Gran pri 56. Bitefa predstavama Nine Rajić Kranjac i Jana Martensa

Gran pri “Mira Trailović” 56. Bitefa dodeljen je predstavama “Solo” Nine Rajić Kranjac i “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” Jana Martensa, koji je dobio i “Politikinu” nagradu za najbolju režiju, dok je specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” dodeljena predstavi “Ljubav” Aleksandra Zeldina. Publika je najboljom progasila “Svet bez žena” Maje Pelević i Olge Dimitrijević.

Gotovo četvorosatna predstava “Solo”, u produkciji Nove pošte (Slovensko mladinsko gledališče i Maska) iz Ljubljane, nagrađena je zbog hrabrog, strastvenog i jedinstvenog istraživanju osnovnih pitanja pozorišta u sadašnjem trenutku, koje seže i u prošlost i u budućnost, i koje divljom energijom postavlja četvoro izvanrednih mislilaca, autora, izvođača”, naveo je u obrazloženju međunarodni žiri, kojim je predsedavala dramaturškinja i pozorišna kustoskinja Štefani Karp iz Nemačke.

“Oni nas pozivaju na uzbudljivo i rizično putovanje kroz samospoznaju, konflikte, uspomene, prizore, pesme i mitove, vodeći nas ka različitim pozorišnim prostorima i formama, i koje se završava svečanošću koja slavi zajedništvo i naše ljudsko nesavršenstvo”, naveo je žiri, čestitajući predstavi “Solo” i autorskom timu koji predvodi Nina Rajić Kranjac sa Natašom Keser, Benjaminom Krnetićem, Markom Mandićem i ostalim članovima umetničkog tima.

Solo, foto: Jelena Janković

Trijumf na 56. Bitefu ostvario je i Jan Martens predstavom “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima”, koju je žiri opisao kao “umetnički, majstorski uobličenoj eksploziji slobode i buntovništva”.

“Ova predstava kombinuje širok spektar pozorišnih i plesnih jezika, gradeći kompleksnu i višeslojnu dramaturgiju koja je istovremeno politička i poetična. Ona nas podstiče na trijumfalni protest u kom svaki pojedinac koristi svoj lični prostor uz saosećanje sa drugima”, istakao je žiri koji su, osim Štefani Karp, činili i pozorišna kritičarka Kristine Desel iz Nemačke, rediteljka Selma Spahić iz Bosne i Hercegovine, glumica Vanja Ejdus iz Srbije i pisac i  dramaturg Dino Pešut iz Hrvatske.

Martensu je pripala i “Politikina” nagrada za najbolju režiju, na osnovu ogluke žirija koji su činili reditelji Haris Pašović i Ana Tomović, urednica rubrike za kulturu Gordana Popović, pozorišna kritičarka Ana Tasić i novinarka Borka Golubović Trebješanin.

“Scenska igra koreografa Jana Martensa pršti od osećajnosti i estetizacije, opčinjavajuća je i maštovito razigrana. Karakteriše je grčevita borba između stega i oslobađanja, između sputanosti i eksplozije slobode. Reč je o koreografiji žestine koju vodi energična i silovita muzika savremenog poljskog kompozitora Henrika Mikolaja Goreckog. U predstavi su posebno snažne plesno-dramske scene, kada igrači u tišini, odlučno i repetativno, hodaju u krugu, uporno prateći smisao dirljivih poetskih reči, odraza batrganja u savremenom svetu”, istakao je žiri “Politike” o Martensovoj predstavi, kojom je 56. Bitef zvanično i otvoren.

Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” dodeljena je predstavi “Ljubav” Aleksandra Zeldina, kojom je, uz "Solo", 56. Bitef završen u Luci Beograd.

“Ova nagrada za izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti, dodeljuje se predstavi koja nas vodi ka nesagledivim dimenzijama minimalističkog naturalizma. Predstava balansira na tankoj liniji između realnosti i fikcije, između bivanja i glume. Pažljivo režirana, glumljena, dizajnirana i napisana, ova priča nas otvara ka empatiji za onu sferu ljudskog postojanja koja se često previđa ili ignoriše. Predstava donosi bolno iskustvo bez olakšanja”, istakao je festivalski žiri.

Međunarodni žiri 56. Bitefa, foto: Dragan Mujan

Nagradu publike odnela je predstava “Svet bez žena” Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koprodukcija Bitefa i Centra za kulturnu dekontaminaciju, čija su reprizna izvođenja otkazana zbog povrede jedne od autorki na premijeri 27. septembra u CZKD-u.

Osnova za tu angažovanu, a i zabavnu predstavu su dokumentarni materijali, intervjui s direktorima beogradskih pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru, kao i različiti teorijski feministički tekstovi. Sve to kombinovano je s video snimcima i atraktivnim performativnim scenama. Koroegrafiju i scenski pokret radio je Igor Koruga.

To je jedna od dve festivalske koprodukcije koje su uradili domaći umetnici sa nezavisne scene, pored predstave "Dr Auslender (Made for Germany)" prema konceptu i u režiji Bojana Đorđeva, koja se bavi masovnim odlaskom lekara i drugog medicinskog osoblja iz Srbije na rad u Nemačkoj, a premijerno je izvedena na Medicinskom fakultetu, u amfiteatru Instituta za anatomiju, gde su bile i izuzetno posećene reprize.

Svet bez žena, foto: Jelena Janković

Svečana ceremonija dodele nagrada i završna žurka 56. Bitefa održani su u pivnici Docker Brewery & Beer Garden.

Pod sloganom Mi – junaci rada svog, 56. Bitef ponudio je u glavnom programu devet predstava iz Nemačke, Belgije, Francuske, Meksika, Srbije, Slovenije i Velike Britanije, objedinjenih temom rada, tržišta rada posle pandemije, prava radnika, kao i uslova rada u okviru samih izvođačkih umetnosti.

Proglašenje dobitnika, Dino Pešut, Štefani Karp i umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, foto: Dragan Mujan

Zvanično otvaranje 56. Bitefa, osim jedne od pobedničkih predstava, obeležilo je i gostovanje ruske pozorišne kritičarke, rediteljke i kustoskinje Marine Davidove, koja je i proglasila festival otvorenim 25. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - pozivom na mir u Ukrajini i oštrom kritikom ruskih vlasti, koje je optužila i za uništavanje ruske kulture.

“Kada nameravate da podržite rat koji Rusija vodi zato što volite rusku kulturu, razmislite o tome da je kultura najveća žrtva ovog rata”, poručila je Marina Davidova, koja je nedavno zbog političkih stavova bila prinuđena da napusti Rusiju, a na Bitef dolazi od polovine devedesetih godina.

Glavni program 56. Bitefa počeo je zapravo 23. septembra ekološki angažovanom predstavom “(Nije) kraj sveta” jedne od najpoznatijih rediteljki današnjice Kejti Mičel, u produkciji Šaubine teatra iz Berlina, koja je izvedena u Prologu.

Festival je obeležio ogroman broj stranih gostiju, uključujući nekoliko stotina učesnika plenarnog sastanka evropske mreže IETM, što je učinilo, kako su istakli organizatori, da i u vremenima globalne ekonomske krize, desnog ekstremizma, pandemije i rata u Ukrajini, Beograd bude, bar na deset dana - svetska pozorišna metropola.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji, te Gete Institut, Britanski savet, Francuski institut, ambasade Slovenije i Belgije, kao i mnogobrojni sponzori.

(SEEcult.org)