Evegrin program Kustendorfa
Filmski festival Kustendrof, čiji će gost početkom 2009. godine biti kultni američki reditelj Džim Džarmuš (Jim Jarmush), najavio je u “Evergrin programu” mađarski film “Vreme je stalo” Petera Gothara (1982) o teškom životu budimpeštanskih pubertetlija početkom 60-ih i rusko - kubansku koprodukciju “Ja sam Kuba” (1964) Mihaila Kalatozova, neobičan omaž revoluciji Fidela Kastra.
Filmski festival Kustendrof, čiji će gost početkom 2009. godine biti kultni američki reditelj Džim Džarmuš (Jim Jarmush), najavio je u “Evergrin programu” mađarski film “Vreme je stalo” Petera Gothara (1982) o teškom životu budimpeštanskih pubertetlija početkom 60-ih i rusko - kubansku koprodukciju “Ja sam Kuba” (1964) Mihaila Kalatozova, neobičan omaž revoluciji Fidela Kastra. Istovremeno, saopšteno je da ranije najavljeni filmovi “Varljivo sunce” i “Rat” ruske glumice Ingeborge Daupknaite neće biti prikazani na drugom po redu Kustendorfu, koji će biti održan od 8. do 14. januara na Mećavniku na Mokroj Gori, a pokrenuo ga je dvostruki kanski pobednik Emir Kusturica. Mađarski reditelj Gothar biće gost na Mećavniku, a nakon projekcije filma “Vreme je stalo” 10. januara, održaće radionicu u bioskopskoj sali “Stenli Kjubrik”. U središtu radnje njegovog filma su dva brata čiji je otac pobegao tokom mađarske pobune 1956. kako ne bi otišao u zatvor, dok je majka odlučila da ostane sa sinovima. Posle bekstva iz zatvora, očev prijatelj se preseljava kod njih, zbog čega mladići nisu srećni... Radnja filma “Ja sam Kuba”, pretposlednjeg ostvarenja sovjetskog režisera Kalatozova, odvija se tokom poslednjih dana Batistinog režima, a čine je četiri poetične kratke priče o patnji Kubanaca i njihovih reakcijama, koje se kreću od pasivnog čuđenja u početku, pa sve do gerilskog marša na kraju. Snimanje te koprodukcije ruskog Mosfilma i kubanske nacionalne produkcijske kompanije ISAIS otpočelo je kao znak solidarnosti povodom početka kubanske krize. Film je bio potpuno zaboravljen sve dok ga 30 godina kasnije nisu otkrili u Americi režiseri Martin Skorseze i Frensis Ford Kopola, pod čijom je supervizijom i restauriran. Film “Ja sam Kuba” biće prikazan na Mećavniku 12. januara, nakon čega će Kusturica održati radionicu. Kusturučinim dokumentarcem “Maradona” o slavnom argentinskom fudbaleru biće otvoren drugi po redu Kustendorf, na kojem će biti prikazano ukupno 46 filmova, uključujući ostvarenja nekoliko uglednih filmskih autora i 35 mladih stvaralaca, čiji će radovi biti u konkurenciji za nagrade. Kusturica je rekao nedavno u Ministarstvu kulture Srbije, koje je pokrovitelj Kustendorfa, da je Mećavnik mesto gde se može naći izgubljeni autorski ambijent. “Želimo da sugerišemo da je autor centralna ličnost filmske umetnosti, jer je estetika danas nešto što treba uvažavati”, istakao je Kusturica, koji je za 2010. godinu najavio gostovanje Džonija Depa. Džarmušu će biti priređena retrospektiva, kao jednom od najznačajnijih autora današnjice, a biće prikazani njegovi filmovi “Odavno mrtav”, “Pod rukom zakona”, “Slomljeno cveće” i “Čudnije od raja”. Među gostima je najavljen i Đani Amelio, a kao i prošle godine, festival je posvećen kako velikanima savremenog autorskog filma, tako i budućim filmskim stvaraocima, koji učestvuju u takmičarskom programu za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Studenti dolaze sa filmskih škola iz 16 zemalja (Češke, Slovačke, Italije, Poljske, Velike Britanije, SAD, Kube, Španije, Rusije, Grčke, Gruzije, Egipta, Meksika, Nemacke, Japana i Srbije). Žiri čine Anica Dobra (predsednica), Karl Baumgartner i Đan Luka Farineli iz Bolonje. Posebnu programsku celinu čine savremene autorske tendencije, selekcija nekih od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije, čiji će autori i glumci svakodnevno voditi radionice sa studentima, nakon projekcije njihovih filmova. Osim Kusturičinog “Maradone”, taj program obuhvata i filmove “Glad” Stiva Mekvina, “Tulpan” kazahstanskog reditelja Sergeja Dvorcevoja, “Tri majmuna” Nurija Bilge Cejlana iz Turske i “Gomora” italijanskog reditelja Matea Goronea, italijanski kandidat za Oskara, koji je nedavno trijumfovao na dodeli Evropskih filmskih nagrada, a nastao je prema istoimenom romanu Roberta Saviana - pisca koji se zbog tog dela krije zbog pretnji smrću napuljske mafije. Ekskluzivitet Kustendorfa biće i film “W” američkog reditelja Olivera Stouna o još uvek aktuelnom predsedniku SAD Džordžu Bušu. Festival će zatvoriti skraćena verzija otvaranja Letnjih olimpijskih igara ove godine u Pekingu, u režiji Žanga Jimoua. Festivalsku celinu čini i muzički program, u kojem će nastupiti grupe Haydamaky iz Ukrajine, Natty Bo & Ska Cubano iz Londona, Lamano a Jena iz Cilea, Vrelo i Stribor & The Poisoners iz Srbije, kao i sam Emir Kusturica i No Smoking Orćestra. Pošto je prošle godine na otvaranju festivala simbolično sahranio holivudski hit “Umri muški 4”, Kusturica je sada najavio da će napraviti ulicu Džima Džarmuša. Budući da je Kustendorf zamišljen kao nekomercijalna filmska manifestacija, ulaznice za projekcije neće biti naplaćivane, a i ulaz na radionice takođe će biti otvoren za sve akreditovane goste i novinare. Svakog prepodneva tokom trajanja festivala Kusturica će držati školu filma koju će moći da posećuju svi akreditovani. Prvi Kustendorf, održan početkom ove godine, ugostio je niz slavnih reditelja. Svečanom otvaranju prisustvovali su i ruski reditelj Nikita Mihalkov, kao počasni gost, austrijski pisac Peter Handke, koji je bio predsednik žirija, te tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica i ministar kulture Vojislav Brajović. U konkurenciji su prikazani filmovi mladih autora iz 12 zemalja, a među rediteljima koji su gostovali bili su Kristijan Munđiu iz Rumunije, čiji je film “4 meseca, 3 nedelje, 2 dana” pobedio u Kanu 2007. godine i proglašen najboljim evropskim filmom. Među gostima Kustendorfa bio je i nemački reditelj turskog porekla Fatih Akin, te izraelski reditelj Eran Kolirin, čiji je film “Poseta orkestra” takođe dobio niz nagrada. Sajt Kustendorfa je http://www.kustendorf-filmfestival.org, a organizator je Rasta Film International. (SEEcult.org)
