Grupa KÔD - divlja sloboda umetničke avangarde
Izložba “Divlja sloboda umetničke avangarde. Grupa KÔD u dokumentima i vremenu”, na kojoj će biti izložena hronologija rada te uticajne novosadske konceptualne umetničke grupe, kao i grafički prikaz “Timeline Grupe KÔD” autorke Tijane Popović-Pješčić, biće otvorena 3. novembra u galeriji “Menjačnica” Gete instituta u Beogradu.
Prema rečima umetnika Slavka Bogdanovića, jednog od osnivača Grupe KÔD i autora monografije prema kojoj je i nazvana izložba, uvek je bilo razloga za istraživanje fenomena te avangardne umetničke grupe.
“Vreme је pokazalo da је in-time dokumentovanje, opisivanje, analiziranje, teorijska interpretacija i kontekstualizovanje njihovog rada u jugoslovenske, evropske i svetske tokove savremene umetnosti – реdаntаn i strpljiv rad nekoliko njihovih savremenika, kustosa, kritičara i teoretičara biо profesionalni nарог bez kojeg bi vreme razvejalo i оnо malo tragova koji su ostajali iza njih. Јег, umetnost članova Grupe KÔD niје nastajala kao rezultat uobičajenih, standardnih okolnosti (formalno umetničko obrazovanje, ugovaranje, tajming, publika, galerijska realizacija, katalogiziranje, јаvnа promocija...) – оnа је nastajala i razvijala se unutar sasvim drugačijih pretpostavki. I, sledstveno, ‘ostaci о plivanju’, kako bi rekao (Slobodan) Tišma, materijalni ostaci u bilo kom obliku, u mnogim slučajevima bili su izloženi već u momentu nastanka neumoljivom delovanju vremena i boravku samo u sećanju učesnika i malobrojnih svedoka događaja u kojima је nastajala ta do tada neviđena umetnicka praksa. Ali, ta umetnost bila је isto tako izložena i razornom uticaju politički motivisane represije u vojvođanskoj kulturi koja se sručila nа članove Grupe KÔD i druge pripadnike mlade posleratne inteligencije, nа novosadsku avangardu, orkestrirano iz vrha pokrajinske partije”, naveo je Bogdanović u uvodnom tekstu monografije “Divlja sloboda umetničke avangarde. Grupa KÔD u dokumentima i vremenu”, u izdanju Orion Art Books i EU-linka.
Vreme је, kako je dodao, pokazalo jos nešto: “Paralelno sa medijskim linčom i otvorenom represijom prema tim umetnicima u Vojvodini, uz ažurno publikovanje informacija о uspesima partije i države postignutim u ideološkoj borbi protiv njih, rezultati tog dragocenog rada stručnjaka, publikovani su takoreći u realnom vremenu. Kulturna javnost Jugoslavije, Srbije i Vojvodine imala је pred očima rezultate njihovog profesionalnog rada zajedno sa rezultatima rada Grupe KÔD i drugih pripadnika vojvođanske avangardne umetničke sсеnе. Та umetnost ćе ubrzo biti оznаčеnа, uporedo sa drugim, istog usmerenja umetničkim nastojanjima u Sloveniji, Hrvatskoj i malo kasnije u Beogradu, terminom ‘nоvа umetnička praksa’, da bi se ukazalo nа različitost, drugost od оnоgа što se danas naziva ‘socijalističkim modernizmom’. I, iz nekog naročitog, nikad temeljno istraženog razloga, ta umetnost, i priča koju su о nјој pričali ti stručnjaci, korisćena је nа sceni međunarodnih odnosa kao živi dokaz о tome kakve umetničke slobode postoje u samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji i kakva se umetnost tamo razvija”.
Trebalo је, međutim, da prođu decenije рге nеgо što је “zvanična pokrajinska kultura” percipirala potrebu da novosadskoj аvаngагdnој sceni 1970-ih pokloni izvesnu pažnju, naveo je Bogdanović, koji je bio među osnivačima Grupe KÔD, uz Miroslava Mandića, Mirka Radojičića, Slobodana Tišmu, Janeza Kocijančića i Branka Andrića, koji je ubrzo po osnivanju izašao.
