Hitovi Beldocsa u DKC-u
Nacionalna selekcija 15. Beldocsa i nagrađeni filmovi biće prikazani od 29. oktobra do 1. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a posetioci će imati priliku i da osvoje put na Berlinski filmski festival 2023. godine.
Program počinje nagrađivanim filmom „Bez“ Luke Papića, dobitnika Gran prija Beldocsa. Papić je iskoristio hibridnu formu da sa slikarem Aleksandrom Denićem zabeleži priču o psima i umetnosti, kao i o onome šta oni znače u životu, uz neočekivano skretanje u politiku, književnost i nadrealizam. U stvarni život stiže na mala vrata jednostavno dokumentujući stanja uma, čežnje i fantazije.
Za 30. oktobar najavljen je film „Pejzaži panonske paprati“ Marka Cvejića, koji je nedavno nagrađen na Međunarodnom festivalu etnološkog filma, kao i film „Proleće“ najmlađeg reditelja Beldocsa, Viktora Horvata. „Proleće“ je topla priča o „miholjskom letu“ stanovnika staračkog doma. U „Pejzažima panonske paprati“ reditelj oslikava unutrašnje pejzaže nepreglednih pustara, usamljenih ljudi, ukroćene zemlje, mirnih reka i njihovog zajedničkog bitisanja. Iste večeri na programu je i film „F@CK THIS JOB“ o nezavisnoj ruskoj televiziji, čija su vlasnica i njene kolege u životnoj opasnosti zbog posla kojim se bave.
Program 31. oktobra posvećen je deci, psima i ljudima. „Podigni lestvicu“ Gudjona Ragnarsona, dobitnik nagrade Teen žirija 15. Beldocsa, fascinantna je priča o izuzetnom, vrednom i talentovanom košarkaškom treneru čije su juniorke uvidele važnost ovog fantastičnog timskog sporta za svoj lični razvoj..
Publika ima priliku da pogleda i višestruko nagrađeni film „Prilagođeni“ Dejana Petrovića, kao i „Napolju““ Olhe Žurbe. Petrovićev kratki dokumentarac, snimljen u jedinstvenom azilu za pse u jednom od zatvora u Srbiji, pokazuje šta ima bolji efekat - kazna ili nagrada, i čemu služi poslušnost.
Ukrajinska rediteljka Olha Žurba predstavlja dirljivu priču o odrastanju romskog dečaka koji je iz doma za decu bez roditeljskog staranja pobegao na barikade na Majdanu. „Napolju“ je sirova, emotivna priča koja svedoči o naporima protagoniste da se izbori za normalnu egzistenciju.
Za 1. novembar najavljena su četiri dokumentarca snažne estetike. Mina Petrović je u filmu „Jabuka i dve trešnje“ kroz oko kamere i vajarska dela protagonistkinje materijalizovala univerzalnu temu umetnosti i njenu spoznajnu vrednost.
Nima Ngelime jednostavnom kombinacijom dirljivosti i poezije u filmu „Mama, zašto ovde?“ priča o dve jake i lepe žene, sa kojima publika intenzivno prolazi njihovu svakodnevnicu. Film je osvojio nagradu za najbolji kratki film 15. Beldocsa.
Najbolji film u međunarodnoj selekciji „Pozni avgust“ rediteljskog dvojca Federika Kamarate i Filipa Foskarinija odvešće gledaoe na magično ostrvo Siciliju, u lokalno zabačeno selo i požarom razorenu prirodu, gde se neprestano čuju neumorni zrikavci. Prema rečima žirija, ovaj film "reflektuje svet iz mikrokosmosa i magično će vas oduševiti“.
Program hitova Beldocsa biće zatvoren filmom „Muzej revolucije“ Srđana Keče. Dokumentarac kojim je reditelj želeo da pokaže „male istorije nekih ljudi i velike istorije prostora koje mi stalno brišemo“ dobio je brojna priznanja širom sveta, a na Beldocsu je osvojio nagradu za najbolju fotografiju u nacinalnoj selekciji. Filigransko, gotovo božansko senčenje Keče u filmu „Muzej revolucije“ slika bolnu stvarnost i ostavlja gledaoce bez daha.
“Vetar se u noći podigao i odneo nam planove”, uvodna je rečenica "Muzeja revolucije“. Reči su referenca na plan iz 1961. da se u Beogradu izgradi veliki muzej kao omaž socijalističkoj Jugoslaviji, koji nikada nije odmakao dalje od izgradnje podruma. Zapuštena zgrada sada pripoveda sasvim drugačiju priču od one zamišljene pre 60 godina: zvuk, senke – magični realizam.
"Sve vreme me je zanimalo kako da se kroz prizmu te zgrade bavim sadašnjim trenutkom... Najdraža mi je kamera koja anticipira radnju, jer je ona glavni izvor tog osećaja intimnosti, kao da sama kamera dobro poznaje ljude koje gledamo... Zanimalo me je sistematsko uništavanje čoveka. Sada me vrlo direktno zanima suočavanje sa sadašnjošću našeg društva, jer nam se, dok smo se suočavali sa prošlošću, prikrala sadašnjost sa sasvim novim trikovima, a mi opet nemamo dobar jezik da o tome govorimo. Stoga sam pokušao da u 'Muzeju revolucije' prikažem istoriju prostora prvenstveno kroz ljude koji su u njemu živeli i tome dam prioritet u odnosu na 'veliku' istoriju i ono što je taj prostor trebalo da bude", naveo je Keča.
Muzej revolucije
Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema i član je Evropske dokumentarne mreže.
Festivalski sajt je beldocs.rs., a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Naslovna fotografija: Prilagođeni, Dejan Petrović
(SEEcult.org)
