• Search form

03.11.2023 | 23:53

Distopijska bajka sa socijalnim elementima

Distopijska bajka sa socijalnim elementima

Igrani film “M” makedonskog reditelja Vardana Tozije, koji ga opisuje kao distopijsku bajku sa socijalnim elementima, biće prikazan na 19. Festivalu “Slobodna zona” 5. novembra u Domu omladine Beograda, a predstavlja spoj avanture, drame i naučne fantastike.

“Ovo je filmski eksperiment u smislu žanra. Uobičajeni makedonski festivalski eksport je tegobna, siva današnjica, hiperrealizam. To se nekako očekuje od nas. A mi smo pokušali da ispričamo jednostavnu i normalnu priču o detetu koje traži svoju majku kroz uništeni svet, ali da je damo kroz drugačiju optiku”, rekao je Tozija (42) 3. novembra na konferenciji za novinare u DOB-u.

Prema scenariju koji je napisao sa Darijanom Pejovskim, osmogodišnji Marko u bliskoj budućnosti živi sa ocem u šumi, zaštićen od spoljnog sveta i pojave zombija. Dečak se okreće svojoj dragocenoj slikovnici, nalazeći u njoj utehu i odgovore. Susret sa dobrodušnim, bespomoćnim dečakom Mikom unosi tračak toplote i povezanosti u njegov izolovani svet. On žudi da otkrije tajne koje leže izvan granica šume. Okrutni splet događaja ispunjava mu tu želju, ali čeka ga sumorna avantura, ispunjena nepoznatim opasnostima i zauvek promenjenim pogledom na svet.

“Bilo nam je jasno da nećemo raditi konvencionalni horor ili fantastiku. Smatram da treba da radimo razne žanrove, da nas ne definiše uvek jedan jedini način pripovedanja, i zbog naše kinematografije i zbog publike. Moji prijatelji iz detinjstva kažu mi: ’Daj da nešto drugačije vidimo od naših makedonskih filmova. Znamo da su to super filmovi, ali to gledamo na medijma, portalima, dokumentarci su izvrsni na te teme’. To me je trglo. Treba kroz drugi okvir da pričamo priče koje nas muče”, izjavio je Tozija, inače autor festivalski uspešne krimi drame “Amok” (2016).

Direktor i koselektor “Slobodne zone” Rajko Petrović pohvalio je rad sa glumcima, posebno dečacima koji nsiu profesionalci.

Tozija je rekao da je proces kastinga bio dug i naporan, “kroz većinu osnovnih škola u zemlji i hiljade klinaca koji su bili kandidati”.

“Većina ih je na pitanje šta vole da rade odgovarala isto – da igraju ‘Fortnajt’ i druge igrice, a dečak koga smo izabrali Matej Sivakov rekao je da voli da ode u bakino selo, šeta kroz šumu, gleda rečicu. Zvučalo je normalno, kao nešto što smo navikli da čujemo pre 20-30 godina. On nije bio zainteresovan da gleda televiziju i filmove. Kada smo počeli probe, shvatili smo da ne imitira nikoga nego mu to samo dolazi. Zamisli neku situaciju i onda krene da je pokaže. U tom smislu je bilo lako. A teško je bilo to što se Matej pojavljuje gotovo u svakoj sceni. Veliki umor i stres za njega. Uprkos tome što je voleo da da sve od sebe, bilo je malih amplituda, ali se stvarno junački izborio”, dodao je Tozija, čiji je film deo selekcije “Zona bez granica”.

“Drugi dečak (Aleksandar Nichovski) ima Daunov sindrom. Njegovo stanje ne dozvoljava dugu priču, nema dovoljno koncentracije i ne može da primi celinu. S njim smo radili tako da smo svaku scenu segmentirali, pojedinačno kao neku igru. Objasnim mu šta se dešava u tom trenutku i kako da se ophodi prema partneru. Bila je to velika avantura s njima”, ispričao je Tozija.

Film “M” je koprodukcija Severne Makedonije, Hrvatske, Francuske, Kosova* i Luksemburga. Slika je snimljena pre pandemije korone, u Nacionalnom parku Pelister, ali je film dovršen tek ove godine.   

Producent Darko Popov izjavio je da u procesu rada uvek kaže svoje mišljenje i pokušava da doprinese ideji.

“Ipak, ovo je autorski film i reč autora je poslednja. Dok nije krenulo snimanje išlo je brzo i kako treba. Posle snimanja smo zaglibili. Krenula je korona. Odlučili smo da uložimo sve, i ono što je bilo za nas, da bi film izgledao bolje. Ne kajem se, iako nam je ponekad bilo jako teško. Sto puta sam sebi postavio pitanje ’zašto ja ovo radim’, ali kada film sada pogledam na platnu, vidim da je bilo ispravno što sam sledio rediteljevu viziju. Sve drugo se zaboravi”, rekao je Popov.

Prema oceni novinara, elementi horora u ovom filmu su u drugom planu, kao okruženje za nežnu priču o prijateljstvu i nadi, čemu doprinose i lepota priode, šuma velikih stabala molike, ali i vešto urađene CGI scene.

Tozija je dodao da su ga mnogi, ne znajući kada je film sniman, pitali da li mu je korona bila inspiracija.

“Nije, ali živimo u takvom vremenu da se uvek dešavaju neke loše i još gore stvari, tako da će te koincidencije uvek biti, nalazićemo da se kontekst podudaru sa nečim što se dešava u svetu danas. Oko dečaka su zombiji, a mogao je biti rat ili neka druga pošast. Inače, da smo radili posle korone ponešto bih izmenio. Proces realizacije je trajao tako dugo da ni ja više nisam isti čovek. Bilo je i ličnih i društvenih i finansijskih problema. Adaptirao bih priču, ubacio nešto iz tih iskustava koje imamo sada”, rekao je Tozija.

Uloge odraslih u filmu igraju profesionalni glumci Saško Kocev, Kamka Tocinovski, Bojana Gregorić Vejzović, Verica Nedeska, Vladimir Tuliev, Oliver Mitkovski, Miroslav Petković...

Međunarodna premijera bila je ovih dana na S/F festivalu u Trstu, gde je film dobro primljen. Slede Kotbus i drugi festivali, ali će, prema rečima producenta, kasniji fokus verovatno biti platforme i televizije, a ne bioskopi, jer je to opšti trend. Ipak, nada se distribuciji u Srbiji, u dogovoru s kućom “Oktobar film”.

Festival angažovanih filmova Slobodna zona otvoren je 31. oktobra u MTS dvorani u Beogradu filmom “Zlo ne postoji” oskarovca Rjusukea Hamagučija, a publika do 5. novembra ima priliku da pogleda više od 60 ostvarenja koja svedoče o neveseloj današnjici, ali i nude pogled na drugačiji, bolji svet. Osim u Beogradu, festivalski program prikazuje se i u Novom Sadu i Nišu i delom u Kragujevcu.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš (pdf)

*Fotografije iz filma: Slobodna zona (promo)

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r