Drugo doba prostora

Finalisti međunarodnog takmičenja “Electrolux Design Lab 2010”, osam mladih dizajnera iz Australije, Kine, Amerike, Indije, Irana, Rusije, Francuske i Švedske, ponudili su nova rešenja za životni prostor, odnosno odgovore o tome kako će ljudi spremati i čuvati hranu, prati odeću i sudove u svojim domovima 2050.godine, kada je predviđeno da će 74 odsto ukupne populacije živeti u urbanim sredinama.

Finalisti međunarodnog takmičenja “Electrolux Design Lab 2010”, osam mladih dizajnera iz Australije, Kine, Amerike, Indije, Irana, Rusije, Francuske i Švedske, ponudili su nova rešenja za životni prostor, odnosno odgovore o tome kako će ljudi spremati i čuvati hranu, prati odeću i sudove u svojim domovima 2050.godine, kada je predviđeno da će 74 odsto ukupne populacije živeti u urbanim sredinama.

Danijel Dobrogorski iz Australije osmislio je “Skrivenu kuhinju”, virtuelno realni koncept koji omogućava stanarima u zgradi da zamisle da su u kuhinji i da spremaju neko jelo umesto da to zaista i rade.

Indijac Petar Alvin ponudio je prenosiv uređaj “Puž”, koji služi za kuvanje, a baziran je na magnetskom procesu indukcije. Veličina i raznovrsnost “Puža” je takva da se može staviti direktno u lonac ili tiganj da bi zagrejao sadržaj, a time se smanjuje količina prostora za konvencionalno kuvanje i dobija prenosivost u procesu.

Ugradni kuhinjski elementi osnova su rada Metjua Gilbridža iz SAD, a omogućavaju različite oblike kuvanja, hlađenja, klimatizovanja, osvetljenja i smanjenje prostora. Aparat bežičnim putem izvlači snagu kroz “powermat” tehnologiju na zidu, koja se po potrebi dopunjava solarnom energijom.

Ahi Endi Mohsen iz Irana osmislio je “Ekološki čistač”, prenosivu mašinu za sudove koja koristi ultrazvučne talase da jonizuje hranu i pretvori je u otpad. Koncept je dizajniran za upotrebu u sve većem broju domaćinstava, i predstavlja spoj dva predviđanja: da će buduća hrana biti u kapsulama i da će biti sve manje vremena za kućne poslove.

Robotizovani frižider rad je Jurija Dmitrijeva iz Rusije, a četiri puta je manji od običnog frižidera, nema vrata i razvlačenja i sadrži gel koji upija mirise. Sva hrana, piće i ostali hladni proizvodi su lako dostupni, sprečeno je širenje mirisa, a stvari se čuvaju pojedinačno na njihovoj optimalnoj temperaturi. Frižider “Bio Robot” je prilagodljiv, te može biti okačen vetikalno, horizontalno, pa čak i na plafon.

Čist orman, čiji je autor Mišel Edenijus iz Švedske, u suštini je orman koji pere odeću. Na materijalima se skeniraniraju fleke i čiste u skladu sa molekularnom tehnologijom koja uklanja nečistoću i mirise. Koncept zamenjuje korpu za veš, mašinu za veš i sušilicu, čuvajući na taj način prostor, a pošto ne koristi vodu, odgovorniji je prema životnoj okolini.

Spuštena mašina za pranje, čiji je autor Ličen Guo iz Kine, zasnovana je na stavu da konvencionalne mašine za pranje nepotrebno zauzimaju prostor. Spuštena mašina za pranje rešava taj problem kombinujući posude za čišćenje i korpu za veš u jednom.

Francuski dizajner Nikolas Hubert, koji je proveo dve godine u Kini, dobio je inspiraciju za spoljni frižider, koji se postavlja direktno na zid zgrade, što je u skladu sa načinom života u severnoj Kini, gde se hrana zimi čuva na terasi da bi se uštedeo prostor i energija.

Prema navodima kompanije Electrolux, osam finalista stiglo je daleko u inovativnim rešenjima zahvaljujući sposobnosti da prepoznaju i odgovore na postavljene izazove koji se odnose na efikasno korišćenje prostora.

Finalisti će predstaviti žiriju svoje koncepte 23. septembra na “100 odsto Dizajnu”, a žiri će uzeti u obzir inovacije i potrošački uvid prilikom dodele prve nagrade, odnosno šestomečečnog plaćenog staža u jednom od Electroluxovih globalnih dizajn centara i 5.000 evra. Druga nagrada je 3.000 evra, dok je treća 2.000 evra.

Procenjuje se da danas 3,5 milijarde ljudi živi u urbanoj sredini, a do 2050. se očekuje da će taj broj porasti na gotovo 6,5 milijardi, odnosno 74 odsto svetske populacije.

Većina urbanizacije će do 2025. godine verovatno biti skoncentrisana na zemlje u razvoju. Broj domova u gradovima zemalja u razvoju će se povećati za 50 odsto između 2007. i 2025. godine.

Tokom 2007. bilo je 19 velikih gradova sa po 10 miliona stanovnika, a do 2025. godine predviđeno je da će biti čak 27 takvih gradova, od kojih je 16 u Aziji, 3 u Africi, 2 u Evropi, 2 u Severenoj Americi, 4 u Latinskoj Americi.

Očekuje se da će do 2025. najveći grad na svetu biti Tokio sa 36 miliona stanovnika.

Ako globalna populacija, kako sada predviđaju, poraste na 9 milijardi stanovnika do 2050. godine, radi očuvanja biološke različitosti biće neophodno naći načine da prosečna osoba živi dobro na manje od polovine sadašnjeg prostora.

Širom sveta 30-40 odsto energije oduzimaju zgrade, zbog čega bi trebalo promeniti način života u gradu kako bi se stvorila održiva budućnost. Tako bi, na primer, ljudi koji žive u Stokholmu trebalo da smanje potrošnju energije za 60 odsto između 2000. i 2050. godine.

Gradovi mogu da stvaraju probleme ali i nude rešenja. Prema podacima UNFPA, mogući benefit od urbanizacije uravnotežuje nedostatke, ali izazov leži u iskorišćavanju mogućnosti.

(SEEcult.org)