Evropska podrška razvoju audio-vizuelnog sektora

Srbija od 2016. godine učestvuje u MEDIA potprogramu Kreativne Evrope koji je usmeren ka audio-vizuelnim delatnostima i multimedijalnom sektoru, dajući podršku razvoju, distribuciji i promociji evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija, razvoju i promociji novih medijskih sadržaja, stručnom usavršavanju filmskih profesionalaca, razvoju novih tehnologija i platformi za distribuciju audio-vizuelnog sadržaja, filmskim festivalima i razvoju publike. Potprogram MEDIA, između ostalog, podržava neke od najuglednijih domaćih filmskih festivala, kao što su Festival evropskog filma Palić, Festival autorskog filma, Slobodna zona i BELDOCS, ali i produkcije i koprodukcije filmova i televizijskih serija, kinoprikazivače, gejming industriju...

O uspesima, trendovima i izazovima domaćeg audio-vizuelnog sektora u apliciranju na konkurse MEDIA potprograma u intervjuu za portal SEEcult.org govore rukovoditeljka MEDIA Deska Una Domazetoski i finansijska koordinatorka Ana Ćosić.

– Od 2021. godine, kada je otpočeo novi ciklus MEDIA potprograma, podržano je 67 projekta sa ukupno 5,45 miliona evra – najviše 2022. godine, kada je 27 organizacija podržano kroz 43 projekta ukupnom sumom od 3,2 miliona evra. Kakav je kapacitet domaće audio-vizuelne produkcije za učešće u MEDIA potprogramu?

Una Domazetoski: Srbija je sada, može se reći, jedna od retkih zemalja van Evropske unije koja u potpunosti učestvuje u programu Kreativna Evropa, što omogućava domaćim ustanovama, organizacijama i kompanijama da se prijavljuju na sve pozive kao ravnopravni akteri sa ostalim zemljama EU.

Primetan je porast aktivnosti domaćih kompanija u audiovizuelnim delatnostima, naročito kada je reč o koprodukcijama. U ranijim godinama koprodukcije su uglavnom realizovane sa kompanijama iz Francuske ili Italije, s kojima se tradicionalno sarađuje u oblasti filma, a u poslednjim godinama, uz podršku programa Kreativna Evropa prvi put su ostvarene saradnje sa zemljama iz daljih evropskih regiona - npr. sa Islandom (Film road production i Act 4, projekat Wool), zatim filmski projekat ”Foreign Woman” produkcijske kuće Set sail films je srpsko-špansko-francusko-kubanska koprodukcija; ali ima i zemalja iz susedstva s kojima saradnje nisu bile uobičajene. Među njima je Mađarska dobar primer (npr. This and that produkcija, projekat 1970). Te saradnje pokazuju širinu i potencijal naše filmske industrije i nadamo se da će se u narednim godinama geografija partnerstava širiti dalje.

Među prominentnim igračima na pozivima za co-development i razvoj grupnih projekata su This and that production, Baš čelik, Sense production, Set sail films, Dart, Viktorija films, Art & popcorn i produkcija Biberče, a na pozivima za filmske festivale tradicionalno se podržavaju Festival evropskog filma Palić, BELDOCS, Slobodna zona i Festival autorskog filma. U 2022. godini izvanredan rezultat su ostvarili Arhangel digital studio i Režim - projektom dramske serije “Južni vetar” koja je podržana kroz potprogram MEDIA sa blizu 430.000 evra.

– Da li postoje neki trendovi, porast interesovanja i sl?

Ana Ćosić: Može se reći da se filmska industrija razvija, što mi, iz perspektive Filmskog centra Srbije (FCS) i MEDIA Deska Srbija, najbolje možemo da sagledamo, jer interesovanje za konkurisanje pokazuje sve veći broj produkcijskih kuća, festivala i drugih aktera. Glavna prepreka za direktno učešće u MEDIA projektima ostaje istorija uspešnih projekata (track record), što je neophodan preduslov na skoro svim konkursima - izuzev filmskih festivala. U tom smislu, nacionalni konkursi i podrška koju pruža FCS omogućavaju razvoj potrebnih kapaciteta. Uspeh na nacionalnim pozivima dodatno potvrđuje kvalitet i potencijal producenata, što ih čini atraktivnijim i za evropske evaluatore.

