Grafiti u pokretu
Kad je srce čisto, i jezik je odvažan (iranska poslovica)
Prvi mural projekta Grafiti u pokretu nastao je sunčanog nedeljnog popodneva 13. oktobra 2019, u parku na Senjaku gde se nalazi Muzej afričke umetnosti u Beogradu. Rezanje stensila, bojenje zida, muzika sa telefona, kiflice na klupi, kevtanje pokojeg psa, smeh dece i čavrljanje odraslih, sve je to doprinosilo porodičnoj i opuštenoj atmosferi za rad. Autorka projekta Milica Mraović naglašava da je lokacija Muzeja afričke umetnosti odabrana zbog deljenja zajedničkih vrednosti, kao i otvorenosti i spremnosti na saradnju. Oslikani mural postao je deo kulturne ponude Muzeja afričke umetnosti i kroz javni program biće dostupan publici.
Autorke murala su same učesnice projekta, migrantkinje, koje se trenutno nalaze u Srbiji. Migracije i migranti su velika tema u umetnosti generalno; dok se većina globalnih artivističkih (od složenice art + activism) reakcija odvija na lokaciji same granice i izbegličkih kampova, neke dolaze i do urbanih centara koji su često oblikovani aktuelnim politikama. Međutim, isuviše često se dešava da su migranti tema umetničkih radova, a ne sami protagonisti. Iz tog razloga, nakon suočavanja sa radom i životom migranata u izbegličkom kampu u Preševu, Milica Mraović je odlučuje da njen artivistički odgovor mora da bude drugačiji - kao jedna konstruktivna kritika koja pokreće pitanja i nudi dijalog.
Umetnost kao takva ima veliku ulogu u vidljivosti ovakvih projekata, upotrebljavajući univerzalni vizuelni jezik. Ulična umetnost (street art) je odabrana iz razloga što može neposredno da komunicira poruke u javnom prostoru, obraćajući se direktno, na demokratski način svim prolaznicima. Javni prostor je uvek rezervisan za dominantnu grupaciju i najčešće isključuje glasove marginalizovanih zajednica. Teorijski, projekat je inspirisan konceptima francuskog filozofa Anrija Lefevra (Henri Lefebvre). On u svojoj knjizi Proizvodnja prostora (The Production of Space) skreće pažnju da je prostor uvek društveni produkt. Pored toga što je sredstvo proizvodnje, on je takođe i sredstvo kontrole, a samim tim i dominacije, odnosno moći.
Ideja projekta Grafiti u pokretu je da se pomoću umetnosti stvori mesto gde će se čuti glas same migrantske grupacije, a ne interpretacija istog. U tom smislu, projekat koristi street art kao alat za aktivno uključivanje migranata u javni prostor. Samim projektom predviđeno je da se umetnicima pruži edukacija u radu sa vulnerabilnim grupacijama, a novostečenim iskustvom stimuliše i njihov dalji aktivistički angažman. Sa druge strane umetnici su migrantkinjama prenosili svoje znanje umetničkih tehnika, pravljenja stensila i ulične umetnosti. Na taj način se negovala razmena, interkulturalni dijalog, kao odnos i kao željeni ideal. U ovom projektu je takođe primenjena i prostorna pedagogija (spatial pedagogy), gde se proces učenja odigrava van obrazovnih institucija, u ovom slučaju u javnom prostoru, uz sagledavanje grada kao mesta otpora i zajedništva (commoning), inspirisano pisanjem arhitekte i aktiviste Stavrosa Stavridesa.
Mural
Iako su grafiti i street art često efemernog karaktera, poput kratkotrajnih glasova koji remete uobičajeni poredak i zvanične medije, pružajući alternativu, u ovom slučaju težilo se da mural bude zaštićen. On se nalazi na samoj zgradi Muzeja afričke umetnosti, kao kulturnog i javnog prostora, živog mesta susreta, postajući deo galerije na otvorenom i murala koji se već nalaze na muzejskim zidovima. Veza sa Afrikom se može činiti nategnuta - iako deo migranata zaista dolazi iz afričkih zemalja, muzejski kustosi naglašavaju da na ovaj način izražavaju svoju solidarnost i da su sami afrikanci često sagledavani kao migranti i Drugi, nepripadajući u kontekstu privilegija zapadne kulture. Takođe, ovim Muzej nastavlja svoj društveni angažman započet još 2015. izložbom Granica je zatvorena.
