenalu u Veneciji 1953. godine, Miro je svojevremeno rekao da se “slikarstvo i poezija spajaju poput vođenja ljubavi, to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite”.

Prema navodima kustoškinje Oropesa, Miro je na platnima slobodno izražavao ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost, neuobičajene pojave... Kod njega nema ničeg apstraktnog, uvek je imao reference u konkretnim stvarima. Nije ih predstavljao onako kako ih vidimo, već onako kako ih je osećao ili kako bi voleo da ih mi osetimo.

Svojevremeno je rekao i da svaki trun prašine poseduje jednu divotu, dušu i da mu najjednostavnije stvari daju ideje, ali i da čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistoće da bi bio ganut.

Rođen 20. aprila 1893. godine u Barseloni, vajar i slikar Miro bio je jedan od najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio je opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva.

Školovao se u Barseloni, a u Parizu je stvorio svoja najznačajnija dela i bio je uključen u rad bitnih umetničkih pokreta.

Tokom Španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata. Tokom Drugog svetskog rata vratio se u Barselonu, a potom se nastanio na Majorci, gde je dočekao duboku starost i umro 1983.

Bio je svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramičar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno, bio je očaran pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom, a njegov stil
nazvan je “biomorfna apstrakcija”.

Tokom izložbe posetici će moći da saznaju više o radu tog slikara od studentkinja Akademije lepih umetnosti.

Izložba je organizovana u saradnji Instituta Servantes, španske ambasade u Beogradu, Galerije Progres i Gradskog muzeja Sombor, a biće otvorena do 7. februara.

Sajt Instituta Servantes je www.belgrado.cervantes.es