Hoću da govorim o ratu
Projekat “Put za Evropu” Kulturnog centra Beograda, posle Beča, Subotice i Sarajeva, nastavljen je u Zagrebu izložbom “Hoću da govorim o ratu” u Galeriji Klovićevi dvori, koja obuhvata radove više od 20 savremenih umetnika iz regiona, koji podstiču na razmišljanje o pitanjima koja su pokrenuta još pre sto godina Prvim svetskim ratom, a i danas su aktuelna.
Na izložbi učestvuju umetnici iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine: Radoš Antonijević, Janko Baljak, Boogie, Ivan Grubanov, Uroš Đurić, Siniša Ilić, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Dejan Kaludjerović, Srđan Keča, Marko Lulić, Vladimir Miladinović, Mladen Miljanović, Ana Nedeljković & Nikola Majdak Jr, Darinka Pop-Mitić, Reflektor-knjige za slušanje, Milica Tomić, Ibro Hasanović, Vlatka Horvat, Nemanja Cvijanović, Lana Čmajčanin i Adela Jušić.
Izložba je deo šireg projekta “Put Za Europu”, čije su autorke Mia David i Zorana Đaković Minniti, koji je posvećen obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, a zamišljen je kao niz izložbi savremene umetnosti čiji se sadržaj i forma menjaju u zavisnosti od konteksta i prostora. Nije reč o putujućoj izložbi, već o nizu “stanica” vizuelnog istraživanja na teme principa, identiteta (ličnog i kolektivnog), odnosa političkog i ličnog, istorije i života u proteklih sto godina…
Vladimir Miladinović, Lično političko, serija crteža, 2012.
“Pre sto godina Princip je ispalio metak verujući u ideju Jugoslavije. Verujući u principe. Taj metak je promenio svet. Vek, koji obeležavamo i ‘proslavljamo’ ostavio je za sobom niz ratova svaki sa većim brojem žrtava od prethodnog. Vrednost ljudskog života devalvirana je gotovo do besmisla. Pitanje heroja i antiheroja doživelo je apsolutni trijumf partikularnog interesa. Sa istorijske tačke gledišta, taj vek je sada predmet preispitivanja, uglavnom pripada sećanju, a ono je itekako povezano sa ovim ‘sada’ i ‘posle’ jer život i smrt pođednako pripadaju budućnosti naše egzistencije. A ukoliko pođemo od teze da je istorija zapravo savremena ‘storija’, ona koju živimo (B. Croce), potreba za stalnim vraćanjem na prošlost i preispitivanjem identiteta, pojašnjava nam Principe na osnovu kojih delamo ili ne sada”, navele su autorke projekta.
Mladen Miljanović, Welcome to Bosnia, instalacija, izgled postavke sa izložbe Real Presence, 2006.
Prema navodima autorki, suočavajući se sa ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih i odgovornošću, suočavamo se zapravo sa skoro istim pitanjima, a to su pitanja o osećaju stogodišnje nes(a)vršenosti, osujećenog progresa, vrednosne konfuzije i identiteta (ličnog i političkog).
Srđan Keča, Pismo ocu, kvadrat iz filma, 2011.
Gde pripadamo? Kako nas je ovaj vek ratova oblikovao i uticao na naše živote (radovi Keče, Jamesdina, Kaludjerovića)? Da li su nam isti tzv. “okidači” za nevoljno sećanje sa kojim se moramo suočiti da bismo nastavili dalje? I da li smo spremni da kroz ovu simulaciju sećanja budemo otvoreni za kritičko promišljanje u odnosu na ponuđene narative iz nedavne prošlosti (radovi Darinke Pop-Mitić, Miladinovića, Ilića, Hasanovića)?
Darinka Pop-Mitić, Pejzaži, 2004, detalj istalacije
U kojim oblicima je nasilje preživelo (radovi Milice Tomić)?
Milica Tomić, Za sada bez dobrog naslova, detalj
Kakav je naš javni prostor danas (radovi Đurića, Jamesdina, Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr)?
Ana Nedeljković & Nikola Majdak Jr, Rabbitland, kvadrat iz filma 2013.
Gde počinje, a gde završava jedna ideologija (radovi Grubanova, Vlatke Horvat)?
Vlatka Horvat, O Oko, detalj instalacije, 2012.
Zašto je važno govoriti o ratu? (rad Lane Čmajčanin i Adele Jušić)? Protiv čega i kako se danas borimo? (radovi Cvijanovića)?
Nemanja Cvijanović, The new proposal - Gustav Klimt's cartoons for the execution of frieze for the dining room of Palais Stoclet in Brussels, detalj, 2014.
Za odgovore na ta pitanja svako će morati da uloži lični napor, ali autorke i organizatori izložbe veruju da je i postavka u Zagrebu jedan korak dalje u promišljanju stogodišnjeg gneva koji preživaljava širom Evrope.
U prilog toj ideji govori i činjenica da je reč o zajedničkoj inicijativi zvaničnih kulturnih institucija Srbije i Hrvatske – KCB-a i Galerije Klovićevi dvori, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.
Konferencija za novinare u Klovićevim dvorima
Projekat “Put u Evropu” KCB-a do sada je realizovan u vidu izložbi “Sa Principom ili bez njega” u Beču (Palais Porcia), “Sa herojima i svedocima” u Subotici (Moderna galerija Likovni susret) i “Mir, mir, mir…” u Sarajevu (Collegum Artisticum).
Izložba u Klovićevim dvorima biće otvorena do 26. septembra.
*U PRILOGU: Tekstovi Mie David, koautorke izlozbe i direktorke KCB-a, i Marine Viculin, upravnice Klovićevih dvora povodom projekta i organizovanja izložbe u Zagrebu
(SEEcult.org)
