• Search form

24.09.2012 | 22:24

Dijalog stasalih posle 2000.

Dijalog stasalih posle 2000.

Regionalna izložba grafika oko 80 umetnika iz Srbije i Bosne i Hercegovine biće otvorena 4. oktobra u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istrazivanja, Galeriji “Izlozi” i Galeriji FLU u Beogradu, a fokusirana je na grafičare koji su stasali posle 2000. godine.

Iz Srbije učestvuje 45 umetnika, a iz BiH 43, pa će izložba, čija je kustoskinja Ljiljana Tašić, biti prilika za uvid u aktuelnu grafičku scenu nekada dve bliske kulturno povezane umetničke sredine, a ukazaće i na poziciju umetničke grafike u 21.veku, kao i na mogućnosti njenog uticaja i učešća u formiranju likovne scene, sada dve odvojene kulturno-umetničke sredine.

Među zastupljenim umetnicima su Dženita Huseinović, Admir Mujkić, Ervin Babić i Renata Papista iz Sarajeva, Josip Mijić iz Širokog Brijega, Dajan Spirić i Ninoslav Kovačević iz Banjaluke, Radivoj Milić iz Trebinja, te Mane Radmanović, Marina Marković, Alan Bećiri, Tamara Pajković, Žolt Kovač, Viktor Mijatović i Nikola Velicki iz Beograda, Marko Stojanović i Aleksandra Grbović iz Novog Sada i Milica Živanović iz Niša.

Prateći razvoj i ukazujući na sličnosti i razlike istih generacija stasalih na istim geografskim prostorima, ali pod uticajem različitih društvenih okolnosti, izložba je prilika i za analizu savremene grafičke scene na ovim prostorima, saopštio je Centar za grafiku. Prezentovanjem najmlađe generacije autora, od kojih su neki još na studijama, Centar za grafiku uspostavlja dijalog domaće sredine sa akademijama likovnih umetnosti u Sarajevu, Banjaluci, Trebinju i Širokom Brijegu.

Prema navodima Ljiljane Tašić, predstavljeni аutori profesionalno su vaspitani i formirani u periodu za čije se označavanje koriste pojmovi tranzicija, postsocijalizam, postkomunizam i sl. Biti mlad umetnik/umetnica u takvim socijalnim i političkim prilikama podrazumevalo je krajnje neizvesno i riskantno ostvarivanje sopstvenog mesta u umetničkom sistemu bez ikakve stabilnije ekonomske podloge, bez umetničkog tržišta, bez ozbiljnije podrške produkciji i razvoju ideja, takođe i bez ozbiljnije kritike i pažnje medija, rečju bez šire društvene podrške.U takvom vrlo nepovoljnom kontekstu baviti se umetnošću znači baviti se pozivom koji, osim lične duhovne satisfakcije, malo šta donosi onima koji stupaju u profesionalni umetnički život.

Reč je o umetnicima i njihovoj produkciji, koja se od slučaja do slučaja, nalazi negde u graničnim situacijama između prevazilaženja školskih pouka i ulaska u samostalne umetničke formulacije; ujedno, to je produkcija u kojoj se sasvim legitimno još koriste tradicionalne grafičke tehnike i postupci, ali se i sve češće usvajaju i primenjuju novi medijski pristupi, shodno mogućnostima mladih autora. Iako su radovi pojedinih umetnika otvoreni izazovu elektronskih medija i neiscrpnim mogućnostima istraživanja digitalne grafike, digitalna slika nije izborila pravo prvenstva, pa čak ni ravnopravnosti, navela je Ljiljana Tašić.

Prema njenim rečima, izazov multimedijalnih potencijala i sve sofisticiranija tehnologija otiska, ipak, još uvek čeka na potpuniji odgovor mladih grafičara.

Izloženi radovi svedoče o poverenju umetnika u medij grafike kao autentičnu, ovovremensku mogućnost izražavanja, a ne primenjuju radikalnije zahvate ako se od njih i očekuju. Razloge za takav tradicionalan pristup grafici možda treba tražiti u nasleđu i snažnim korenima dve akademije u Beogradu i Sarajevu iz kojih su izašle i formirale se brojne generacije značajnih grafičara i budućih profesora.

Obe akademije afirmisale su pristup grafici, kao mediju, kojim dominira stav o tehničkoj čistoti i majstorskom poštenju.Takvo poimanje je uslovilo zaključak da se samo iz čistog, pravovernog odnosa prema mediju može doći do pravih rešenja.

Izložena grafička produkcija, dakle, i dalje podrazumeva dvodimenzionalnost dela. Poetska uporišta tih mladih umetnika pripadaju strujanjima nove figuracije i apstrakcije sa jedne, kao i svojevrsnom strukturalizmu i konceptualnom pristupu, sa druge strane. Primećuje se tako da se jedan broj umetnika u traganju za sadržajem oslanjaja na motive iz tradicionalne ikonografije bosanskih predanja, priča i istoriskih događaja ( sarajevska škola), dok se drugi oslanjaju na širi savremeni vizuelni sadržaj i društvenu stvarnost. U praksi njihovi postupci idu od transformacije, kopiranja i aproprijacije, do slobodnog reprodukovanja i prevođenja postojećih motiva i sadržaja u jedan novi formalni okvir. Njihova umetnost ne teži monumentalnom i spektakularnom, već jednom istinski oslobođenom pogledu koji sagledavanjem malih realnosti i malih fenomena ukazuje na veće probleme i zablude. U zavisnosti od interesovanja, promišljanja o savremenom društvu, autori u svojim delima traže odgovore na brojna pitanja svakodnevice, komentarišu stereotipne predstave koje kreira moderni advertajzing, uticaj urbanog okruženja na psihu pojedinca i sliku društva u celini, kao i terora digitalnih slika i dvostrukog morala...