Mural Grafita u pokretu se nalazi na zapadnom zidu Muzeja, okrenut dvorištu Internacionalne škole u Beogradu. U skladu sa načelom i idealom participacije, migrantkinje su ravnopravno učestvovale u produkciji i određivale sam sadržaj murala, gradeći ga kroz tehniku storytelling-a. Dok su umetnici zajedno sa njima pripremali podlogu, ceo dizajn, crteže-stensile i motive su odabrale i izvele same učesnice projekta. Na taj način, umetnici su potpomogli kanalisanje njihove ideje i pružili tehnička sredstva za njihovo samo-izražavanje. Ceo ovaj proces rada, od ideje do krajnjeg rezultata, bio je prikazan u okviru izložbe “Umetnost u pokretu: Priča o jednom zidu” u Papergirl Hub Galeriji. Na izložbi su se takođe nalazili razglednice i stensili na hamer papiru, ovi potonji sa prodajnom svrhom, sa ciljem i finansijske podrške jedne od učesnica projekta.
Ikonografija murala idejno korespondira sa artivističkim usmerenjem samog projekta. Podloga je rađena akrilnim bojama i predstavlja ćilim. Sam ćilim je još jedan migrant, koji potiče od persijske reči gelīm (گلیم), a koji je u naše prostore došao preko Otomanskog carstva. Ne tako daleko na umu je i slika letećeg tepiha iz Hiljadu i jedne noći. Kao način ukrašavanja doma, a katkad i religioznih objekata, često se izrađuje sa motivima koji brane domaćine od uroka i donose sreću i zaštitu. U ovom muralu, on je podloga, kao da vijori, sam u pokretu, noseći pregršt ostalih motiva ključnih za njegovo čitanje.
Na dnu ćilima se nalazi replicirana slika orijentalnog grada, inspirisanog rodnim krajem nekolicine učesnica (Iran). U centralnoj traci se smenjuju ruke koje čas nose mačeve, a čas četke. Različita sredstva ove metaforične borbe, od fizičke do idejne, takođe usložnjava predstava samih četki koje su stilizovane u vidu vatre, koja stoji kao simbol života i nade. Pored povremenih stilizovanih listova palmi, u celom gornjem delu ćilima se nalaze slobodno leteće predstave ptica (lasti) i uparenih ljudskih figura. Lastavice su još jedne, u ovom slučaju dobrovoljne migrantkinje, česte za Mediteranski region, koje provode zimu u toplijim krajevima, poput Afrike i Bliskog Istoka. Dvojne bele i crne figure koje spajaju muškarca i ženu su prema rečima samih učesnica vrsta dobrih duhova, pratilaca na njihovom putu punom izazova.
Dok mural ostaje u dvorištu Muzeja afričke umetnosti, projekat Grafiti u pokretu je ostvario svoj prvi cilj: da uspešno testira svoju metodologiju i kapacitete i da ostavi trag u javnom prostoru i radu kulturnih institucija. Sledeći korak je da se ovaj model prenese na druge gradove i lokacije, uz saradnji sa migrantima i lokalnim umetnicima, duž migrantske rute. Bez obzira što se mural nalazi u jednoj rezidencijalnoj zoni grada, ono što je važno je da je urađen na participativan način, da doprinosi integraciji kroz otvaranje prostora za vidljivost jednog subjektivnog (i alternativnog) doživljaja migracije, prisustvu glasa migranata u javnom prostoru Beograda, glasa koji su oni sami kreirali. On stoji kao dokaz i podsetnik da su migracije deo naše (lokalne i globalne) istorije i kulture, ali i opomena da samo prihvatanjem promena možemo dobiti jedno istinski pravedno i interkulturalno društvo.
Srđan Tunić, istoričar umetnosti, nezavisni kustos i menadžer u kulturi
STAW BLGRD / Street Art Walks Belgrade
*Projekat Grafiti u pokretu sproveden je u saradnji sa: Kolaž Kolektiv, Papergirl Galerija Hub iz Beograda
Umetnici Jana Danilović i Nikola Radosavljević
Muzej Afričke Umetnosti u Beogradu
STAW BLGRD - Street Art Walks Belgrade
NVO Atina
