Dobitnici T-HTnagrade@MSU
Umetnici Dalibor Martinis, Toni Meštrović i Nemanja Cvijanović dobitnici su tri ovogodišnje otkupne T-HTnagrade@MSU, dodeljene u okviru istoimene izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu za koju je odabrano 38 radova od ukupno 200, koliko ih je pristiglo na konkurs.
Prva nagrada, vredna 50.000 kuna, pripala je Martinisu za rad “Dalibor Martinis razgovara s Daliborom Martinisom. 1978-2010”.
Druga nagrada, vredna 45.000 kuna, dodeljena je Meštroviću za video-zvučnu instalaciju “Sol", a treću, u iznosu od 40.000 kuna, dobio je Cvijanović za rad “Do not fuck with social democracy!”
Nagrade su otkupne, pa će radovi Martinisa, Meštrovića i Cvijanovića postati deo buduće zbirke T-HT@MSU, kojom se podstiče umetničko stvaralaštvo na polju savremene umetnosti u Hrvatskoj.
Martinisu je dodeljena prva nagrada za video projekat putovanja kroz vreme u kojem umetnik susreće samoga sebe nakon 31 godine, a prvo pitanje na koje traži odgovor od samog sebe glasi: “Da li je Dalibor Martinis živ?”
Izložena video dokumetnacija performansa prikazuje video zapis iz 1978. godine suočen licem u lice s video zapisom iz 2010. godine u formi video intervjua.
Performans je 1978. izveden pred publikom u Western Front Art Centru u Vankuveru, a 2010. televizijsku izvedbu imao je u emisiji “Drugi format” na 2. programu Hrvatske televizije.
Martinis u tom jedinstvenom projektu istražuje lično vreme u vremenu medija - iz dve tačke u vremenu razgovara sam sa sobom, o sebi i svom poimanju umetnosti. Pokazuje se pritom kako su vreme medija i čovekovo vreme ipak nespojive kategorije. Televizijska slika može se zajedno montirati, no čovek iz sadašnjeg vremena, iako se na prvi pogled tako čini, ipak ne može stvarno razgovarati sam sa sobom u nekom drugom vremenu. No, to ne znači da nije moguće postaviti u odnos dva iskaza, pri čemu kontekst vremena koji je obeležio oba snimka, te vremenski razmak između njih, postaje prava tema tog rada, naveo je žiri u obrazloženju.
Žiri jeistakao da se radi o izuzetnom delu tog priznatog umetnika u kojem su sublimirani svi kvaliteti njegovog dosadašnjeg rada.
“Rad je izuzetan na više načina, duboko je osmišljen te je izvrsno napravljen, a relevantan je od samog njegovog nastanka s kraja 70-ih do danas. U ovom videu pokazuje se Martinisovo maestralno vladanje medijima - rad na jedinstven i vrlo upečatljiv način objedinjuje povest hrvatskog videa sa umetnošću performansa i TV-umetnošću, postižući na taj način vremenski i prostorni most, odnosno obuhvatajući vreme u kojem su se i na ličnim i na društvenim nivoima dogodile mnogobrojne promene koje su uticale kako na život samog umetnika, tako i na život svih nas, te se na taj način otvorio neograničen prostor empatije”, istakao je žiri.
Martinisov autorefleksivan i psihoanalitički rad, kako je istaknuto, nastao je u trenutku u kojem nam je dugoročno razmišljanje gotovo onemogućeno, primorani smo na trenutne i kratkoročne odluke, a informacije i promene u načinu prenošenja informacija su toliko brze da s nevericom posmatramo umetnika koji je sam sebi dao rok od 30 godina i koji uporno i dosledno, ali uvek na nov, svež i inventivan način sledi svoj put, od vizionarskih 70-ih do globalizacijskih i kriznih godina 21. stoleća.
“Martinis i u ovom razgovoru sa samim sobom, kao i u nizu drugih radova dotiče mnogobrojne umetničke, društvene i političke teme, postavljajući direktna, ironična, jednostavna ili komplikovana pitanja, te ovaj rad zbog svoje sadržajne i medijske sugestivnosti postiže i interaktivni učinak ‘uvlačeći’ posetioce u dijalog s ekranom. Zbog toga Martinisov eksperiment nije samo eksperiment po sebi već je slojevito, socijalno angažovano i istovremeno univerzalno, uvek aktualno delo”, istakao je žiri o prvonagrađenom radu.
Druga nagrada dodeljena je Meštroviću za instalaciju "Sol" iz 2012. godine, za koju je video snimljen na nenastanjenom ostrvcetu Orudu blizu Velog Drvenika, gde su ljudi generacijama odlazili da bi skupljali so.
U videu su prikazane ritmične sekvence detalja sakupljanja slanog skorupa kuhinjskom kašikom u stenovitom, surovom krajoliku. Slika je upotpunjenja prodornim zvukom dodira kašike, kristala soli i stene, te zvukom tihog kretanja kamere po stenovitoj obali. Poput samog prirodnog procesa kristalizacije soli, Meštrović je uspešno “iskristalisao” svoj narativ, u zadnjem delu prikazujući i doslovce taj dugotrajni proces ubrzanim slikama - stop animacijom.
