FCS ponavlja konkurs za eminentne reditelje posle bure reakcija

Upravni odbor Filmskog centra Srbije (UO FCS) najavio je da će ponoviti konkurs za sufinansiranje filmova eminentnih reditelja, nakon što je izazvao burne reakcije stručne i šire javnosti zbog odbijanja predloga stručne konkursne komisije da podrži projekte filmova Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.

UO FCS izneo je 3. decembra u saopštenju nekoliko razloga za odbacivanje predloga konkursne komisije, kojoj je istovremeno odao “veliko priznanje i poštovanje” na profesionalno i odgovorno urađenom poslu, a reakcije javnosti na svoje odbijanje njenog predloga, i to bez obrazloženja, nazvao je pokušajem pojedinaca da FCS “uvuku u političko blato”.

Nakon završetka konkursa, kako je naveo UO FCS, uočio je da su dva od tri izabrana filma više puta odbacivana od različitih konkursnih komisija FCS-a, na osnovu čega je zaključeno da ovaj poseban konkurs time nije doveo do očekivanog rezultata – da bude šansa za novo autorsko delo eminentnih reditelja, umesto da daje privilegovan status filmovima koji su odbačeni u redovnoj konkurenciji.

Takođe, kako je navedeno, konkursna komisija se odlučila za pristup da svim filmovima dodeli “jednako nedovoljna sredstva”, dok UO FCS smatra da ovaj konkurs treba da posluži tome da “eminentni reditelji brzo, uz značajnu finansijsku podršku dobiju šansu da snime svoj film, i da u tom smislu i tu treba napraviti jasniju selekciju”.

“Imajući u vidu da je inače mali broj reditelja koji mogu konkurisati na ovaj konkurs, smatramo da je bolje da jedan projekat dobije značajna sredstva, nego sva tri prijavljena projekta nedovoljno”, naveo je UO FCS, koji je naknadno uvideo i da je “potrebno povesti računa i o starosnoj strukturi reditelja, gde bi neku vrstu blage prednosti imali oni stariji”.

“Zbog tih, a ne bilo kakvih drugih razloga, odlučili smo se da konkurs ponovimo, bolje precizirajući uslove konkursa na koji se, razume se, mogu javiti isti reditelji, i svakako da će sredstva dobiti neko od ovih eminentnih imena naše kinematografije, jer je upravo njima ovaj konkurs i namenjen”, naveo je UO FCS, ističući u saopštenju i da konkurs za eminentne reditelje nije do sada postojao, da je intencija bila da im se omogući posebna prilika da uz pomoć države dobiju šansu za snimanje svog filma, a u želji da kinematografija dobije novo remek delo.

“U tom smislu nejasan je pokušaj dela javnosti da se zalaže i brani konkurs koji je ovaj Upravni odbor i uveo, iako je za to bilo prilika i ranije, ali se niko pre nas nije setio ni eminentnih reditelja ni ove pozitivne prakse koja u drugim zemljama uveliko postoji”, navedeno je u saopštenju.

UO FCS naveo je i da razume da je “postao deo uobičajenog javnog miljea da se politizuje svaki konkurs, da se proglašavaju za žrtve svi koji nisu dobili sredstva za film iako ih država redovno podržava, da se zanemaruje značaj onoga što je ostvareno, i umanjuje broj filmova koji su dobili podršku”. Stoga UO FCS, kako je navedeno, “obično ne učestvuje u medijskim kampanjama”, već radi svoj posao onako kako je propisano – na institucionalan način. Ovom prilikom ipak je zaključio da je dužan da se obrati javnosti, “imajući u vidu značaj ovog konkursa, kao i značaj onoga sto je učinjeno u srpskoj kinematografiji zahvaljujuci FCS-u, koji pojedinci pokušavaju da uvuku u političko blato”.

“Novac koji FCS raspoređuje je novac građana Srbije i dužni smo da svaki konkurs sprovedemo tako da svaki dinar bude na najbolji način utrošen. U tom smislu očekujemo da će do kraja godine biti ponovljen konkurs za eminentne reditelje, a da će se preciznijim uslovima konkursa doći do toga da dobijemo filmove dostojne imena velikih autora i srpske kinematografije”, naveo je UO FCS, koji je prvobitan predlog konkursne komisije odbacio većinom glasova, a prema rečima direktora FCS Gordana Matića, tome je prethodila duga rasprava.

