Festival u čast Rostropoviča
U spomen velikom svetskom vilolončelisti Mstislavu Leonidoviču Rostropoviču (1927-2007), u Centru za opersko pevanje koji nosi ime njegove supruge Galine Višnjevske u Moskvi je nedavno održan prvi međunarodni muzički festival master klase, nazvan “Slava maestru”. Povodom inicijative za ustanovljavanje tog festivala najvišeg ranga, maestrova kćerka Olga Mstislovna, inače predsednica fonda Rostropovič, podsetila je da je njen otac tokom celog života neprestano pomagao mladim talentima.
U spomen velikom svetskom vilolončelisti Mstislavu Leonidoviču Rostropoviču (1927-2007), u Centru za opersko pevanje koji nosi ime njegove supruge Galine Višnjevske u Moskvi je nedavno održan prvi međunarodni muzički festival master klase, nazvan “Slava maestru”.
Povodom inicijative za ustanovljavanje tog festivala najvišeg ranga, maestrova kćerka Olga Mstislovna, inače predsednica fonda Rostropovič, podsetila je da je njen otac tokom celog života neprestano pomagao mladim talentima.
Prema njenim rečima, ideju o održavanju međunardong festivala “Slava, maestro” odmah je podržao ruski ministar kulture Aleksandar Avdejev, a najpoznatiji muzičari sveta su se radosno odazvali da učestvuju.
Tako je festival otvoren stvaralačkim susretom sa Rostropovičevim učenikom violončelistom Davidom Geringasom, a postaće tradicionalna manifestacija najvišeg muzičkog ranga.
Prve festivalske večeri publika je imala zadovoljstvo da sluša vodećeg svetskog alta Jurija Bašemota koji je stvaralačku štafetu predao violinisti Sergeju Krilovu. Među učesnicima je i američki pijanista Ven Klajbern, laureat prvog Moskovskog muzičkog takmičenja “Čajkovski”, kao i ruski muzičari Aleksej Mutkin i Šikloper.
Za završetak festivala, 19. septembar, najavljena je Galina Višnjevska, Rostropovičeva udovica, a ulaz na sve koncerte je besplatan.
Sam maestro Rostoropovič je godinu dana pre smrti, 2006, u rodnom gradu Bakuu organizovao međunarodni muzički festival posvećen Šostakoviču, koji se više posle njegove smrti nije više održavao. Zamenio ga je, takođe u Bakuu, drugi međunarodni festival posvećen Rostropoviču, čije je održavanje inicirala njegova kćerka Olga. Prvi put je održan u decembru 2007. godine, a drugi put prošle, takođe u Bakuu.
Maestrov otac Leopold Vintogoldovič Rostropovič (1892-1942) potiče od poljskog plemstva i bio je takođe poznati violončelista, a majka Sofija Nikolajevna Feodotova pijanistkinja.
Rostropovič je 1941. sa porodicom evakuisan u grad Čkalov (Orenburg), a u 16. godini upisao je Moskovski konzervatorijum na kojem je studirao kompoziciju kod Sergeja Prokofjeva i Dmitrija Šostakoviča. Po završetku Drugog svetskog rata, pročuo se kao violončelista dobivši (1945) zlatnu medalju na 3. svesaveznom takmičenju muzičkih talenata.
Zahvaljujući međunarodnim kontaktima i gostovanjima, postao je poznat na Zapadu. U njegovom muzičkom repertoaru prozvučala je sva muzika pisana za violončelo, a kasnije su mnogi kompozitori sveta pisali muziku specijalno za njega.
Zahvaljujući ogromnom daru, prvi je uspeo da izvede 117 dela za violončelo i 70 orkestarskih premijera.
Kao kamerni muzičar stupio je u ansamblsa Svjatoslavom Rihterom i u trio sa Emilom Gilelsom i Leonidom Koganom, a u svojstvu pijaniste u grupu sa Galinom Vbišnjevskom.
Prema sopstvenom priznanju, na njegovo stvaralaštvo veliki uticaj su imali Prokofjev, Šostakovič i Bendžamin Britn.
Rostropovič je od 1969. godine sa porodicom pružao podršku progonjenom Aleksandru Solženjicinu, stavljajući mu na raspolaganje svoju vilu u Podmoskovlju, a u pismu upućenom tadašnjem sovjetskom vođi Leonidu Brežnjevu zahtevao je da prestanu hajka i progoni velikog ruskog pisca koji je kao stradalnik iskusio svu strahotu Staljinovih logora.
Zbog otvorenog antirežimskog stava i zalaganja da se sovjetsko društvo demokratizuje, 1974. godine vlasti su mu oduzele pasoš, a četiri godine kasnije velikog umetnika lišili su i sovjetskog državljanstva, koje mu je vraćeno tek 1989.
Tokom 17 sezona, počev od 1974. godine, bio je jedan od nezamneljivih dirigenata i umetničkih rukovodilaca Nacionalnog simfonijskog orkestra u Vašingtonu, jednog od najboljih u SAD, a bio je i redovan gost Bostonskog i Londonskog simfonijskog orkestra, kao i Londonske filharmonije.
Njegovi poslednji zapisi bili su Koncert za violončelo i orkerstar br. 2. i “Povratak u Rusiju”, unikatni dokumentarni film o putovanju Nacionalnog simfonijskog orkestra u Rusiju i gostovanju u Moskvi 1990.
Njegovi biografi zabeležili su da je za vreme pokušaja puča 1991. i u vreme pokušaja prevrata 1993. godine bo na strani Borisa Jeljcina.
Bio je izdašan i u stvaranju dobrotvornih fondova (Višnjevska-Rostropovič).
Rostropovič je za života doživeo slavu, priznaja i poštovanje u celom svetu kao malo koji umetnik.
Francuska akademija ga je uključila među 40 počasnih besmrtnika, a bio je i član Akademije nauka SAD, Akademije “Santa Čečinija” u Rimu, Bavarske nacionalne i umtničke akademije, Švedske kraljevske akademije... Dobitnik je nagrade Japanske asocijacije umetnosti i mnogih drugih, a imao je i zvanje počasnog doktora na više od 50 univerziteta sveta, među kojima su i Harvard, Prinston, Kembridž, Oksoford, Sorbona.
Bio je nosilac najviših ordena dvadesetak zemalja, a tridesetak mu je dodelilo svoje državne nagrade.
Rostropovič je bio i počasni građanin 28 gradova širom sveta, a 30 su mu darivali svoje medalje i ključeve.
U otadžbini je dobio najpre Staljinovu nagradu (1951), a zatim i Lenjinovu (1969, pa Državnu nagradu Ruske Federacije (1995).
Proglašavan je za čoveka godine u Francuskoj tri puta (1970, 1980, 1983), u Velikoj Britaniji 1977. i 1984, a u SAD dve godine uzastopno-1983. i 1984. i u Nemečkoj 1974.
Nacionalni jevrejski fond ga je progalasio za čoveka 1987. godine, a časopis “Tajm” ga je 2004. proglasio za heroja Evrope.
Branko Rakočević