Grlić: Izboriti se za slobodu
Hrvatski reditelj i scenarista Rajko Grlić, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” na 26. Festivalu evropskog filma Palić, izjavio je da se filmski autori sami moraju izboriti za slobodu, te da bi, kada bi mogao da počne sve ispočetka, bio još hrabriji.
“Mislim da bih bio hrabriji da krenem još jednom sa ovim znanjem koje danas imam o ništavilu tih sistema i gorčini koju imam prema njima. Na filmu je hrabrost i sloboda onoliko koliko vi sebi dozvolite. Niko vam ne može dozvoliti slobodu, vi se morate za to izboriti”, rekao je Grlić 21. jula na konferenciji za novinare 26. FEF Palić, na kojoj se osvrnuo i na 66. Pulski filmski festival i izrazio zadovoljstvo trijumfom filma “Dnevnik Diane Budisavljević” koji će biti prikazan i na 22. Motovun filmskom festivalu, čiji je osnivač.
Grlić je rekao da sloboda u filmskom stvaralaštvu ima “povremeno cenu - da vam neko ne da više film ili da vam zabrani film”.
“Ali samo od vas zavisi - nema tu alibija da mi ‘nisu dali’. Ja da sam poštovao sistem... Kada sam radio ‘Samo jednom se ljubi’, dva meseca pred snimanje je Savet ‘Jadran filma’ dao četiri stranice scenarističkih opaski kao uslov da radim film. Po tome, glavni lik ne može biti policajac, i 80 posto stvari tu ne bi smelo biti. Ja sam uz znanje direktora ‘Jadran filma’ krenuo po svom scenariju snimanje. Znao sam da će se za šest meseci, dok ja to završim, promeniti Savet, a novi će misliti o nečem drugom”, rekao je Grlić, koji je 20. jula otvorio 26. FEF Palić nakon uručenja nagrade “Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu.
Grlić je naglasio da čovek “sam pravi svoje polje slobode u kojem će da se igra, a bez slobode nema igre”.
“Važno je da čovek razmakne mulj i hoće se igrati u čistoj vodi kad se već igra”, poručio je Grlić, autor filmova kao što su “U raljama života”, “Karaula”, “Ustav Republike Hrvatske”…
Rajko Grlić, foto: Viktor Sokolovski
Prema njegovim rečima, prilikom snimanja filma “Ustav Republike Hrvatske” nije bilo prepreka, jer je “sistem u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, potpuno nebrižan - kada jednom odobre film, njih ti scenariji i njihova sudbina više ne zanimaju”.
“Ja sam rastao u ‘Jadran filmu’, nekoliko godina bio sam tamo i dramaturg. Ozbiljan rad na scenariju počinje u trenutku kada znate da ćete snimati film, da to nije apstraktna igra. Naše kinematografije su taj element izbacile. Gledam danas mnoge mlade ljude koji u trenutku kada dobiju novce – to je to, oni odmah kreću u film. Nema tog perioda sazrevanja. Kod ‘Ustava’ nije bilo toga, jer nije bio ničija briga. Samo je bio sjajan producent Ivan Maloča, kome je bilo stalo do filma - čitao je svaku verziju, dolazio s primedbama. To je nekad radio Sulejman Kapić. Ti ozbiljni producenti su fantastični suigrači”, rekao je Grlić, dodajući da je rađeno i mnogo glumačkih proba, a tek onda su Ante Tomić i on napisali zadnju ruku scenarija - kada su našli njihov jezik, videli gestove, čuli njihove ideje...
Govoreći o pisanju scenarija sa Tomićem u četiri ruke, Grlić je rekao da je to “misterija koja će ostati misterija”.
“Mi preko pola godine pričamo o nečem mogućem. Za ‘Ustav’ smo dugo razgovarali samo o likovima, a kada nam se počelo činiti da postaju ljudi, da dobijaju miris, onda smo počeli raditi priču. Ante tvrdi da sam ja onaj koji baca likove u mrak, a da je on onaj koji ih vadi iz mraka - da je on optimista, a ja sam pesimista. On voli hepiendove, a ja ne volim. Mi smo vrlo različiti ljudi, a to nam je omogućilo da se sjajno zabavljamo dok radimo. Onda se zatvorimo na 15 dana u jednu sobu i radimo od šest ujutru do sedam naveče”, naveo je Grlić, napominjući da su zadnju ruku scenarija za “Ustav” napisali na jednom salašu nedaleko od Palića, gde je i bila neformalna svetska premijera tog filma s Nebojšom Glogovcem u glavnoj ulozi, inspirisanog netrpeljivostima i predrasudama na prostoru bivše Jugoslavije.
Glogovac je, inače, pre dve godine bio gost Palića povodom premijere “Ustava Republike Hrvatske” u programu Paralele i sudari, a prema rečima Grlića, njihova saradnja bila je prekrasna i Glogovac ga je učinio boljim nego što jeste.
