Golubović: U filmu je važna istina

Reditelj Srdan Golubović, čiji je film “Otac” imao svetsku premijeru na 70. Berlinalu, a 28. februara otvoriće 48. Fest u Sava centru, izjavio je da se trudio da napravi univerzalnu priču, ali da ona ipak pripada Srbiji, jer “nije svuda takva kombinacija korupcije i birokratije i tog bezizlaza”.

“Ipak, hteli smo da na kraju odškrinemo vrata nekoj nadi, da postoji neko svetlo, da čovek ima pravo i snagu i razlog da se bori”, izjavio je 27. februara na konferenciji za novinare Golubović, čiji je novi film priča o čoveku kome su zbog siromaštva oduzeli decu. Gubitnik, odbačen i ponižen čovek postaje heroj hodajući od svog sela na jugu Srbije do prestonice Beograda, iz protesta, dostojanstva i želje da dokaže i sebi i drugima, iz očaja...

Golubovića je za film “Otac” inspirisala je životna priča Đorđa Joksimovića, sa kojim je mnogo razgovarao, kao i sa ljudima koji rade u centrima za socijalni rad i sa onima koji imaju iskustva sa njima.

“Smatrao sam da u tom segmentu film mora da bude apsolutna istina. Inače, film kao umetnost mora da bude istinit. Stalno ponavljam reči Abasa Kjarostamija kada su ga pitali šta je za njega dobar film, a on odgovorio: Dobar film je onaj kome verujem”, rekao je Golubović.

“Mi smo se trudili da napravimo film kome se veruje. Smatram da je to prvo slovo filmske umetnosti i filmskog pripovedanja”, naglasio je Golubović.

Golubović je napomenuo i da se sa ekipom trudio da im luksuz života u gradovima i drugačijem socijalnom okruženju od junaka filma ne da ideju da imaju pravo da budu pametniji od njega.

“Pokušali smo da uđemo u njegove cipele. S druge strane, nisam hteo da pravim stvarnost gorom nego što jeste. Nije bila namera da ovaj film šokira da je ta, u stvari lepa, divna zemlja rasturena i razorena. Hteli smo da slikamo život kakav zaista jeste”, rekao je Golubović.

Hrvatski glumac Goran Bogdan, koji igra glavnog junaka Nikolu, smatra da on nije centar filma.

“On nema svog centra. On je rasut”, rekao je Bogdan, a na pitanje da li je Nikola heroj odgovorio je da je “krivo tako gledati”.

“Mislim da nije. A ne treba ni biti. To je ona krivnja koju nosimo iz odgoja, od dedova, tako da se nikad ne usudimo sa svojim sopstvenim suočiti. Ne treba biti heroj. Treba samo biti”, rekao je Bogdan, dodavši da bi slična priča mogla da se dešava i u Hrvatskoj. “Po jadu smo braća”, primetio je Bogdan.

Bogdan je istakao i da su reditelj i on mnogo radili tokom priprema filma.

“Tri meseca smo svakog dana dekonstruisali scenario, detaljno analizirali. Smatram da tako i treba da se radi. Mi smo siromašna kinematografija, ne možemo pratiti svetske tokove. Možemo samo imati tu ljubav prema filmu i jedni za druge. Tome treba da se usmerimo. Inače, prestići će nas ceo svet dok mi jedni drugima brojimo krvna zrnca i ko je kome kriv”, poručio je Bogdan.

Prema njegovim rečima, "zaboravili smo biti ljudi jer smo previše bili Srbi, Hrvati, Muslimani”.

“Naš je mač u belom papiru i olovci. Napredak filmske tehnologije donosi prednosti, ali moramo se vratiti na papir i olovku. Srdan i ja smo tri meseca svaki dan po pet sati analizirali da li treba zatvoriti vrata, da li ih otvoriti...”, rekao je Bogdan.

Nada Šargin (koja igra majku Biljanu) izjavila je da su se odlučili da na kraju filma ima nade, ali da će ipak biti na publici da donosi svoje zaključke.

“Mislim da će ga doživeti na pozitivan način. To je životno, socijalno i psihološki teška situacija iz koje se ne izlazi tako lako, ali ja sam želela da ima nade. Lično mi je nekako dosta stvari koje su samo zakucavanje i ne daju izlaz. Značilo mi je da ime nekog svetla, neke vere da nije bezizlazna situacija”, izjavila je Nada Šargin.

Milica Janevski, koja igra socijalnu radnicu, rekla je da njen lik kao početnik u službi mora da poštuje pravila i boji se da ne izgubi posao. “Ali kada vidi da stvar postaje lična, a ne objektivna, želi da pomogne. Ne zna kako, ali će učiniti sve što može. Mislim da je ta pobuna u njoj kao mladoj osobi isto jedan vid nade da postoji neki izlaz iz te priče”, rekla je Milica Janevski.

Vahid Džankvić, koji takođe igra službenika centra za socijalni rad, izjavio je da je njegov lik “sve kontra”, ali da je ipak veoma zahvalan Goluboviću na toj ulozi.