UO FCS je u saopštenju najoštrije osudio “uvrede Gorana Markovića” na račun predsednice tog tela Jelene Trivan. “Mi smo kolektivni organ koji je odluku doneo demokratskom većinom i stojimo iza svoje odluke, i sramni su i nedolični napadi na nju. Nadalje ćemo se, kao i do sada, o konkursima oglašavati samo na institucionalan način”, navedeno je u saopštenju.

Odluka UO FCS da odbije predlog komisije za sufinansiranje novih flmova Markovića, Žilnika i Dragojevića, doneta 25. novembra, a objavljena na sajtu FCS-a tek 30. novembra, naišla je na oštro osudu stručne i najšire javnosti, a Festival autorskog filma, na kojem je Marković upravo dobio nagradu za životno delo, pozvao je sve kolege da takođe reaguju. Predsednik Saveta FAF-a, reditelj Srdan Golubović, pozvao je kolege da dignu tim povodom “veliku buku”, jer izostanak obrazloženja odluke UO FCS-a budi sumnju da je reč o gušenju slobode, što je snažno pozdravila i publika FAF-a.

Reč je o projektima filmova “Doktor D” Gorana Markovića, za koji je stručna komisija predložila podršku od 24 miliona dinara, “Sloboda ili barbarizam” Želimira Žilnika, za koji je predloženo 16 miliona dinara podrške, te “Škartovi” Srđana Dragojevića, za koji je predviđena podrška od 30 miliona dinara.

Reditelj Goran Marković više puta je ovih dana negodovao zbog odluke UO FCS-a, ocenjujući da je politički motivisana, a za predsednicu UO FCS Jelenu Trivan naveo je da "služi kao policajac".

"Ona radi razne smicalice i ja se ponovo suočavam s time. Celog života sam imao pritiske te mračne sile, ali eto – ili izdržite ili ne izdržite. Morate, jer taj otpor koji prema vama ima ta morbidna druga strana, to ulazi u pravilo igre. Ako hoćete da se bavite time, onda se suočite s tim”, rekao je Marković 28. novembra prilikom filmske ture po lokacijama snimanja nekih od svojih kultnih filmova.

Goran Marković na otvaranju 27. FAF-a, nakon uručenja nagrade za životno delo, foto: FAF

Tekstom konkursa za eminentne reditelje, inače, nije bilo precizirano da se ne može konkurisati projektima koji su ranije već predlagani, osim ako je aplicirano na konkurs za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova u 2021. godini, ili ako su dobijena sredstva po ranijim konkursima za isti projekat (osim za unapređenje i razvoj scenarija i za razvoј projekata).

Naglašeno je da se pod eminentnim rediteljem smatra "fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije i koje je režiralo najmanje pet dugometražnih igranih filmova", od kojih je najmanje jedan učestvovao u programima festivala u Kanu, Berlinu, Veneciji ili Torontu.

Konkursom je kao osnov za dodelu sredstava uzet ukupan budžet produkcije dugometražnog igranog filma, i to do 50% (osim za niskobudžetne projekte gde se može dodeliti i do 90% budžeta produkcije, a pod tim se smatra projekat čiji budžet ne prelazi iznos od 30 miliona dinara). U slučaju dodele državne pomoći za proizvodnju audio-vizuelnog dela u bilo kom obliku, ukupan iznos dodeljenih sredstava državne pomoći i sredstava podsticaja dodeljenih po osnovu konkursa za eminentne reditelje nije mogao biti veći od 50% budžeta produkcije (osim za niskobudžetne projekte, kada se može dodeliti i do 90% ukupnog budžeta produkcije).

Konkursnu komisiju činili su predsednik Udruženja filmskih reditelja Srbije Milan Knežević, dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Miloš Pavlović, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu Siniša Bokan, upravnik Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i dramaturškinja Biljana Maksić (predsednica).

(SEEcult.org)