Una Domazetoski: Kada su u pitanju trendovi, primećujemo nagli rast interesovanja u gejming industriji, što je bilo evidentno i kroz prijavljene projekte na poslednjem raspisu konkursa za video igre. Posebno nam je drago da je Codemancy studio iz Niša ostvario podršku za razvoj video igre - što osnažuje decentralizaciju kulturnog sistema u Srbiji. Naši info dani i edukativni programi, kao i saradnja sa relevantnim udruženjima, poput Serbia Games Association, doprinose jačanju kapaciteta i stvaranju povoljnog okruženja za razvoj audio-vizuelne industrije u Srbiji.

– Kakav je uspeh Srbije u učešću u MEDIA potprogramu u odnosu na broj uspešnih aplikanata i odobrenih iznosa naspram drugih zemalja u regionu?

Una Domazetoski: Nije lako porediti zemlje u regionu u pogledu učešća u programu, jer se i za situaciju u regionu može reći da ima različitih kapaciteta kada je reč o veličini i raznolikosti audiovizuelne industrije. Većina zemalja aktivno učestvuje, gde takođe postoji nekoliko prominentnih igrača koji vuku industriju ostvarujući transnacionalne saradnje.

– Može li se reći da je neka zemlja posebno uspešna ili se situacija menja iz godine u godinu?

Una Domazetoski: Situacija je promenljiva i uspešnost na pozivima se ne može generalizovati. Treba imati u vidu da Srbija spada u tzv. zemlje niskog produkcionog kapaciteta, što u startu uslovljava i manju uspešnost u poređenju sa velikom četvorkom - tj. velikim filmskim industrijama zapadnih zemalja Evrope. Zato je učešće naše i drugih sličnih zemalja u programu Kreativna Evropa važno ne samo zbog pristupa konkursima, već i zbog prilika za jačanje kapaciteta industrije koju pružaju deskovi kroz informativne i edukativne aktivnosti, kao i evropske mreže - npr. mreža Circle Doc koja u više evropskih zemalja radi na podršci žena u audio-vizuelnoj industriji; ili Europa Cinemas koja podržava kinoprikazivače, i uz čiju podršku Kulturni centar Gornji Milanovac i Leskovački kulturni centar, kao manji bioskopi u Srbiji, imaju priliku da realizuju inovativne projekte i tako razvijaju svoje kapacitete za rad sa publikom.

– Koji su najveći izazovi sa kojima se domaće organizacije suočavaju prilikom prijavljivanja na konkurse MEDIA potprograma i kasnije tokom realizacije podržanih projekata? Koje savete od vas traže?

Ana Ćosić: Problem nedostatka istorije uspešnih projekata ili nedovoljnih finansijskih kapaciteta domaće produkcijske kuće neretko rešavaju tako što se pridružuju većim kompanijama iz Srbije ili Evrope, s kojima sklapaju ugovore o saradnji i tako u okviru većih razvojnih projekata uspevaju da realizuju svoje manje projekte. S druge strane, u takvim okolnostima ispostavlja se ključnim voditi računa o regulisanju autorskih prava, što je kod nas i dalje nedovoljno regulisan aspekt poslovanja.

U pogledu finansijske konstrucije projekata, neophodno je na vreme planirati i sufinansiranje projekata, naročito kada je reč o produkciji, budući da program Kreativna Evropa uglavnom daje sredstva za razvoj audio-vizuelnih projekata kako se ne bi desilo da projekti ostanu u fazi razvoja.

S naše strane, saveti se uglavnom tiču razvoja koncepata i konkursne procedure - razumevanja uslova konkursa i konkursne dokumentacije, koja je u poslednjim godinama dodatno pojednostavljena kako bi se omogućio lakši pristup EU sredstvima.

– Šta bi eventualno trebalo promeniti u kulturnoj politici kako bi broj uspešnih aplikanata iz Srbije bio još veći?

Ana Ćosić: Do sada se pokazalo da razvijena partnerstva kroz bilateralne sporazume Srbije i drugih zemalja podstiču ostvarivanje partnerstava i na MEDIA projektima, što pokazuju primeri saradnje sa Italijom i Francuskom. U tom kontekstu, verujemo da bi uspostavljanje sličnih sporazuma - sa skandinavskim zemljama na primer, doprinelo većem broju saradnji i sa tim evropskim regionom.

(SEEcult.org)