“Drago mi je što sam u ovoj ekipi. Danas je retko biti u tako dobroj ekipi koja se na pravi način bavi filmom”, istakao je Džanković.

Nikolinog sina igra dečak Muharem Hamzić, za koga Golubović ističe da je doneo čistoću i jednostavnost, istinitu emociju koja je skrivena. “Posle prve probe s njim, Goran i ja smo se samo pogledali i rekli – ovaj dečko nam je ključ”, izjavio je reditelj.

Goran Bogdan je dodao da se u početku bojao da nema dovoljno iskustva da iznese ovakvu ulogu, pominjući da je bila namenjena dragom prijatelju Nebojši Glogovcu, koji je preminuo u toku priprema za film.

“Ali kad smo videli tog malog dečka, toliko istine u svojim očima nosi, to nam je bio ključ”, rekao je Bogdan, dodajući da im je takođe bila važna sloboda da čovek bude ranjiv.

Direktor fotografije Aleksandar Ilić je objasnio zašto je film sniman na 16-milimetarskoj traci. “Tokom dugih priprema i razgovora došli smo do zaključka da je idealan medij za stvaranje slike u kojoj će naš junak da se kreće – super 16mm traka, zato što ona svojom strukturom, kontrastom i dubinom na najbolji način oslikava društvo u kojem naš junak obitava”, rekao je Ilić.

Golubović je izneo i utiske sa svetske premijere filam “Otac” na 70. Berlinalu, a istakao je da domaću na 48. Festu doživljava kao privilegiju.

“Čast je da nam film bude na otvaranju Festa. Za sve nas iz Beograda koji se bavimo filmom Fest je ono uz šta smo odrastali i zavoleli film. Fest je duh Beograda i duh Beograda je Fest. To je mesto gde sam upoznao većinu reditelja koji su na mene najviše uticali”, rekao je Golubović, ističući da je privilegija imati domaću premijeru pred 3.600 ljudi.

Za sve članove ekipe, kako je dodao, i Berlin je predstavljao veliko uzbuđenje. “To je bila svetska premijera, važna za dalji život filma, ali to uzbuđenje koje imamo svi pred Sava centar je nešto što je poseban doživljaj u karijeri svakoga ko se ovde bavi filmom”, rekao je Golubović, napominjući da su sale bile rasprodate na sve četiri projekcije.

“Očigledno je oko našeg filma krenula neka pozitivna priča. Ocene publike su izuzetne, a i kritike koje su do sada izašle su pozitivne”, dodao je Golubović, čiji će film posle premijere na 48. Festu biti u redovnoj bioskopskoj distribuciji od 5. marta.

I prethodna ostvarenja Golubovića bila su zapažena i prikazana na prestižnim međunarodnim filmskim festivalima. Njegov prvi igrani film “Apsolutnih sto” (2001)  koji je osvojio veliki broj nagrada bio je prikazan u Torontu, San Sebastijanu, Pusanu, Roterdamu.

Golubovićev drugi dugometražni igrani film “Klopka” imao je 2007. godine svetsku premijeru na Berlinalu (sekcija Forum), a prikazan je i na festivalima u Torontu i Karlovim Varima. Osvojio je 22 međunarodne nagrade na preko 50 festivala na kojima je učestvovao. "Klopka" je 2008. bila u užem izboru za Oskara za najbolji strani film.

Golubovićev treći film "Krugovi", inspirisan tragičnom pričom mladog Srđana Aleksića u Trebinju, prikazan je 2013. na Sandensu, gde je osvojio specijalnu nagradu žirija, kao i na festivalu u Berlinu (Forum), gde je dobio nagradu Ekumenskog žirija. Film “Krugovi” učestvovao je na više od 80 festivala, a osvojio je 32 međunarodne nagrade.

Golubović je krajem novembra 2019. godine završio snimanje “Oca”. Film je sniman osam nedelja na više lokacija u okolini Priboja, Zaječara, Knjaževca i Beograda.

Podržali su ga Filmski centar Srbije, nemački fond MDM, francuski fond Cinema du Monde, te filmski fondovi Hrvatske, Slovenije i BiH, Arte France i ZDF Arte, kao i evropski fond Eurimages za koprodukcije. Producent filma je Jelena Mitrović (Filmska kuća Baš čelik, Srbija), u koprodukciji sa Propeler Filmom (Hrvatska), Vertigom (Slovenija), ASAP Films (Francuska), Neue Mediopolis (Nemačka) i SCCA/Pro.Ba (Bosna).

"Otac" će na 48. Festu biti prikazan u Glavnom takmičarskom programu, koji obuhvata prvi put i domaće i strane filmove, a nudi 20 autorskih ostvarenja čiji su junaci ljudi najčešće čudnih i u manjoj meri čudesnih sudbina, čija budućnost tek donekle zavisi od njih samih.

(SEEcult.org)