Država izgubljenih filmova

Šta dalje posle prodaje Avala filma - pitanje je koje je ostalo bez odgovora na tribini održanoj u Novom bioskopu Zvezda, nekoliko sati nakon što je nekada najveći filmski studio u bivšoj Jugoslaviji prodat za oko osam miliona evra nedavno registrovanoj firmi Filmski put.

Komemorativna atmosfera, uz konstataciju da i dalje postoji energija i želja da se nešto uradi, ali da je prostor za to sveden na minimum, obeležila je 22. aprila završnu tribinu kampanje “Grad izgubljenih filmova”, koju je ekipa filma “Cinema Komunisto” pokrenula pre desetak dana protiv prodaje filmskog kataloga Avala filma kao dela ukupne stečajne mase tog preduzeća.

Učesnici tribine više puta su konstatovali da je država najodgovornija za to što je prilikom prodaje Avala filma otišlo i filmsko blago u vidu producentskih prava na više od 600 igranih i dokumentarnih naslova, čija je vrednost u ukupnoj imovini Avala filma procenjena na svega 58 miliona dinara.

Država je preko Ministarstva kulture trebalo da se angažuje u zaštiti filmskog blaga koje je stvarano društvenim sredstvima od 1947. do 1992. godine, ocenjeno je na tribini na kojoj su učestvovali v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, reditelji Goran Marković i Mina Đukić (Novi bioskop Zvezda), bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović, aktivista kampanje “Stop privatizaciji" Marko Miletić i rediteljka filma “Cinema Komunisto” Mila Turajlić, koja je i pokrenula kampanju “Grad izgubljenih filmova” protiv prodaje filmskog kataloga Avala filma (1947-1992) u okviru privatizacije tog preduzeća.

Tokom diskusije učesnika i kasnijeg uključenja publike konstatovano je da prelazak producentskih prava na više od 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova u ruke privatnika predstavlja realnu opasnost da je taj deo srpske i jugoslovenske kulturne baštine nepovratno izgubljen.

Jugoslovenska kinoteka, koja po Zakonu o kinematografiji čuva u svojim depoima filmove nastale u Avala filmu, sada može da dođe u situaciju da novi vlasnik - nedavno registrovana firma "Filmway" - traži od nje izvorni filmski materijal kako bi napravio nove kopije u nekom od savremenih formata, a pritom može da ga ošeti, pa i uništi.

“Uopšte ne govorim hipotetički… Imamo posla sa ozbiljnim trgovcem”, rekao je Zelenović, ukazujući da je i inače jako sužen prostor za čuvanje filmske trake koja polako, ali sigurno odlazi u zaborav.

“Pitanje je da li će novi direktor Kinoteke koji će doći ovih dana morati da raspiše u jednom trenutku da se 35-ica više ne prikazuje. U Evropi samo jedna laboratorija pravi filmsku traku… To su sve pitanja o kojima niko sa nama nije hteo da razgovara”, rekao je Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, čiji je podnesak sa zahtevom za izuzeće filmskog fonda Avala filma od licitacijske prodaje tog preduzeća Privredni sud u Beogradu odbacio kao nedozvoljen.

Prema Zakonu o stečaju, kako je rekao bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović, osim stečajnog dužnika i poverilaca, pravo na podnesak jeste imalo i treće lice – onaj ko smatra da je to njegovo vlasništvo, pa je u tom smislu “tu mogla da se pojavi država” i da kaže: “U tome što prodajete kao imovinu dužnika, postoji imovina koja uopšte nije njegova, prema tome poverioci time ne mogu da se isplaćuju”.

“Da se to htelo, moglo je mnogo ranije da se sve reši na drugi način”, rekao je Pavlović.

Pavlović je rekao i da se ključni element reformskih zakona, kakav je i Zakon o stečaju, sastoji u tome da se pregaze pravni principi i princip pravde u njima.

“Dobijamo sve gore zakone. Otuda su proceduralne mogućnosit krajnje skučene. Prigovor Kinoteke nije ni odbijen, nego odbačen, nije se ušlo u tematiku, nego se postavilo pitanje: Ko ste vi uopšte?”, rekao je Pavlović.

Prema oceni inicijative “Stop privatizaciji”, prodaja Avala filma predstavlja još jedan pokazatelj da se država dodatno povlači iz učestovanja u filmskoj i široj kulturnoj produkciji i nastavlja da gura taj sektor na tržište na kojem profit diktira kulturnu proizvodnju i distribuciju.

Reditelj Goran Marković, autor više filmova nastalih u Avala filmu, rekao je da je oko Avala filma izgubio silno vreme, odlazeći na sastanke i u Privrednu komoru, i u Ministarstvo privrede, ali nije bilo efekta.

“U Ministarstvu privrede su me saslušali, klimali glavama i nikada nisu ništa radili”, rekao je Marković, koji je ocenio i da je sve oko Avala filma “unapred dogovoreno i sređeno”.

“Moja osnovna sumnja je da je to (novi vlasnik) fiktivna firma koja će Avala film da proda glavnom kupcu, pogotovo što, koliko znam, ne postoji klauzula u ugovoru da mora da nastavi filmsku delatnost”, rekao je Marković i ocenio da Avala film nikada neće biti ono što je bio, ali da to ne znači da se ne treba buniti. “Nije stvar da ti dođeš do cilja, nego da se boriš”, dodao je Marković.

Rediteljka Mila Turajlić, koja je i filmom “Cinema Komunisto” svojevremeno skrenula pažnju na tragičnu sudbinu nekadašnjeg “Holivuda Istoka” – kako je za vreme vladavine Josipa Broza Tita nazivan Avala film, rekla je da je kampanja “Grad izgubljenih filmova” i onlajn peticija sa više od 2.500 potpisa, koji su predati Vladi Srbije, pokrenuta pre svega radi pokušaja da se zaštiti filmski fond, jer je bilo očigledno da je ceo Avala film “izgubljena bitka”.

Suštinska promena koja je nastala prodajom Avala filma, prema njenim rečima, i sastoji se u tome što je producentska prava na filmove koji su finansirani društvenim sredstvima dobilo privatno preduzeće.

Mnogo pravednije bi, kako je dodala, bilo da je omogućeno da ta prava dobije Kinoteka i da se time finansira njena aktivnost čuvanja i zaštite tih filmova.

Tokom diskusije na tribini ocenjeno je i da postoji mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, što je već nagovestila sestra slavnog reditelja Aleksandra Saše Petrovića.

Pavlović je ukazao, međutim, da je prethodno neophodno iscrpeti sva pravna sredstva u zemlji, kao i da procedura pred Sudom u Strazburu prosečno traje sedam godina.

Autorska prava će, kako je ocenio, verovatno morati da budu direktno regulisana sa novim vlasnikom, a ostaje pitanje da li će autori u tome imati uspeha ili ne.

(SEEcult.org)