Grananje u Parizu
Beogradska umetnica Marica Radojčić, čiji je umetnički rad prožet matematikom, filosofijom i metafizikom, predstavlja se samostalnom izložbom “Grananje” u Kulturnom centru Srbije u Parizu - složenim ambijentalnim višemedijskim projektom koji je inspirisan drvetom i njegovom mnogostrukom simbolikom. Izložba obuhvata crteže, digitalne grafike, animacije i zvuk, a do sada je predstavljena u više evropskih zemalja. Inspiracija umetnice bila je u drvetu, a stručnjaci i publika su “Grananje” shvatili kao vrstu matematičke poezije.
Beogradska umetnica Marica Radojčić, čiji je umetnički rad prožet matematikom, filosofijom i metafizikom, predstavlja se samostalnom izložbom “Grananje” u Kulturnom centru Srbije u Parizu - složenim ambijentalnim višemedijskim projektom koji je inspirisan drvetom i njegovom mnogostrukom simbolikom.
Izložba obuhvata crteže, digitalne grafike, animacije i zvuk, a do sada je predstavljena u više evropskih zemalja.
Inspiracija umetnice bila je u drvetu, a stručnjaci i publika su “Grananje” shvatili kao vrstu matematičke poezije.
Drvo je, prema navodima Marica Radojčić, jedan od najstarijih simbola sa slojevima značenja razvijanim tokom istorije: od staništa lokalnih duhova, ose univerzuma, drveta znanja, simbola prvog greha i spasenja, simbola Svetog Duha, simbola živućeg kosmosa, kosmičkog obrnutog drveta, Budinog drveta prosvetljenja, mističnog drveta, pa sve do seksualne simbolike u psihoanalizi.
Vekovima razvijana simbolika drveta kulminirala je u 20. veku, u matematici - razvojem teorije drveta, i računarstvu (sređivanje informacija u računaru ima strukturu drveta, klasičan linearni tekst danas je zamenjen hiper-tekstom, koji ima strukturu drveta, web-strana ima strukturu drveta, film se razvija u pravcu hiper-filma - opet drvo...).
A samo grananje, toliko moćnije od čovekovog korak po korak putovanja kroz vrleti sopstvenog bivstvovanja, ima mnogostruku snagu nastajanja, umnožavanja, gomilanja, životnog bujanja, ali i onu drugu rušilačku snagu obrastanja, zarastanja, uništenja, nestajanja - ubitačnu snagu Smrti. Ali, neke vedre smrti, koja se graniči sa igrom, sa kosmičkom ritmičkom igrom u kojoj su nastajanje i nestajanje ravnopravni, nimalo tragični, već naprotiv podjednako lepi. Tu je granica između života i smrti tako tanana, tako neprimetna, kao da je i nema. Sve je samo jedna zelena igra.
Umetnost Marice Radojčić je eksperimentalna i višemedijska, zasnovana na matematičkim i filozofskim idejama.
Marica Radojčić je od 1982. prisutna više na međunarodnoj, nego na domaćoj umetničkoj sceni.
Izlagala i stvarala u SAD, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Austriji, Francuskoj, Mađarskoj, Skandinavskim zemljama, Južno-Afričkoj uniji…
Projekat “Grananje” predstavljen je do sada, između ostalog, u Klagenfurtu (Kunstlerhaus Klagenfurt) kao samostalna izložba 2005. godine, kao i u Beču (Medienwerkstatt), u okviru međunarodnog projekta “Körperchen” (2005), Talinu (Muzej arhitekture) na međunarodnoj izložbi “Without Borders” (2005), u Galeriji Stara kapetanija u Zemunu (2008) i Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, na izložbi poklon zbirke Marice Radojčić 2009.
Marica Radojčić poklonila je presek svog raznovrsnog opusa Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, koja je zahvaljujući tom legatu i osnovala Odsek novih medija.
Izložba u Kulturnom centru Srbije u Parizu otvorena je do 30. marta.
Deo radova Marice Radojčić predstavljen je i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
