Gran pri za Laku noć

Gran pri 56. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma dobio je 3. aprila belgijski kratki film “Laku noć” Valerija Rosijea (Valery Rosier), kao najbolje ostvarenje i domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, a mladi reditelj stigao je avionom iz Brisela u Beograd tokom projekcije nagrađenih ostvarenja u Pozorištu na Terazijama.

Gran pri 56. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma dobio je 3. aprila belgijski kratki film “Laku noć” Valerija Rosijea (Valery Rosier), kao najbolje ostvarenje i domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, a mladi reditelj stigao je avionom iz Brisela u Beograd tokom projekcije nagrađenih ostvarenja u Pozorištu na Terazijama.

Rosijeov film nagrađen je za očigledan kimenatografski doživljaj i dostignuća u glumi, kameri, montaži i slici, sa sjajnom ekonomičnošću, čak i boljom od same priče, njenim širokim kontekstom onoga što se dogodilo i što će se možda tek dogoditi u budućnosti, naveo je žiri, koji je odlučio jednoglasno.

Film “Laku noć” govori o razvedenom 40-godišnjaku koji radi u fabrici za rušenje, a od bivše žene uzima dvoje dece i odvozi ih u predvečerje, ali nešto krije od njih....

U ime Rosijea, nagradu za pobednički film i novčani iznos od 3.000 evra primila je belgijska ambasadorka u Srbiji Denis Dehauer, koja je na srpskom jeziku rekla da je “vrlo ponosna što je Belgijanac dobio prvu nagradu festivala”, posebno što to pokazuje da se prati rad tog 29-godišnjeg autora, kome je to već druga nagrada.

Ambasadorka je rekla i da će učiniti sve da “Laku noć” bude prikazan još jednom u Srbiji, bilo u Beogradu ili u nekom drugom gradu.

Rosije je po dolasku u Beograd, u pauzi između dva filma, rekao publici da je veoma dirnut što je dobio Gran pri i napomenuo da je film “Laku noć”, iako ima dosta veze s trenutnom svetskom krizom, počeo da snima još pre dve godine.

Najboljim domaćim filmom proglašen je “Tačka prekida” Igora Toholja, koji je dobio i nagrade Srpskog ogranka FIPRESCI i žirija kritike FIPRESCI Srbija za najbolji domaći film.

Toholj je dobio Zlatnu plaketu Beograd za “estetsko i etičko relevantno propitivanje dramatičnih događaja i savesti njihovih saučesnika” u filmu u kojem govori o mašinovođi iz okoline Subotice koji je usmrtio 23 ljudi vozom kojim je upravljao. Ulazeći u lokomotivu, nikada nije znao da li će mu se i tog dana neko baciti pod točkove ili će nesmotreno prelaziti pružni prelaz. Mašinovođe sa svog sedišta vide da će neko poginuti i ništa ne mogu da učine, pa tako postaju egzekutori protiv svoje volje. Nekada pod točkove voza skaču i čitave porodice, ili grupe ljudi u vozilima...

Najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji proglašen je “Zina, živela, bivala” Aleksandra Belobokova iz Rusije, za “kompleksnost, potresna duboka osećanja i preciznost u hronologiji”.

Nagrade za najbolje filmove vredne su po 2.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), dok Gran pri iznosi 3.000 evra.

Na završnoj svečanosti 56. Festivala kratkog metra uručene su i ostale nagrade u takmičarskim programima, a predsednik žirija Nenad Puhovski, osnivač festivala ZagrebDox, rekao je da su nagrade rezultat kompromisa među članovima žirija, ali je istakao i da je žiri zadovoljan odlukama koje je doneo, s obzirom na ograničen broj nagrada.

Puhovski je istakao da su nagrade dodeljene najinteresantnijim filmovima i temama prema mišljenju žirija, koji daju zanimljiv pogled i na film i na današnje vreme.

Podsećajući da je pre 35 godina dobio prvu nagradu za studentski film upravo na beogradskom festivalu, Puhovski je rekao da je kasnije dobio i druga priznanja, ali mu “ovaj festival budi mu izuzetno dobre i pozitivne uspomene” i to ne samo njemu, već “izuzetno mnogo znači za generacije filmskih ljudi sa prostora čitave bivše Jugoslavije”.

“To je, kao što je rekao (umetnički direktor) Janko Baljak, nešto što je tradicija, koju treba nastaviti”, rekao je Puhovski.

Puhovski je rekao i da beogradski festival, u svetu u kojem živimo, neminovno prolazi kroz neku tranziciju.

“Naše prisustvo ovde i jednonedeljni rad - naša je podrška i poruka da verujemo u ovaj festival”, rekao je Puhovski, ugledni hrvatski filmski, pozorišni i televizijski reditelj i profesor dokumentarne režije i producent.

Osim Golda i Puhovskog, u žiriju su bili i filmski i likovni kritičar Žan Pjer Rem iz Francuske, direktor Međunarodnog festivala dokumentarnog filma (FID) u Marseju, kao i filmski montažer Marko Glušac i reditelj Marko Jeftić iz Srbije, dobitnik Gran prija za najbolji film prošle godine (Bajne vile).

Zlatne medalje i novčani iznos od po 1.000 eura dobili su u međunarodnom takmičarskom programu Dejvid Kinsela za najbolji dokumentarac - “Božanstvena tragedija”, i Konstantin Popesku za najbolji kratki film - “Malo žuto lice”.

U domaćoj konkurenciji nagradu za najbolji dokumentarac i iznos od hiljadu evra dobio je reditelj filma “Živan Pujić Džimi” Ognjen Glavonić, dok je za najbolji animirani film nagrađen Ratsko Ćirić, za delo “Fantasmagorie 2008”.

Najboljim kratkim filmom proglašen je “Između sna i sna” Marije Stojnić, a najboljim eksperimentalnih “Helijum Đuzepea Sketina.

Za najbolju produkciju grupe filmova nagrađen je Akademski filmski centar (AFC) Doma kulture Studentski grad.

Četiri diplome Festivala za pojedinačni autorski doprinos u filmovima domaćeg takmičarskog programa dodeljene su snimatelju filma “Life” Nikoli Sekeriću za najbolji snimateljski rad, animatoru filma “Čardak” Jeleni Bešir za najbolju montažu, montažeru filma “Živan Pujić Džimi” za najbolju muziku.

Festival je zvanično proglasio zatvorenim kanadski reditelj Adrijan Vils (Wills), čiji će film “All Together Now” imati 4. aprila - zbog velikog interesovanja, tri projekcije u Dvorani Kulturnog centra Beograda (18, 20 i 22), u okviru specijalnog programa “Dan posle”.

Vilsov film dolazi iz putujuće kolekcije UNAFF-a (Festival Udruženja za Ujedinjene nacije), a priča je o saradnji Bitlsa (The Beatles) i “Cirque du Solei” (Cirkus sunca), koja je rezultirala stvaranjem i pokretanjem pozorišne produkcije “Love” (Ljubav) u ''Miražu'' u Las Vegasu.

Vils je rekao i da se odlično proveo prvi put u Beogradu, da su ljudi sjajni i da su prikazani dobri filmovi, a zahvaljujući i UNAFF-u, izrazio je nadu da će festival kratkog metra imati još 56 godina, ako ne i više.

(SEEcult.org)