Gejbl u Kinoteci

Jedinstveni šarm Klarka Gejbla (Clark Gable, 1901-1960) - jedne od najvećih filmskih zvezda i holivudskih ikona, biće predstavljen u Muzeju Jugoslovenske kinoteke od 5. do 8. aprila, uz promociju knjige “Prohujalo (sa)etrom” Dejana Dabića.

Jedinstveni šarm Klarka Gejbla (Clark Gable, 1901-1960) - jedne od najvećih filmskih zvezda i holivudskih ikona, biće predstavljen u Muzeju Jugoslovenske kinoteke od 5. do 8. aprila, uz promociju knjige “Prohujalo (sa)etrom” Dejana Dabića.

Ciklus obuhvata filmove “San Francisko” (1936) Vilijama S. Van Dajka (William S. Van Dajk), “Idiotovo zadovoljstvo” (1939) Klarensa Brauna (Clarence Brown), “Dva suparnika” (1938) i “Petrolej” (1940) Džeka Konveja (Jack Convay), “Mogambo” (1953) Džona Hjustona (John Huston), “Usamljena zvezda” (1951) Vinsenta Šermana (Vincent Sherman), “Kroz Misuri” (1951) Vilijama Velmana (William Wellman), “Banda anđela” (1957) Raula Volša (Raoul Walsh) i Hjustonov “Neprilagođeni” (1961) - Gejblov poslednji film, u kojem igra i Merlin Monro (Marilyn Monroe).

Za kraj ciklusa odabran je čuveni film Viktora Fleminga (Victor) “Prohujalo sa vihorom” (1939), sa Gejblom kao Retom Batlerom i Vivijen Li (Leigh) kao Skarlet O’Hara, a prethodno će biti prikazan i Flemingov “Probni pilot” (1938).

Najlepše žene nekadašnjeg Holivuda bile su u zagrljaju Gejbla, koji je imao pet brakova. Sa nekim od svojih ljubavi doživeo je vrhunac sreće, kao sa Kerol Lombard, a nekima duguje i rani uspon na filmu i ohrabrivanje u trenucima krize i povremenih padova.

U doba početaka i uspona zvučnog filma u Holivudu, kako je podsetio Bojan Kovačević u programu Kinoteke, otvarao se prostor za nove zvezde novog filmskog doba, budući da su dva najromantičnija glumca ere nemog filma - Valas Rid i Rudolf Valentino - već nezadrživo bledeli.

To je bio pravi trenutak za Vilijama Klarka Gejbla, rođenog u gradu Kadiz u Ohaju, 1. februara 1901. Bio je jedino dete farmera i tragača za naftom Vilijama Gejbla i njegove žene Adelin, koja je umrla kada je imao sedam godina, pa su o njemu brinuli baba i deda, dok se otac nije ponovo oženio. Njegova maćeha Dženi Danlop bila je nešto najlepše što mu se u životu dogodilo - izvanredna osoba, nežna i kultivisana, od koje je naučio da spoji u ličnosti snagu i nežnost.

Završivši srednju školu, izrazio je želju da radi u fabrici guma u gradu Akronu. Njegova pomajka je uspela da ubedi oca da ga pusti da ode od kuće, a Gejbl se u Akronu prvi put susreo i očarao pozorištem. Ubrzo je bio angažovan kao “dečko za sve”, a povremeno se pojavljivao i kao statista na sceni. Kada je napunio 21 godinu, deda mu je dao 300 dolara i odveo ga u Kanzas Siti, gde se pridružio putujućoj pozorišnoj družini “Draguljasti igrači”.

Budući da je odisao muškošću, nije mu bilo teško da glumi žestoke kauboje, hrabre reportere, beskrupulozne naftne magnate, grube vozače kamiona, učestvuje u auto trkama, bude bokser ili vojnik.

Želja za napredovanjem, odvela ga je u naručje glumice Jozefin Dilon, koja je bila i direktor pozorišne scene. Svesna njegovih izvanrednih glumačkih mogućnosti, pomogla mu je da razvije talenat, a zajedno su otišli i u Holivud, gde su se 1924. i venčali. U savladavanju tajni glumačkog zanata Jozefin je imala odlučujuću ulogu. Ubedila ga je čak i da promeni ime, da novo ime Klark doda prezimenu Gejbl. uspela je da mu obezbedi preko veze i prve uloge u igranim filmovima.

Gejbl je debitovao 1924. u filmu “White Man”, a dobio je i malu ulogu u “The Plastic Age” (1925), igrajući u društvu velike zvezde nemog filma Klare Bou.

Njegova sledeća žena Marija Frenklin koja je bila starija od njega 15 godina, dala je njegovom glumačkom umeću nephodnu glazuru. Pomogla mu je da razvije samouverenost i neusiljenost u glumačkom izrazu. Ubrzo je 1931. dobio priliku da igra nitkova u malom vesternu “Obojena pustinja” sa tada velikom zvezdom Vilijamom Bojdom. Nakon tog filma, počinje da niže u naredne dve godine uloge u više od 20 filmova, uglavnom snimljenih za produkcijskog giganta MGM.

