Dokumentarci na 15. SFF-u
Sarajevo film festival (SFF) prikazaće u takmičarskom programu, koji je proširen na još pet zemalja, oko 20 dokumentarnih filmova iz regiona, a ugostiće i nekoliko stručnjaka iz Evrope i SAD, koji će ponuditi odgovore na nedoumice i probleme sa kojima se autori u regiji još susreću, posebno u vezi sa finansiranjem projekata.
Sarajevo film festival (SFF) prikazaće u takmičarskom programu, koji je proširen na još pet zemalja, oko 20 dokumentarnih filmova iz regiona, a ugostiće i nekoliko stručnjaka iz Evrope i SAD, koji će ponuditi odgovore na nedoumice i probleme sa kojima se autori u regiji još susreću, posebno u vezi sa finansiranjem projekata.
Prema navodima selektorke Rade Šešić, dokumentarnu produkciju u regionu odlikuje sve bolja organizovanost i isplaniranost, što se vidi i po tome što su koproducenti par filmova velike televizijske kuće iz Zapadne Evrope, kao i po tome što su neki filmovi već dobili laskave kritike u vodećim filmskim časopisima, nekoliko ih je već premijerno prikazano na prestižnim festivalima, poput IDFA u Amsterdamu, ili čak osvojilo nagrade.
Rezultat toga je da takvi filmovi postavljaju visoki kvalitativni standard za sve ostale u regiji, te će ih i drugi u budućnosti morati slediti, navela je Rada Šešić, najavljujući da će SFF od ove godine bliže pratiti i šta se dešava u Austriji, Turskoj, Grčkoj, Kipru i Malti.
Prema njenim rečima, autori iz regiona biće suočeni sa žešćom konkurencijom, posebno oni iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Kosova, pa čak i iz Slovenije i Bugarske, koje još uvek imaju male dokumentarne produkcije, dok je u Evropi sve više dokumentarističkih radionica, talent kampusa i letnjih škola, pičing foruma... i razrade strategija finansiranja.
Neki od filmova u konkurenciji 15. SFF-a, koji će biti održan od 12. do 20. avgusta, upravo su dokaz da se sistematičan rad isplati i često daje zaista dobre rezultate.
Tako se “Sevdah” Marine Andree, čijom će svetskom premijerom i početi ovogodišnji program, potpuno razvijao tokom cele godine kroz poznatu evropsku radionicu “Ex Oriente”, a proces finasiranja, produkcije i postprodukcije trajao je čak tri godine. Slično je bilo i sa filmom “Plati i ženi” Atanasa Georgieva, kao i filmovima “Kavijar konekšn” Dragana Nikolića, koji je dobio sredstva dva prestižna fonda (ITVS iz San Francisca i holandskogn Jan Vrijman/IDFA).
I film “Doviđenja, kako ste?” Borisa Bitića iz Srbije, koji već par meseci putuje po raznim festivalima, takođe je pripreman na raznim radionicama i pičing sesijama, navela je Rada Šešić, dodajući da je Mitiću trebalo nekoliko godina da iz pretprodukcije dođe do tako uspesnsog filma.
Prema njenim rečima, raditi sa malo ili nimalo novca, bez podrške, sa ograničenom opremom i lošim uslovima montaže i ostale postprodukcije, bez prikazivačke strategije, promotivnog plana i ulaganja, najteži je put kojim se može ići i sličan borbi Don Kihota sa vetrenjačama.
SFF je upravo zato, kao sastavni deo regionalnog dokumentarnog programa, odlučio da pozove nekoliko stručnjaka koji će objasniti šta i kako raditi, te odgovarati na pitanja, nedoumice, nepoznanice...
Među njima će biti glavna urednica medijskog programa YLE TV i donedavna direktorka Evropske dokumentarne mreže (EDN) Leena Pasanen iz Finske, koja će pojasniti kako napraviti dobar trejler i kako podstaći radoznalost potencijalnih finansijera za projekt.
Bivša direktorka fonda Soros, a kasnije i Sandens fonda, Diane Weyermann, koja je i producentkinja uspešnih dokumentaraca iz Amerike, baviće se osetljivim pitanjem razlike između dokumentarne reportaže i kreativnog dokumentarca, koja je još problematična za veliki broj autora u regionu.
Specijalni gost biće i italijanski producent Stefano Tealdi, stručnjak za finansiranje dokumentaraca, čija je kuća Stefilm producent i filma “Mostar United” (Claudia Tosi), koji će biti prikazan van konkurencije na zatvaranju dokumentarnog programa SFF-a.
Navodeći da se procenjuje da se u svetu godišnje snimi oko 10.000 dokumentarnih filmova, a da godišnje ima oko 3.600 filmskih festivala, što znači i da postoji film za svaki festival i festival za svaki film, Rada Šešić istakla je da SFF nastoji da pomogne da se ta dva elementa spoje na najbolji mogući način i da se na svetsku dokumentarističku kartu unesu svi dobri, inspirativni i kreativni filmovi iz regiona.
Svetsku premijere na 15. SFF-u imaće, osim “Sevdaha”, još tri filma iz BiH - “Dreamers” Nermina Hamzagića i “Iko” Timura Makarevića i “SFK” Aldina Arnautovića iz BiH.