Ta raznovrsnost sadržaja, plastičkih i poetskih karaktristika, tehnika i grafičkih postupaka ukazuje da se grafika u ovim sredinama, i dalje razvijala sa različitim unutrašnjim osobinama, s različitim tradicijama i svakako s različitim vrednosnim kvalitetima. Jer, prividno srodna vizuelna rešenja nastala u ovim sredinama nose u odgovarajućim kontekstima drugačija i međusobno različita značenja, tako da vizuelna rešenja koja u jednoj sredini predstavljaju standardni domet na drugom bi se mestu mogla isčitavati kao inovacija ili vhunski stepen kvaliteta.

Izbor tehnike i materijala, prihvatanje određenih medijskih mogućnosti koje pruža savremena tehnologija, kao i sprovođenje ideje, zavise u mnogome i od spremnosti i zalaganja pojedinca, od pristajanja ili nepristajanja na kriterijume na kojima se zasniva kritičko vrednovanje postignuća savremene grafičke produkcije.

U Centru za grafiku očekuju da će ti mladi umetnici nastaviti da i dalje istražuju ideju o različitim mogućnostima i dometima medija grafike, što će uticati i na iznalaženje likovnog izraza određenog vlastitom osobenošću.

Izložba je inicirana višegodišnjoj saradnji Centra za grafiku sa umetnicima iz Bosne i Hercegovine, kao i sve učestaliji kontakti sa mlađom generacijom umetnika.

Pri odabiru umetnika iz BiH uspostavljena je saradnja sa profesorima i predavačima grafičkih odseka akademija umetnosti u Sarajevu (Renata Papišta i Admir Mujkić), Banjaluci (Nenad Zeljić, Zoran Banović i Gorica Omčikus), Širokom Brijegu (Igor Dragićević i Josip Mijić), Trebinju (Veselin Brković), kao i sa Nenadom Maleševićem, profesorom na Univerzitetu za poslovne studije u Banjaluci. Konačnu selekciju svih učesnika na izložbi izvršila je kustoskinja Ljiljana Tašić.

Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, osnovan 1995. godine, već duže vremena igra značajnu ulogu u oblasti grafike i novih vizuelnih medija. Danas, u vremenu temeljnih transformacija u vizuelnim umetnostima, eksperimentisanje, istraživanje, raznovrsnost materijala i nove tehnologije, predstavljaju ključne momente u svetu savremene grafike. To sve više potstiče umetnike na razvoj pojedinačnih kreativnih procesa u kojima kombinuju digitalne slike i fotografiju s klasičnim grafičkim tehnikama i tako otkrivaju beskonačne mogućnosti kombinovanja starog sa novim. Nove tehnologije ubrzano postaju primarno oruđe u savremenom grafičkom izrazu zahvaljujući, između ostalog, i mogućnosti digitalizovane slike u veoma visokoj rezoluciji.

U znatno izmenjenom društvenom, kulturnom i umetničkom okruženju, Centar za grafiku fokusiran je na očuvanje grafičke umetnosti, učestvujući u njenom razvoju i ukazujući na to šta je grafika danas.

Akademija likovnih umetnosti u Beogradu, inače, jedan je od prvih punktova u bivšoj Jugoslaviji koji je inicirao razvoj grafike i stvorio prve umetničke potencijale koji su uticali na njenu buduću afirmaciju. Grafički odsek je osnovan 1940. godine i za profesora postavljen Mihailo Petrov. Za dalju organizaciju rada Grafičkog odseka i osmišljavanja metoda nastave veoma je zaslužan Boško Karanović koji je 1959, u periodu reforme Univerziteta u Beogradu, doneo sa kolegom Mladenom Srbinovićem nov program nastave grafike. Po tom programu se, uz manje izmene, danas radi na Grafičkom odseku.

Do osnivanja Akademije umetnosti u Sarajevu 1972. godine brojne generacije bosansko-hercegovačkih umetnika studirale su grafiku na beogradskoj Akademiji. Među prvima u klasi Karanovića su bili Vila Memnuna, Halil Tikveša, Emir Dragulj, Branko Miljuš. Istoj generaciji studenata pripadaju i Radovan Kragulj koji je 1961. nastavio studije u Velikoj Britaniji, kao i Borislav Aleksić i Kemal Širbegović (iako su završili studije slikarstva). Akademiju su završili i Salim Obralić (student slikarstva), te nešto mlađi Avdo Žiga i Igor Dragićević (završili magistarske studije).

Izložba ce biti otvorena u Centru za grafiku do 17. oktobra, a planirano je da bude predstavljena i u drugim gradovima regiona - u Sarajevu, Banjaluci, Novom Sadu i Nišu, što će biti dobra osnova da se ostvari veza sa lokalnim sredinama i obogate njihova saznanja o zbivanjima na umetničkoj sceni susednih zemalja.

(SEEcult.org)

Zoran Popović, Installation of Axioms, SKC, Belgrade 1972
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.