Prema rečima prof. dr Ješe Denegrija, jednog od recenzenata monografije o Grupi KÔD, reč je o događajima koji na vojvođanskoj umetničkoj sceni čine odlučan otklon od lokalnog umetničkog modernizma, kao i od domaćeg enformela, koji zbog toga u sopstvenoj sredini predstavljaju radikalni “epistemiološki rez” u prilog neo- i postavangardnim formacijama.
U pitanju je fenomen vojvođanskog tekstualizma, te postobjektne i konceptualne umetnosti. “Taj ‘rez’ sastoji se pre svega u izmenjenom statusu umetničkog poduhvata koji se od estetskog objekta slike, skulpture i grafikę prenosi u područje mentalnih propozicija, telesnih akcija, izvangalerijskih intervencija u prirodi i gradu, uključujući i socijalno-kritičko ponašanje umetnika koji govori u prvom licu, izazivajući usled svega toga mnoštvo nepovoljnih reperkusija, nesporazuma, otpora, zabrana, čak i danas neshvatljivih drastičnih zatvorskih sankcija nad dvojicom pripadnika novosadskih konceptualističkih grupa.
Epistemiološki rez novosadske avangarde došao je kao rezultat rada u sebi / na sebi, individualnog rada svakog od umetnika, koji će za njih imati dalekosežne posledice: svi odreda razvili su se u godinama koje su sledile za njihovom umetničkom mladošće u zrele autorske ili naprosto ljudske ličnosti u oblastima njihovih kasnijih, često sasvim izvanumetničkih bavljenja.
Ovaj, iz različitih, u najvećoj meri, primarnih izvora, pažljivo i marljivo prikupljeni obimni materijal, u glavnini dosad nepoznat, sadrži građu prikupljenu tokom višegodišnjeg istraživanja konteksta tadašnje društvene, političke i kulturne atmosfere u kojoj je Grupa KÔD kao celina sastavljena od ravnopravnih, samostalnih i individualnih članova postojala i delovala, građu neophodnu za poznavanje, izučavanje i valorizovanje navedenih umetničkih pojava”, naveo je Denegri.
Prof. emer. dr Irina Subotić ocenila jed a je Bogdanović veoma studioznim pristupom, kao učesnik, umetnik, svedok, dokumentarista i arhivar, sakupio i obradio – kao savestan pravnik, a zatim predstavio i komentarisao, izvanredno dragocen materijal vezan za neoavangardnu novosadsku Grupu KÔD.
Ističući da je Grupa KÔD na samom početku 70-ih godina predstavljala izuzetnu pojavu pre svega zbog svog hrabrog iskoraka u javnosti, Irina Subotić istakla je da je ona istovremeno bila i simboličan predstavnik nove generacije koja je smelo istupala nekonvencionalnim ponašanjem i radovima – u literarnoj, vizuelnoj i aktivističkoj formi, s opravdanim uverenjem da unosi duh savremene kreativne prakse koja nije larpurlartistički okrenuta sopstvenim, ličnim interesovanjima i interesima, već predstavlja znak vremena, društvenu osvešćenost i mladalačku želju za promenama u pravcu osvajanja umetničkih, ali i drugih sloboda.
“Baveći se predano istraživanjima stvaralaštva ove grupe, Slavko Bogdanović je sakupio veliki broj nepoznatih dokumenata do kojih do sada ili nije bilo moguće doći, ili se nije znalo kako ih obezbediti, ili – jednostavno – nije bilo dovoljno posvećenih ličnosti za tu vrstu angažovanja, istraživanja i predstavljanja u javnosti danas – pola veka kasnije. A radi se ne samo o ranom stvaralaštvu mladih umetnika, književnika, pesnika, kritičara, budućih uglednih urednika i nagrađivanih stvaralaca, već i o političkim i društvenim okolnostima pod kojima su njihova dela bila zabranjivana. Shodno tim zabranama, njihovu sudbinu su delile i ustanove, galerije, glasila sa kojima su sarađivali i ličnosti koje su omogućavale njihove nastupe u javnosti”, navela je Irina Subotić, skrećući pažnju da je pojedinim
članovima Grupe KÔD bilo i suđeno, te da je boravak u zatvoru svakako odredio njihovu dalju životnu sudbinu.
