A gde je tu autor?

Među specijalnim projekcijama 23. Festivala autorskog filma (FAF) je i neobična ljubavna priča niskobudžetne produkcije “You Go To My Head” belgijskog reditelja, scenariste i producenta Dimitrija de Klerka, sa srpskim glumcem Svetozarom Cvetkovićem u jednoj od glavnih uloga, koji je autora upoznao preko Skajpa.

De Klerk je i reditelj i producent svog filma, što nije lako, kako je rekao na konferenciji za novinare 23. FAF-a, navodeći da aktuelnu situaciju u svetu filma karakteriše to što produkciju u Holivudu diktiraju računovođe i advokati, a u Evropi birokrate iz fondova.

Stoga se, kako je rekao De Klerk, postavlja pitanje – gde je tu autor?

“Ne želim da provedem nekoliko godina šaljući scenario komisijama, da idem na pičinge gde će mi razni ljudi govoriti šta treba da radim. Zato snimam nezavisno, bez subvencija. Veći budžet značio bi i veću ekipu, ali bolje je imati više vremena na setu, mogućnost za individualne inspiracije. Ovaj film ne bi bio moguć bez strasti koju su uneli Delfin Bafor i Svetozar Cvetković, kao i svega nekoliko - ne bih rekao članova ekipe, nego umetničkih saradnika”, izjavio je De Klerk 25. novembra na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda.

Za ulogu u neobičnoj ljubavnoj priči niskobudžetne produkcije, koja se dešava u pustinji, a na programu FAF-a je 25. novembra u Dvorani Kulturnog centra, Cvetković je dobio nagradu kritike za najboljeg glumca na 50. Filmskom festivalu Worldfest u Hjustonu.

Prema rečima Cvetkovića, nije mu se prvi put desilo da ga “reditelj pozove iz neke nedođije i kaže – dođi za tri-četiri dana, imamo neku priču koju bi trebalo da napravimo, to je jako mala ekipa i tako dalje”.

“Ono što me je ovoga put najviše privuklo je, prvo, egzotičnost same priče, a zatim i egzotičnost tog predela u koji nikada ne bih otišao inače”, izjavio je Cvetković.

Proveli su oko 25 dana u pustinji, živeli u beduinskom kampu, u šatorima, budili se ujutru u četiri, tuširali se iz kanistera...

“To je kao život u nekoj komuni iz koga se rađa nešto svakog dana što je odluka o tome da snimimo film sa tom malom ekipom, sa dva džipa koja nose opremu i onda lutamo po pustinji i tražimo tačno mesto koje je Dimitri odranije poznavao”, rekao je Cvetković, dodavši da reditelj vrlo dobro zna Maroko, jer mu majka živi u Marakešu.

Prema sinopsisu, misteriozna automobilska nesreća u Sahari ostavlja mladu ženu samu, u nesvesti. Pronalazi je Džejk, arhitekta, odvodi je najbližem lekaru i saznaje da ona pati od post-traumatske amnezije. Očaran njenom lepotom, predstavlja se kao njen muž, daje joj ime Kiti i počinje da stvara život za kojim je uvek žudeo. Vremenom, Kiti se polako zaljubljuje u njega, ali kako prošlost ispliva na površinu, Džejk je sve više u strahu da će izgubiti ljubav svog života.

Cvetković je izjavio da su “priča i obrt, koji je dosta neverovatan, neko snoviđenje samog reditelja” koji je, pišući scenario, mislio da će on sam to i igrati, ali je Delfin Bafor tražila profesionalnog glumca za partnera.

“Preko ljudi koje je poznavao odavde i iz Pariza došao je do mene i mi smo se na Skajpu upoznali. Video je neke filmove koje sam radio, poslao sam mu neke materijale, a praktično smo se prvi put videli uživo u pustinji”, rekao je Cvetković.

Za njega je provokacija u priči bio “taj obrt koji se iz prevare pretvori u jednu pravu ljubav”, jer bi bilo suviše jednostrano da je Džejk ili samo zaljubljen od početka ili da samo želi da sprovede prevaru.

“O tome smo se nekako mekano dogovarali dok smo radili i tako se rodila ta stvar. Snimili smo sigurno 30 posto materijala više od onoga što je u filmu, ali mislim da to što je spakovano i sad putuje po festivalima ostavlja na ljude jako dobar utisak upravo zbog emotivne priče koja izbija i koja se krije iza naslova, jedne numere Četa Bejkera, koja je vrlo simbolična i koja se takođe čuje u filmu”, rekao je Cvetković.

Dimitri de Klerk je istakao da mu je važno što se njegov film prikazuje u Beogradu, jer je pored Cvetkovića u ekipi bio i snimatelj tona Novica Jankov iz Srbije.

Što se tiče izbora lokacije, izjavio je da je deo detinjstva proveo u Saudijskoj Arabiji i da ga je pustinja oduvek fascinirala.

“Kako je budžet bio mali, birao sam mesto koje dobro poznajem. Želeo sam da snimim priču minimalističkog narativa na temu identiteta, priču koja je vrlo lična, a istovremeno univerzalna. Ideja je potekla iz mojih kontakata sa Delfin, želeo sam da radim sa njom”, rekao je De Klerk, čiji film sa FAF-a ide u na Filmski festival u Kairu, gde je u takmičarskom programu.

De Klerk se prisetio studiranja filma u Njujorku i svog profesora, emigranta iz Sovjetskog Saveza.

“Istočnoevropski film mi je vro dobro poznat, posebno iz vremena novog talasa i mnogo je uticao na mene. Cvetković ima korene u tim filmovima uz koje sam sazrevao”, rekao je De Klerk.

Gosti FAF-a bili su i članovi žirija Glavnog programa Fabijen Anklo i Loren Žakob, koji su pohvalili festivalsku selekciju i predstavili kanske programe koji se prikazuju u pratećem programu FAF-a.

“Sviđa mi se i cenim program ovog festivala. Znam da je pre dve godine pobedio indijski film Gurvindera Singa, koji mi se vrlo dopao, tako da imam poverenje u izbor takmičarskog programa. Stoga mi rad u žiriju predstavlja zadovoljstvo”, rekao je Žakob, selektor programa Izvestan pogled i Sinefondasion u Kanu.

Fabijen Anklo, direktorka programa ACID, rekla je da je bila na FAF-u i prethodne dve godine i da se slaže da selekcija uliva poverenje.

“Lepo je videti da se i u ovom delu sveta ljudi bore za dobar film, da ga promovišu i da obrazuju publiku”, rekla je Fabijen Anklo, najavljujući deset filmova u okviru programa ACID, od kojih je čak sedam debitanskih.

U okviru FAF-a, 25. novembra počinje i program Bande a Part, čiji je selektor Vladimir Perišić izdvojio filmove “Herojska zemlja, granica gori”, “EX LIBRIS - Njujorška javna biblioteka” i “Slava i propast malog filmskog preduzeća”, koji zvanično i otvara tu selekciju u DKC-u.

(SEEcult.org)