Grupa 143 - Dijagrami vremena
Izložba posvećena Grupi 143 kao poslednjem strogo konceptualno orijentisanom umetničkom kolektivu u bivšoj Jugoslaviji, koji je delovao od 1975. do 1980. godine, biće otvorena 14. juna u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a obuhvata dokumentarni materijal, kao i grupne i individualne radove.
Izložba “Grupa 143 - Dijagrami vremena” biće otvorena uz razgovor s Vladom Martekom, Jovanom Čekićem i Miškom Šuvakovićem o atmosferi 70-ih u umetnosti i kulturi, razmeni između Zagreba i Beograda, radu Galerije Nova i Galerije savremene umetnosti u Zagrebu, Studentskog kulturnog centra u Beogradu i ŠKUC-a u Ljubljani. Biće reči i o grupama Šestorice autora iz Zagreba, Grupi 143 i razumevanju novih umetničkih praksi, kao i o romantičnim i analitičkim pristupima u konceptualnoj i postkonceptualnoj umetnosti, najavio je MSU Zagreb.
Izložba prikazuje dokumentarne fotografije rada i delovanja Grupe 143, kao i individualne radove njenih članova, te projekcije četiri grupna filma i filmova pojedinih članova (Miško Šuvaković, Jovan Čekić, Maja Stanković, Paja Stanković, Neša Paripović i dr.). Takođe, obuhvata i dokumentarnu građu u vidu kataloga, knjiga umetnika, časopisa Katalog 143.
Formirana 14. 3. 1975. godine u Beogradu, na osnovu čega je i dobila ime, Grupa 143 okupila je tokom pet godina delovanja 15 umetnika, istoričara i teoretičara umetnosti: Biljana Tomić (1975-1980), Miško Šuvaković (1975-1980), Neša Paripović (1978-1980), Jovan Čekić (1975-1979), Paja Stanković (1975-1980), Maja Savić (1975-1980), Mirko Diliberović (1978-1980), Vladimir Nikolić (1977-1980), Dejan Dizdar (1975-1976), Nada Seferović (1975), Bojana Burić (1975), Stipe Dumić (1975), Momčilo Rajin (1975), Ivan Marošević (1975) i Slobodan Šijan (1975).
Neša Paripović, Miško Šuvaković, "Bez naziva – foto-performans", 1976.
Početni projekat Grupe 143 bio je da se mladim umetnicima, istoričarima umetnosti i aktivnim učesnicima programa Studentskog kulturnog centra u Beogradu ponudi zajednička platforma za razvijanje umetničko-teorijskih kompetencija.
Koncept takve postpedagogije kao otvorenog obrazovnog projekta proizlazi iz kulturne klime 70-ih i može se usporediti sa idejama Jozefa Bojsa (Joseph Beuys) o “otvorenoj školi” ili praksama angloameričke grupe Art&Language koja je radila na reformisanju umetničkog obrazovanja. Kolektivnim i nehijerarhijskim radom težilo se idealima “samoobrazovanja” koje je trebalo da bude stvarna alternativa državnim, pre svega konzervativnim i zatvorenim akademskim institucijama u Srbiji i Jugoslaviji.
Maja Savić, "Ekser", fotografija, 1976.
Spoznajno-teorijski pristupi razvijani u Grupi 143 bili su usmereni na pitanja o načinu funkcionisanja sistema i istorije umetnosti, o odnosu umetnosti i nauke, kao i o strukturalno predočivim uslovima stvaranja umetnosti, odnosno teorijskih praksi unutar svetova umetnosti. Pozivali su se na tada savremene tendencije kao što su, na primer, jezička filozofija proizišla iz rada i uticaja Ludviga Vitgenštajna (Ludwig Wittgenstein), postmedijske umetničke prakse i internacionalni poststrukturalizam.
Članovi Grupe 143 su individualno i kolektivno koristili različite umetničke tradicije kako bi testirali njihovu primenljivost na savremeno razmišljanje o umetnosti – pre svega: “analitički smer” konstruktivizma, Kazimir Maljevič, škola Bauhaus, Paul Kle (Klee), Pit Mondrijan (Piet Mondrian), Art&Language, Džozef Košut (Joseph Kosuth), grupa OHO i dr.
Grupi 143 bile su povećene 2014. godine i izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i Galeriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа u Beogradu, čiji su kustosi bili Ditmar Unterkofler i Dragomir Ugren.
Izložba će biti otvorena u MSU u Zagrebu do 11. jula.
(SEEcult.org)