U tom periodu (1932-1943) ulazi u red deset najplaćenijih filmskih zvezda, ponovivši taj uspeh i od 1947-1949, nakon što se vratio iz rata.

Kompanija MGM se posebno posvetila izgradnji imidža Gejbla kao glumca izražene muškosti i želji da ga spoji kao partnera sa tadašnjim starletama, a kasnije velikim filmskim zvezdama: Džoan Kraford (8), Mirnom Loj (7) i Džin Harlou (6). Gotovo sa svim ženskim MGM-im filmskim zvezdama igrao je bar u jednom filmu, osim sa Mari Dresler.

Najveća glumačka ostvarenja ostvario je u filmu “Pobuna na brodu Baunti” (1935). kao neposlušni prvi oficir Flečer Kristijan koji diže pobunu protiv rigidnog, surovog i arogantnog kapetana Vilijama Blaja. Za tu ulogu dobio je i jedinog Oskara, iako je bio tri puta nominovan.

Posebno su zapažene i njegove uloge u filmu “Komandna odluka” (1948), rešavajući probleme u američkoj avijaciji tokom ratne operacije, te u u filmu “Kroz Misuri” (1951), u kojem je traper koji živi i lovi na indijanskoj teritoriji.

Značajna je i njegova uloga reportera Pitera Verna u filmu “Dogodilo se jedne noći” (1934), ali se u sećanje filmofila širom sveta upisao likom Reta Batlera iz nezaboravnog “Prohujalo sa vihorom”.

Tokom snimanja “Prohujalo sa vihorom”, razveo se od Marije Frenklin i oženio svojom najvećom ljubavi, Kerol Lombard. Izgledalo je da će to biti bračni par iz snova, ali je tu romansu prekinuo Drugi svetski rat, u kojem je i Kerol učestvovala posećivanjem i hrabrenjem vojnika na frontu, Nakon povratka sa jednog od tih putovanja, avion u kojem su bili ona i ostali putnici srušio se u američkim planinama.

Njena pogibija je Gejbla bacila u očaj i od njega napravila depresivnog čoveka. Odlučio je da se prijavi u osmu vazduhoplovnu armiju i za dostignuće tokom vazdušnih misija u Nemačkoj dobio je dva velika odlikovanja i bio čak promovisan u čin majora.

Nakon rata se vratio u kompaniju MGM, ali više nije bio onaj stari, nasmejani, opušteni i šarmantni zavodnik, već sve više strogi i namrgođeni ratni heroj. Takvog Gejbla MGM odlučila je da predstavi novim filmskim generacijama u filmovima “Avantura” (1945), “Propagandisti” (1947), “Povratak” (1948), “Svaki broj igra” (1949).

Međutim, čak i Fordov “Mogambo” (1953), koji je odlično prošao na blagajnama, bio je samo skroman pokušaj u odnosu na prvu verziju “Crvena prašina” (1932) Viktora Fleminga.

Ti neuspesi samo su pojačali Gejblovu dezorijentisanost. Osetivši se usamljenim, učinio je veliku grešku oženivši se 1949. Silvijom Ešli, udovicom Daglasa Ferbanksa starijeg. Nakon dve godine se razveo, a 1954. godine izgubio je i ugovor sa MGM-om.

Ipak, to se nije pokazalo lošim za Gejbla, jer je tada postao najskuplji slobodni glumac u filmskom svetu. Svi filmovi koje je snimio nakon razlaza sa MGM-om doneli su mu ne samo više novca, već su bili i kvalitetniji.

Poznati srcolomac, nije više mogao da živi usamljenički, pa mu je peta supruga postala Kej Sprekles.

Njegov poslednji film “Neprilagođeni”, prema scenariju Artura Milera, u režiji Hjustona, jedan je od najboljih u kojima je glumio, a igrao je kauboja u godinama koji izgubljeni smisao života nalazi u neuzvraćenoj ljubavi prema mladoj i prelepoj devojci (Merlin Monro).

Sniman je na lokaciji grada Rino (Reno, Nevada), gde su i glumci i filmska ekipa bili izloženi teškim temperaturnim vremenskim prilikama (nekada i više od 45 stepeni). Gejbl je odbio da ga zamenjuje dubler u zahtevnim scenama, a iako je Merilin Monro otežavala snimanje stalnim kašnjenjem, sve je mirno podnosio, jer je bio presrećan što će dobiti sina. Nije dočekao da ga vidi, međutim, jer je dva dana nakon završetka snimanja uloge u “Neprilagođenima” doživeo težak srčani udar i umro 16. novembra 1960.

Gejblova smrt označila je i kraj ere Holivuda koja se obično označava kao zlatno doba.

Sajt Kinoteke je http://www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)