“Postoje tu i neispričane priče i tako će i ostati, jer postoji neka doza intime koju postignete sa svojim glumcem kada živite... jer pola godine smo pripremali, zatim preko tri meseca snimali… razvije se neka tiha, prijateljska nota. Na tim valovima ljudskosti zapravo vi komunicirate i dajete jedan drugom, hranite jedan drugog. Meni se nikad nije desilo, a radio sam sa puno glumaca u životu, sjajnih glumaca, da nađem nekoga ko mene tako hrani i ko mene čini boljeg nego što jesam. Ta razmena dobara je s Nebojšom bila prekrasna. I bila je vrlo mirna, bez neke velike euforije, bez velikih reči. Razumeli smo se na nijansama. Pamtiću taj film po lepoti te igre”, rekao je Grlić.
Rajko Grlić, foto: Viktor Sokolovski
Kao film koji je na njega takođe ostavio poseban utisak, Grlić je naveo “Dnevnik Diane Budisavljević”, koji je upravo trijumfovao na 66. Pulskom filmskom festivalu, osvojivši glavne nagrade i stručnog žirija, i kritike, i publike, a govori o Zagrepčanki austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 10.000 dece.
Navodeći da ga je “Dnevnik Diane Budisavljević” rediteljke Dane Budisavljević “totalno uhvatio”, Grlić je istakao da je reč o “fantastično složenom filmu od tri različita sloja – od sloja dokumenta koji su nađeni u Jugoslovenskoj kinoteci, od sloja razgovora sa tom decom spašenom, koja ne znaju ni kako se zovu zapravo, ni gde su, ni kada rođena, i igranog dela koji spaja narativno te elemente”.
Grlić je rekao i da je strašno ponosan što je Dana Budisavljević “rasla na Motovunu” i što je uspela da sklopi svoj crno-beli film, na kojem je radila sedam ili osam godina, sa neizmernom brižnošču tako da se liši bilo koje ideologije, demagogije, da bilo čime to upotrebi za nešto treće.
“I to zaista boli, taj film gađa u želudac direkno. Ja dugo nisam video takav film”, rekao je Grlić.
Upitan da li kao gledalac može da isključi iz sebe reditelja, on je kazao da, kada čovek voli filmove, pa ide da studira film i prvih par godina misli da sve zna o filmu, tada stalno gleda kao režiser, kao montažer... Ali onda ga prođe ta pubertetska faza i kada je dobar film jednostavno se zaljubi u njega, ne gleda kako je nešto režirano ili rezano ili slikano. “Kad vas priča uhvati, onad vas uhvati”, rekao je Grlić.
Atmosferu na otvaranju 26. FEF Palić, koji mu je u predfestivalskom programu priredio omaž, Grlić je opisao kao divnu i toplu.
“Izgledalo je sinoć divno sa scene gledajući. Osećalo se toplo. Ljudi su bili nekako unutra u tom kinu, želeli su da im se nešto dobro dogodi. To je premisa svakog festivala”, rekao je Grlić, prisećajući se i početaka Motovuna.
“Sećam se prve večeri Motovuna. To je gradić na vrhu brda, teško je doći do njega. Popodne je padala kiša, mislio sam niko neće doći. Ali polako je krenulo i napunio se trg. Tu sam onako odahnuo. Jedan starac mi je rekao: ‘Znaš ko je pre tebe zadnji napunio ovaj trg? Musolini!’”, dodao je Grlić.
Uručenje nagrade Lifka Rajku Grliću, foto: Ivica Vojnić
Povodom nagrade “Lifka”, koja nosi ime pionira prikazivačke delatnosti u Vojvodini, Grlić je rekao da su ljudi kao što je bio Lifka “beskonačno važni igrači u toj igri koju mi igramo”.
“Bez njih nema tog završnog čina. Ja sam iz one generacije koja veruje da je veliko platno pretpostavka dobrih priča i da se one moraju događati na velikom platnu. Realnost me danas potpuno pobija, ja se s tim ne mirim, ali to je realnost. Tako da izuzetno cenim te ljude koji su platna razapinjali i davali ljudima. Jer u tom nekom trouglu mi živimo - mi koji pričamo priče, ljudi koji gledaju i onaj koji donosi ljudima to što mi pričamo. Tako da mi je izuzetno drago da ova nagrada nosi ime tog čoveka”, rekao je Grlić koji se, kao dobitnik nagrade “Lifka”, potpisao na drvenu bioskopsku stolicu, što je praksa od pre dve-tri godine.
Stolice sa potpisima laureata “Life” izložene su, inače, u bioskopu “Abazija” na Paliću.
Rajko Grlić, foto: Viktor Sokolovski
Nagradu “Lifka” 26. FEF Palić dobio je i domaći scenograf Miljen Kljaković Kreka, a takođe mu je uručena 20. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, na kojoj publika ima priliku da vidi do 26. jula devet evropskih ostvarenja u trci za nagrade, kao i tri filma van konkurencije.
Palićki festival prikazuje ukupno više od 130 filmova podewljenih u 12 selekcija, uključujući predfestivalske programe.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
*Naslovna foto: FEF Palić
(SEEcult.org)
