Đukin u Legatu Čolakovića
Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja od 23. januara u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu izložbu Dušana Jovanovića Đukina (1891-1945), koja obuhvata četrdeset dela iz različitih perioda stvaralaštva tog značajnog, a zapostavljenog umetnika, koji je učestvovao na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a nikada nije imao samostalnu izložbu.
Izložba autorke Rajke Bošković, koju će otvoriti vajar Rajko Popivoda, obuhvata 19 skulptura (u kamenu, bronzi, gipsu i terakoti), 11 crteža, šest keramika i tri medaljona. Pored dela iz MSUB-a, biće izložena i dela iz Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja grada Beograda.
Đukinov umetnički opus obeležavaju dva pristupa - realistički i kubistički. Relističke figure i portrete radio je tokom celog umetničkog delovanja, a u poslednjem periodu njegovog stvaralaštva nastaju dela u duhu kubističkog, odnosno geometrijskog shvatanja oblika.
Izložbom se, kako navodi MSUB, omogućava ponovno sagledavanje, preispitivanje i novo vrednovanje umetničkog opusa Đukina, do sada nepravedno zapostavljenog, koji je u domenu vajarstva nesumnjivo ostvario vrhunske umetničke domete. To potvrđuju dela na izložbi, pre svega skulpture iz zrelog perioda umetnikovog stvaralaštva „Glava devojke“ (Devojka sa šiškama) iz 1932/33. godine i „Cvećarka" (Devojka sa cvetom) iz 1936. godine, kao i jedno delo iz ranog perioda „Žensko poprsje" (Devica) iz 1924. godine, kojima se Đukin svrstava u sam vrh ne samo srpske, već i svetske moderne umetnosti.
Cvećarka (Devojka sa cvetom), 1936, vl. MSUB
Đukin je rođen i odrastao u imućnoj građanskoj porodici. Otac mu je bio dvorski fotograf, stric Paja Jovanović, a od svog dede Stevana Jovanovića, fotografa iz Vršca, koga su zvali Đuka, preuzeo je pseudonim.
Arhitekturu je studirao u Drezdenu, vajarstvo u Firenci, a nakon toga je studirao na Ecole des Beaux-Arts u Parizu. Od 1917. do 1927. boravio je u Parizu, gde je učestvovao na „Izložbi jugoslovenskih umetnika“ 1919.
Na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu pokrenuo je 1927. tečaj večernjeg akta sa slikarom Mladenom Josićem. Nakon godinu dana ponovo je otišao u Pariz, da bi se u Beograd vratio nakon četiri godine. U Školi za primenjenu umetnost počeo je potom da radi kao nastavnik.
Nakon duge i teške bolesti umro je u Beogradu 1945.
Glava devojke (Devojka sa šiškama), 1932/33, vl. MSUB
Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beogradu, Firenci i Parizu), ali za života nije imao ni jednu samostalnu izložbu.Bio je član umetničke grupe Lada.
Iza sebe je ostavio svega tridesetak skulptura, manji broj crteža, keramika i medaljona.
Zna se da je, kada nije bio zadovoljan ishodom, uništavao svoja dela. Bavio se i slikarstvom, ali od toga ništa nije sačuvano.
Izložba u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće otvorena do 13. aprila.
(SEEcult.org)