“Dreamers” prati mlade hip hopere iz sela u severoistočnoj Bosni koje je prebio sin lokalnog funkcionera zbog pesme u kojoj su kritikovali vlast. Vesti o tom incidentu zainteresovale su East West centar Harisa Pašovića, pa su dvojica mladića uskoro postali deo predstave "Klasni neprijatelj" koja govori o obespravljenim mladim ljudima u nasilničkom razredu srednje škole u BiH.
“Iko” je još jedan pogled na BiH, bez ljudi i reči, a “SFK” priča o ženskom fudbalu, koja kombinacija sportskog i društveno angažovanog dokumentarca.
Međunarodne premijere imaće mađarski film “Fata morgana” (Eszter Cseke), moderna bajka o neženji u zabačenom rumunskom selu, “Splitski akvarel” Borisa Poljaka o ljudima na plaži Žnjan, kao i “Sretna zemlja” Gorana Devića, koji prati pripreme, putovanje i dolazak na odredište dva autobusa, od kojih je prvi na liniji Rijeka-Kumrovec i vozi putnike na obeležavanje Titovog rođendana, a drugi Zadar - Blajburg, koji vozi ostarele gubitnike Drugog svetskog rata i ideološki pomladak na mesto predaje, gde je započelo njihovo stradanje.
Regionalne premijere imaće rumunski film “Konstantin i Elena” (Andrei Dascalescu) o praiskonskom, čistom načinu da se živi i voli i posle 55 godina braka, zatim “Cooking History” Petera Kerekesa o vojnim kuvarima iz cele Evrope koji su služili u raznim vojskama i bili svedoci evropskih ratova 20. veka, te “Goleševo” Iliana Meteva o bugarskom planinskom selu koje je slika jednog od najgorih slučajeva depopulacije u svetu.
Prvi put u regionu biće prikazan i mađarski film “Špijun u gradu s jednim konjem” (Gábor Zsigmond Papp) o svetu špijunaže kroz priču o Gáboru Rimneru koga je CIA regrutovala 1972.
Premijerno u BiH biće prikazan novi film Borisa Mitića, poznatog po filmovima “Pretty Dyana” i “UNMIK Titanik”, koji je dokumentarnu filmsku satiru o današnjoj Srbiji “Doviđenja, kako ste?”zasnovao na stotinama aforizama, predstavljajući nadrealne i apsurdne situacije i likove, kao što su biznismen-humanitarac, iskreni političar, okajani ratni zločinac, moralista-licemer, strasni nihilista, korumpirani lekar, okrutni vernik...
Biće prikazan i srpski film “Kavijar konekšn” Dragana Nikolića, dobitnik Gran prija na ovogodišnjem ZagrebDoxu, koji prikazuje neumitno nestajanje sveta tradicionalnog ribolova i relativnost granica u današnjoj Evropi kroz priču o braći Pacovima koji koji bezuspešno pecaju veliku ribu koja bi ih odvela iz sela na najvećoj evropskoj reci u kojem žive.
Iz Srbije će biti prikazan i film “Vrela krv” Marka Mamuzića, prema scenariju novinara Miloša Teodorovića i Ivane Lalić Majdak, koji govori o bujanju ekstremne desnice sedam godina nakon pada Miloševićevog režima i petooktobarskih promena u Srbiji.
I film “Plati i ženi” makedonskog reditelja Atanasa Georgieva nagrađen je na ZagrebDoxu, a komična je priča o barijerama “Tvrđave Evrope” i studentima iz zemlje u tranziciji koji sa 7.000 evra polaze u potragu za Austrijankama koje bi se udale za njih zbog papira.
U konkurenciji je i grčki film “Kupači” Eve Stefani o grupi penzionera koji u letnoj sezoni redovno posećuju različite banje, zatim austrijski “Mujezin” (Sebastian Brameshuber) o individualnosti u islamskoj kulturi kroz priču o turskim takmičenjima pozivara vernika na molitvu.
Turski film “Na putu do škole” (Orhan Eskiköy, Özgür Dogan) prati probleme mladog učitelja u školi u siromašnom kurdskom selu, dok slovenački film “Pismo detetu” (Vlado Škafar) kombinuje intimne razgovori potpunih stranaca i lična pisma o životnim situacijama.
Među filmovima u konkurenciji je i novo delo Namika Kabila “Vernici” o horu Pontanima koji deluje u Franjevačkoj crkvi Svetog Ante na Bistriku, predstavljajući jedno od retkih ostrva nekadašnjeg multietničkog duha Sarajeva.
Film “Mostar United” Klaudije Tosi, italijansko-slovenačka koprodukcija koja je van konkurencije, govori o Mensudu, koji se borio u ratu u BiH, branio rodni grad i Stari most, a sada, kada se mir vratio i Stari most obnovljen, opet se bori, ovaj put protiv novog nacionalističkog mentaliteta. Podeljen i ostrašćen etničkim sukobom, Mostar više liči na dva geta podeljena velikim bulevarom, nego na veseli balkanski Monmartr, kakav je bio pre rata. Sa terena fudbalske škole mostarskog kluba Velež, Mendsud uči decu vrednostima prijateljstva i jedinstva dok njegov sin sanja da zaigra za veliki evropski tim i živi u sigurnom okruženju.
Sajt SFF-a je www.sff.ba
(SEEcult.org)