O svemu tome Bogdanović iznosi niz podataka, razotkrivajući podzemne tokove zabrana iza kojih se prepoznaju i one ličnosti koje su smatrane liberalnim.
Prema oceni Irine Subotić, monografija o Grupi KÔD najbolji je dokaz kako se može i mora gajiti kultura sećanja.
“Sa distance od pola veka, kada je celokupna do sada dostupna dokumentacija sabrana i prvi put izneta u javnost, sve podseća na kafkijanske situacije u kojima su nevidljive snage vukle konce tako da je do danas gotovo nemoguće rekonstruisati svaki detalj i svaku ličnost koja je učestvovala u donošenju odluka i naloga za napade, zabrane i kažnjavanje. Istovremeno, danas, s tom distancom, sva sačuvana dela i akcije dobijaju novu auru i značenje – upravo zbog sudbine njihovih tvoraca, čak i kada izgledaju nevina”, dodala je Irina Subotić, napominjući da je Bogdanović, pored bogatog dokumentarnog, koristio i naučni aparat - knjigu je upotpunio komentarima i literaturom, tako da je reč o do sada najpotpunijoj hronici događaja koja prevazilazi sam odnos prema Grupi KÔD i ukazuje na istorijski trenutak bivše Jugoslavije kada su se – kao u završnim trenucima agonije – zatvarali svi ventili kroz koje bi mogla da se provuku nastojanja za obezbeđivanjem daška slobodne misli i demokratskog prodora u još uvek zatamnjenoj stvarnosti koja se svim snagama borila da sačuva svoj status. U istom kontekstu u knjizi su našli mesta i drugi, paralelni nosioci srodnih ideja, bliski Grupi KÔD, tako da kroz knjigu u stvari pratimo sudbinu niza ličnosti i događaja koji obeležavaju bogatu istoriju želja za promenama na vojvođanskoj, i šire, jugoslovenskoj kulturnoj sceni počekom sedamdesetih godina.
“Bogdanovićeva knjiga posvećena Grupi KÔD predstavlja izuzetno značajnu kariku koja nedostaje u stručnoj literaturi, vezanoj za istorijsku situaciju u našoj kulturi, kada je umetnost dobijala nove, pre-konceptualne i konceptualne oblike, i to u vremenu poslednjih komunističkih napora da se suzbije svaka sloboda mišljenja i delovanja. Samo godinu-dve kasnije, događanja u beogradskom Studentskom kulturnom centru neće biti sankcionisana, možda zbog činjenice da politička dimenzija nije odnela prevagu nad željom da se unese nova umetnička praksa – koja je u svojoj suštini ipak imala konotacije i kritiku kulturne politike. A možda i zbog nosilaca političkih funkcija – različitog profila u Novom Sadu i Beogradu”, istakla je Irina Subotić.
Inače, izdavanje dragocene monografije o Grupi KÔD podržano je na konkursu Grada Novog Sada za kulturu, dok su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije odbili da podrže taj projekat, uz obrazloženje da je “reč o delu koje je namenjeno užem krugu čitalaca, i smanjenog stepena uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice, te stoga nije moguće podržati projekat“, odnosno da je “reč o delu uskostručnog karaktera, nesumnjivog naučnog kvaliteta, ali namenjeno užem krugu čitalaca“, dok na konkursu MKI „postoje projekti koji su u većoj meri usklađeni sa ciljevima konkursa“.
Izložba o Grupi KÔD u Menjačnici biće otvorena do 23. januara 2023. godine, a za 17. novembar, u okviru Umetničkog kafea, najavljen je razgovor recenzenata - istoričara umetnosti dr Ješe Denegrija i Irine Subotić, te teoretičarke književnosti Svetlane Rajičić Perić, te autora Slavka Bogdanovića i izdavača Dragorada Kovačevića.
*Foto: © Slavko Bogdanović
(SEEcult.org)
