Dražen u bioskopima

Hrvatski igrani film “Dražen” reditelja Danila Šerbedžije o košarkaškoj legendi Draženu Petroviću (1964-1993) premijerno je prikazan u Beogradu 4. decembra u MTS dvorani, a publika je burnim aplauzom pozdravila autorsku i glumačku ekipu.

Ova biografska drama opisuje segmente života sportiste svetskog renomea, od detinjstva i odrastanja u Šibeniku, preko izuzetnog profesionalnog uspona i karijere u Jugoslaviji, Evropi i SAD, do tragične smrti u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj.

Producent i koreditelj Ljubo Zdjelarević izjavio je na konferenciji za novinare 4. decembra da su producent Ivor Šiber i on još 2016. godine kontaktirali porodicu Petrović, 2017. dobili su “zeleno svetlo” za taj projekat, a zatim im se pridružio scenarista Ivan Turković Krnjak.

“Puno smo vagali šta ispričati u stotinak minuta filma, jer je Draženov život bio tako pun. Odlučili smo se za privatnu priču, za čoveka od krvi i mesa. O njegovoj sportskoj karijeri se puno zna, a mi smo tražili šta je iza te sportske veličine”, rekao je Zdjelarević, dodajući da su Šerbedžiju pozvali u projekat jer su znali da je Draženov fan.

Danilo Šerbedžija je istakao da je za njega to istovremeno bila velika čast i odgovornost, te se prisetio kako je kao dečak počeo da trenira košarku u vreme kada je Dražen postao velika zvezda i njegov idol.

“U radu na filmu osećao sam posebnu odgovornost prema porodici Petrović. Oni su nam puno pomogli – i roditelji i stariji brat Aleksandar (takođe istaknuti košarkaš i potom trener i selektor), a nisu se uplitali u našu kreativnu slobodu”, izjavio je Šerbedžija.

Prema rečima Šerbežije, posao nije bio lak, jer toliko mnogo ljudi vole Dražena i svako ima svoju sliku o njemu.

“Ne postoji čovek u Šibeniku koji ne priča kako mu je baš on dodavao loptu ili mu je kao malom udarao ‘bananu’. U Beogradu ‘ima’ bar 10.000 ljudi koji su s njim služili vojsku. Ali u jednom se priče poklapaju - bio je veoma interesantan karakter. Bio mi je izazov da radimo studiju karaktera neuništivog Draženovog duha. Na terenu apsolutno samouveren, nikom neće priznati da je bolji od njega, a privatno jedno veliko dete, jedno otvoreno srce”, rekao je Šerbedžija.

Glavnog junaka kao mladića igra glumac Domagoj Nižić, a kao dečaka od 11 godina Šibenčanin Tonko Stošić. Roditelji Biserka i Jovan su Zrinka Cvitešić i Dragan Mićanović, brat Aleksandar - Pavle Matuško kao stariji i Lovre Tanfara u mladim danima, a Draženova devojka Renata - Romina Tonković.

Domagoj Nižić (26) je izjavio da je, nakon iskustva u TV serijama, ovu ulogu, svoju prvu na velikom ekranu, “snimao vođen elanom i žarom, dajući sve od sebe”, kao i da se prethodno pola godine pripremao s košarkaškim trenerom, a inače je bivši odbojkaš.

“Što se scenarija i lika tiče, sve je bilo jasno. Problem je bio kada je trebalo da upoznam gospođu Biserku. Igram njenog sina. Tresao sam se, ali ona me je divno prihvatila”, rekao je Nižić.

Zrinka Cvitešić je istakla da je njena “startna pozicija bila jednostavna”, jer ju je upravo Biserka Petrović predložila za ulogu.

“Kada smo se upoznale, shvatile smo da smo isti tip žene, one koje kroz život idu srcem i koje su borci, stubovi porodice”, rekla je Zrinka Cvitešić.

Kako je dodala, važno je što se ovim filmom u hrvatskoj kinematografiji pokreće biografski žanr, jer “ima toliko divnih ljudi” čije životne priče treba predstaviti širokoj publici.

Za Rominu Tonković uloga Renate je bila priličan izazov, jer se u medijima onog doba (osamdesetih godina) nije puno pisalo o Draženovom privatnom životu.

“Ta priča o njih dvoje je intimna i lepa. Vreme koje su proveli zajedno, u Zagrebu, Španiji, Americi, izgleda čarobno. U filmu smo dotakli i duh te epohe”, rekla je Romina Tonković.

Simpatije je osvojio dečak Tonko Stošić, priznajući da ga je otac jedva nagovorio da ode na “neku audiciju”.
“Kada sam shvatio da će to biti pravi, veliki film, oduševio sam se. Za Dražena sam naravno znao ko je, a sad mene u školi tako zovu. Inače, krenuo sam na košarku kad je moja sestra počela da trenira”, rekao je Stošić.

Novinarima se obratila i Biserka Petrović, ističući da joj je čast što se nalazi u Beogradu.

“Kad je Dražen krenuo u NBA (posle Šibenke, Cibone iz Zagreba i Reala iz Madrida), rekao je: ’Ne idem da predstavljam sebe, nego da pokažem kako Evropa i Balkan igraju košarku’. Na našim prostorima se igrala i sad se igra najbolja košarka. To je Draženu bio san i on je srećan”, rekla je Biserka Petrović.

Na pitanje SEEculta kako to da u filmu nema scena Dražena Petrovića u reprezentaciji Jugoslavije, Šerbedžija je odgovorio da je to “stvar filmskog jezika” i da nema veze s politikom.

“Ako želiš da pokriješ sve, a on je toliko toga ostvario, to ne bi bio film nego duga serija. Puno je Draženovih najvećih utakmica. U Šibeniku zameraju što nema više o istorijskoj utakmici „Šibenke“ koja je protiv „Bosne“ osvojila šampionat države na terenu, a ostala bez titule za zelenim stolom. Nisam izbegavao pominjanje jugoslovenske reprezentacije, mada nema posebnih scena. Ali nema ni scene sa Olimpijade u Barseloni 1992. kada je hrvatska reprezentacija osvojila srebro (u finalu protiv SAD). Jednostavno, ne može sve da stane, ni vremenski, a ni po budžetu”, dodao je reditelj.

Šerbežija je rekao i da to nije samo sportski film.

“Radili smo studiju o jednom nesalomljivom dečaku. Prvo su ga zvali Kamenko, jer je bio krut sa loptom, ali on je imao snažnu volju i neumorno trenirao i onda ginuo na terenu. Zanimao nas je taj duh”, rekao je Šerbedžija.

Film “Dražen” je i srpska manjinska koprodukcija. Nastao je uz podršku Hrvatskog audiovizuelnog centra, Hrvatske radio-televizije, Slovenačkog filmskog centra i Filmskog centra Srbije.

Svetska premijera održana je u Šibeniku. Film je lepo primila publika u hrvatskim bioskopima, a u Srbiji je na redovnom repertoaru od 5. decembra, u distribuciji MegaCom Filma.

(SEEcult.org)