Nenametljiva priča asocijacija je na prošlost i na istorijski kontekst, ali i na sam čin pribavljanja dobara kao univerzalni problem neodređen specifičnom lokacijom i vremenom. Pitanje distribucije soli posmatralo se i sa apekta distribucije moći, što je jednako aktuelna tema i danas, kada prirodni resursi postaju pitanje vlasništva, istakao je žiri, dodajući da se ispod povesne i ekonomske pozadine nazire i umetnikova privatna priča o surovosti, ali i posebnosti ostrvskog života.
Izborom kadrova koji povremeno izmiču gledaocu, te veštim spajanjem čistih zvukova i ogoljenih, suštinskih prikaza, Meštrović je dokazao da suvereno vlada medijem videa, i tematski i tehnički. Sam lokalitet Velog Drvenika i njegove okoline bio je tema i njegovih ranijih radova, kada je umetničko istraživanje tematski usmerio na istraživanje kulturnog nasleđa, identiteta i tranzicijskih promena na prostoru Dalmacije.
Prema navodima žirija, Meštrović je, nastavljajući se na prethodne, u najnovijem radu ponovo na autentičan način isprepleo odnos privatnog i javnog, pretvarajući jednu crticu iz porodične istorije u simbolički, univerzalno čitljiv rad.
Treću nagradu dobio je Cvijanović za fotografiju “Do not fuck with social democracy!” iz 2011. godine, čiji je središnji motiv zastava koja samim smeštajem u prostoru asocira na čin predaje - kratak trenutak pre prelaska iz jedne ideologije u drugu.
Simbolično značenje bele zastave umetnik redefiniše bojeći celu scenu u crveno. Jednostavnom izmenom iz bele u crvenu dolazi do još jedne simbolične tranzicije. Simbol predaje dobija revolucionarno, time i ideološko obeležje, istakao je žiri, dodajući da Cvijanovićeva fotografija, uprkos jasnom i vrlo direktnom konceptu, predstavlja složen i slojevit rad, kako u ideji, tako i u samoj izvedbi.
Podsećajući da je Cvijanović i u dosadašnjem radu propitivao i tematizovao zastavu, ne samo kao nacionalni simbol, nego i kao simbol društvenih i političkih kretanja i promena društvenih paradigmi krajem 90-ih i početkom 2000-ih, žiri je naveo da je njegova bela zastava koja vijori na koplju kao da najavljuje predaju socijaldemokratije u situaciji potrebe za revolucionarnim angažmanom brojnih društvenih grupa koje su dovedene na rub egzistencije nakon niza loših procena i poteza vladajućih.
Rad “Do not fuck with social demokracy!” provocira već i naslovom - psovkom na engleskom jeziku, a zastava uhvaćena baš u trenutku vijorenja, u kojem izgleda kao da čvrsto stoji u vazduhu, jasan je i direktan gest upućen gledaocu.
“Izvrsnim kadriranjem, kompozicijskom čistoćom i upečatljivom atmosferom, dobijenom slojevitošću i vrhunskom preciznošću tehničke izvedbe, Nemanja Cvijanović realizovao je delo koje zaslužuje biti delom muzejske zbirke”, istakao je žiri.
T-HTnagrada@MSU dodeljena je šestu godinu za redom, na osnovu odluke stručne komisije koju su činili direktorka MSU Zagreb Snježana Pintarić, istoričarka umetnosti Dunja Blažević, direktorka Centra za savremenu umetnost Sarajevo, zatim kustoskinja MSU Zagreb Radmila Iva Janković, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka Evelina Turković, teoretičar, kustos i umetnik Darko Fritz, multimedijalni umetnik Zlatko Kopljar i direktor Muzeja savremene umetnosti u Antverpenu Bart De Baere.
Izložba 38 radova umetnika različitih generacija, koji su odabrani od 200 pristiglih, otvorena je do 24. marta.
Uz Meštrovića i Cvijanovića, za učešće na izložbi odabrani su i: Miran Blažek, Tomislav Brajnović, Petar Bunić, Marijan Crtalić, Tanja Deman, Ivan Ladislav Galeta, Martina Grlić, Vida Guzmić, Stanko Ivanković, Ivan Marušić Klif, Božena Končić Badurina, Alem Korkut, Ante Kuštre, Nenad Laktašić, Ivica Malčić, Maja Marković, Marko Marković, Davor Mezak (i Marko Čubrilo), Martina Mezak, Oko & Goldo, Irma Omerzo, Neven Petrović, Jasenko Rasol, Valentina Stepan, Sandra Sterle, Lana Stojićević, Predrag Todorović, Ksenija Turčić, Lea Vidaković, Dubravka Vidović i Tanja Vujasinović.
Uz odabrane, izložba T-HTnagrade@msu.hr obuhvata i radove pozvanih umetnika, a medju njima je bio i Martinis, kao i Rino Efendić, Ivana Franke, Fokus grupa (Iva Kovač i Elvis Krstulović) i Hrvoje Hiršl.
(SEEcult.org)
