Đonom na neprofitne medije
Među prvim potezima novog hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, čije je imenovanje izazvalo burne reakcije javnosti, bila je odluka o raspuštanju Stručnog povereništva za neprofitne medije, koja je doživljena kao udar na civilno društvo i slobodu izražavanja.
Iako mandat Povereništva za neprofitne medije ističe tek u oktobru, Hasanbegović je odlučio da ga raspusti nakon što je od udruženja U ime obitelji dobio pismo u kojem se sugeriše da su organizacijama civilnog društva i neprofitnim medijima sredstva dodeljivana na osnovu nejasnih kriterijuma i netransparentno.
U odluci o razrešenju, kako su preneli mediji, navedeno je da će Ministarstvo, u skladu sa Zakonom o finansiranju javnih potreba u kulturi, propisati kriterijume i rokove za utvrđivanje programa javnih potreba i osiguravanje sredstava, kao i način njihovog raspoređivanja i dodele, te način praćenja njihovog korišćenja”, ali razlozi za razrešenje nisu saopšteni, niti je prethodno obavljena analiza i revizija rada.
Tim povodom, predsednica saborskog Odbora za obrazovanje, nauku i kulturu Gordana Rusak sazvala je za 1. februar sednicu na koju bi Hasanbegović trebalo da objasni svoju odluku.
Stručno povereništvo za neprofitne medije, koje su činili Ana-Marija Simić, Tonči Kursar, Hajrudin Hromadžić, Zdenko Duka, Biljana Romić, Damir Hainski i Suzana Kunac, bilo je odgovorno za sprovođenje konkursa za dodelu bespovratnih sredstava iz dela prihoda od igara na sreću, na osnovu kojeg je u 2015. godini ukupno 20 neprofitnih medija dobilo novac: pet po 250.000 kuna (oko 32.000 evra), pet po 170.000, a deset po 70.000 kuna. Od oko 868 miliona, koliko je Ministarstvo imalo na raspolaganju 2015. godine, za neprofitne medije izdvojeno je nešto više od tri miliona.
Hromadžić je izjavio za N1 da se odluka novog ministra kulture može tumačiti samo kao “pokušaj sužavanja slobode medijskog prostora, kritičkog mišljenja, što puno govori o politici vlade i Ministarstva prema medijima i viđenju medijskog prostora i kulture”.
Hasanbegović je, kako je preneo “Globus”, nakon nabrajanja neprofitnih medija koji su dobili sredstva na osnovu konkursa, kao i iznosa koji su im dodeljeni, kratko rekao da “taj novac više neće videti”. Kasnije je, prilikom posete HAZU, rekao da Hrvatska ulazi u novo budžetsko razdoblje i da će biti osnovano novo povereništvo kada se donese “konačna odluka o načinu i hoće li biti neprofitnih medija”. On je spornu odluku nazvao tekućom i administrativnom, dodajući da za povereništvima koja su završila rad za 2015. godinu nema više potrebe.
Platforma 112, Hrvatski PEN centar i Hrvatsko novinarsko društvo (HND), koji su uoči izbora nove hrvatske vlade tražili da se odustane od kandidature Hasanbegovića zbog negiranja značaja antifašizma, ponovili su kritike na njegov račun.
Iako je HND i pre sporne odluke ministra zatražio njegovu ostavku ili smenu, u javnosti se oglasila i grupacija internet novinara HND-a koja je izrazila podršku Hasanbegoviću, a predsednika tog udruženja Sašu Lekovića optužila da pokušava da “kadruje po vladi”. Od novog ministra očekuju da “donese jasnije i objektivnije kriterijume za dodelu sredstava neprofitnim medijima, te da za članove Povereništva imenuje zaista nezavisne stručnjake, koji bi se, u slučaju da su i sarađivali s prijavljenim udruženjima ili portalima ili bili u porodičnim i prijateljskim odnosima s nekima od izdavača, izuzeli od ocenjivanja”.
Predsednik HND-a na to je uzvratio da je reč o nepostojećoj grupaciji intrenet novinara koja se stavlja “u službu vlasti koja želi da zatre slobodu izražavanja.
Povodom odluke ministra, oglasio se i potpredsednik nove vlade Tomislav Karamarko koji je na svom Fejsbuk profilu odbacio kao neosnovane kritike HND-a zbog “najave promene načina sufinasiranja udruženja i medija”.
“Niko u hrvatskoj vladi, pa niti u Ministarstvu kulture neće paušalno ocenjivati koje udruženje ili koji mediji treba da dobiju podršku iz budžeta i kolika će ona biti. Ova vlada okončaće takvu dosadašnju praksu. Odluke o tome donosiće se na temelju dosadašnjeg rada medija, odnosno načina na koji su koristili dosadašnju podršku”, naveo je Karamarko i predloižio ministru kulture da u kriterijumima za raspodelu sredstava “posebno povede računa o doprinosu udružeja ili medija u demokratizaciji društva i širenju slobode javne reči”.
“Republika Hrvatska biće jaka onoliko koliko su u njoj snažni mediji koji kritički pišu o vlasti. Kritika mora biti utemeljena i zasnovana na činjenicama. Kritika ne sme biti smokvin list za govor mržnje. Mediji koji žele biti izuzeti od odgovornosti za pisanje istine ne mogu očekivati da budu za to podržani novcem iz budžeta”, naveo je Karamarko.
Neprofitni mediji bili su tema i saborske rasprave o izveštaju Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva za 2014, čiji je izveštaj dobio pohvale. Burne reakcije izazvao je poslanik Ladislav Ilčić (Hrast) koji je ocenio da je civilno društvo duboko bolesno.
Gordan Bosanac iz Centra za mirovne studije izjavio je tim povodom da takve izjave nisu ništa novo i da predstavljaju deo hajke na civilno društvo koja traje već nekoliko godina, ali da odluka ministra Hasanbegovića pokazuje da nema sumnje da je dolaskom nove vlade krenula jako antiliberalna retorika kakva se mogla videti ranije u Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj, Makedoniji...
“Želi se promovisati ideja da koncept liberalne demokratije nije dobar. Sve je moguće. U Hrvatskoj će to ići puno teže i mislim da će to naići na otpor građana. Taj trend je zabrinjavajući. Demokratija je puno više od izbora. Žele vam se ograničiti tri temeljne slobode koje vam demokratija pruža - sloboda udruživanja, javnog okupljanja i izražavanja”, naveo je Bosanc za N1.
Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da ne bi bilo dobro da Ministarstvo kulture postane poprište ideoloških sukoba.
Novac Ministarstva kulture trebalo bi da dobijaju mediji okrenuti kulturi, ljudskim pravima i nauci, jer takvi mediji obično nisu komercijalni, a objektivni su i potrebni društvu.
“Ne mislim da treba finansirati samo leve medije, nego i druge”, rekao je Josipović.
(SEEcult.org)
