Hodam kao zombi, u Kinoteci
Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 24. do 26. novembra ciklus filmova posvećenih zombijima, čija se predstava tokom filmske istorije prilično promenila i danas simboliše različite potencijalno opasne društvene pretnje, uključujući strepnje od ekonomskog kolapsa, globalnog zagrevanja, terorizma, nuklearnih katastrofa, zaraznih bolesti...
Ciklus “Hodam kao zombi” počinje filmovima “Pritajeno zlo” (2002) Pola V.S.. Andersona (Paul W.S.) i “Dobrodošli u Zombilend” (2009) Rubena Flajšera (Fleischer). Obuhvata i filmove “28 dana kasnije” (2002) Denija Bojla (Danny Boyle), “28 nedelja kasnije” (2007) Huana Karlosa Fresnadilja (Juan Carlos Fresnadillo), “Svitanje mrtvih” (2004) Zaka Snajdera (Zack Snyder) i “Zemlja mrtvih” (2005) kultnog Džordža A. Romera (George).
Film “Pritajeno zlo” (Resident Evil) prikaz je modernih strahova u kojima se našlo mesta i za zombije. Pozajmljeni elementi iz istoimene video igre, čine da taj film izgleda grubo, hladno, a i nepristupačno zbog teškoće identifikacije sa likovima i njihovim strepnjama i problemima, navela je Doroteja Gajić u programu Kinoteke, dodajući da je taj film, međutim, još jedan od “derivata” zombi podžanra i, kao i gotovo svi ostali naslovi u Kinotekinom ciklusu, “obračunava” se s potencijalno opasnom društvenom pretnjom, u ovom slučaju - korporacijom.
Zombije koji trče publika može videti u “Zombilendu” (Zombieland), Flajšerovoj komediji koja prikazuje post-apokaliptične SAD.
Iako zombi filmove najčešće odlikuju satirični kvaliteti, u Flajšerovom filmu nema apsolutno nikakvog zanimanja za kritiku, na primer, konzumerističkog društva ili bahatosti vlasti, napomenula je Gajićeva, dodajući da “Zombilend”, međutim, i te kako prikazuje moderno društvo i naglašava neke od njegovih problema: glavni junak pati od emocionalne frigidnosti i iracionalnog straha od kontakta sa ljudima.
Za razliku od ostalih uznemirujućih entiteta u horor filmu, kao što su na primer vampiri (koji mogu da se zaljube, pate, idu na medeni mesec), zombiji ne mogu da budu ni u kakvoj vrsti simbioze sa ljudima, jer su krvoločni i dovoljan je samo jedan njihov ujed da i inteligentan čovek postane bezrazumno, ljudskog mesa željno stvorenje. Ipak, kako je napomenula Gajićeva, današnja predstava zombija znatno je drugačija od “originalnog” zombija koji se prvi put javlja u afričko-karipskom kultu Vudua, gde je biće čiju je dušu zaposela neka druga osoba putem zle magije. Danas je opšteprihvaćeno značenje da je zombi stvorenje koje se diže iz mrtvih da bi činilo zlodela. Moderan zombi je u popularnu kulturu pre svega ušao zahvaljujući Romeru, reditelju koji je u svojim filmovima prikazao horde raspadnutih leševa koji hodaju i imaju samo jednu nameru - da pojedu neko ljudsko meso.
Romero filmom “Noć živih mrtvaca” (Night of the Living Dead, 1968) započinje svoj zombi-serijal od ukupno šest filmova koji su britka socijalna satira i uznemirujući komentar na tadašnje vreme, posebno imajući u vidu da su to bile godine vrhunca Vijetnamskog rata i da zombiji, između ostalog, reflektuju i ljudski strah od vojno-industrijskih kompleksa.
Dok je 1967. okarakterisan kao “društveno neodgovoran”, više od tri decenije kasnije, 1999. godine, Nacionalni filmski registar ga je uvrstio među filmove od “kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.
Romero je nešto kasnije u “Zori živih mrtvaca” (Dawn of the Dead, 1978), filmu znatno razvijenijeg scenarija i još eksplicitnije društvene kritike, direktno udario na konzumerističko društvo, što je Snajderu bilo inspirativno za rimejk.
Snajderovo “Svitanje mrtvih” (Dawn of the Dead, 2004) dobar je prikaz napretka holivudske umešnosti u pogledu tehničkog aspekta filma, ali je najbitnija razlika između dve verzije filma to što su u novijoj zombiji trče i imaju više “ljudskog”. To je, kako je primetila Doroteja Gajić, verovatno i razumljiva odluka imajući u vidu razvoj kinematografije i upotrebu fascinantnih specijalnih efekata koji znatno pomeraju prag straha. Ujedno, postavlja se pitanje da li je onda današnjim gledaocima potrebno ponuditi brže, krvoločnije i inteligentnije zombije? I sam Romero je u filmu “Zemlja mrtvih” (Land of the Dead, 2005) predstavio nešto osvešćenije zombije koji su naučili da komuniciraju, makar i na rudimentarnom nivou, ali dovoljno da mogu da budu organizovaniji u napadu na ljude.
Zombi apokalipsa, termin koji se vezuje za Romera, doživljava stoga bitne promene poslednjih godina. Čini se da sazreva svest da je apokalipsa usko povezana sa ljudskom prirodom i da kraj sveta umnogome zavisi od nas samih.
Bojlov film “28 dana kasnije” (28 Days Later) udaljava se tako još više od tradicionalnog “zombi koda”, ali nadgrađuje i dočarava upravo apokalipsu koja je manje-više prisutna u svakom zombi filmu.
Tu nema živih mrtvaca, već se čovečanstvo suočava sa Zaraženima, koji su direktan produkt genetske manipulacije. Taj virus besa pretvara ljude u divlje zveri koji kolju i jedu jedni druge. Pet godina kasnije izlazi nastavak “28 nedelja kasnije” (28 Weeks Later), takođe britanski film, ali sada u režiji Fresnadilja. Manje uspešan, ali ništa manje značajan u preoblikovanju zombi podžanra, “28 nedelja kasnije” ima jednu od najjezivijih i istovremeno najtužnijih uvodnih scena u čitavom opusu zombi filmova.
Džonatan Maberi (Jonathan Maberry), jedan od najznačajnijih autora knjiga na zombi tematiku (Patient Zero, Rot and Ruin, Zombies CSU), rekao je da su najbolji zombi filmovi oni koji nisu o zombijima, već o ljudima i njihovim odgovorima na pojavu zombija.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)