Digitalni pohod na šumu

Umetnica i matematičarka Marica Radojčić predstavlja 30. juna u Trećem Beogradu prostorni ambijent u galeriji i šumi, uz projekcije, zvučne i svetlosne efekte, kojim istražuje odnos digitalnog i biološkog, smatrajući da između njih zapravo nema razlike.

Projekat “Digitalni pohod na šumu” trebalo bi da bude primer simbioze digitalnog i biološkog, apstraktnog i realnog grananja, kako vizuelno, tako i zvučno, navela je Marica Radojčić, umetnica i matematičarka, koja je nedavno predstavila i projekat “Grananje” u Galeriji ULUS i SKC-u.

Na toj izložbi, nedelju dana posle otvaranja, postavila je bila obaveštenje da su izloženi radovi (osim skulpture) generisani računarom (navela je spisak korišćenih softvera - Autodesk Maya 8.0, Adobe Premier Pro 7.0, Adobe Illustrator CS4, Adobe Photoshop CS4).

Posetioci su mislili da se radi o fotografijama, što je umetnici smetalo, ali ne zato što ne voli fotografiju, već zato što nije htela da ljudi budu u zabludi, s obzirom da je reč o posebnoj vrsti digitalnih objekata koji su generisani algoritamski pomoću računara.

“Kada se zaviri ispod površinskog bojenog sloja, dolazi se do prave matematičke priče - do mreže linija smeštenih u koordinatnom sistemu. Svaka linija je određena tačkama, a svaka tačka, po Dekartu, određena je trojkama brojeva. Potom se između tih tačaka - odrednica umeće dovoljan broj novih tačaka sve dok oko prestane da ih razlikuje i sve to vidi kao neprekidnu liniju. Te konstrukcije tačaka i linija su matematičke, tačnije algoritamske - efektivnim postupcima, korak po korak, pri čemu te korake može da izvodi i mašina - računar. Kada se završi konstrukcija mreže koja ima obrise željenog geometrijskog objekta, onda se ona presvlači bojenim površinskim slojem, slično kao što bi se stvarna žičana mreža oblepljivala nekom hartijom ili tkaninom i potom bojila”, navela je Marica Radojčić u pratećem tekstu.

Taj digitalni rezultat, međutim, tako je uverljiv da sve na prvi pogled izgleda da je samo slika realnog sveta. To je Milici Radojčić pomalo smetalo, te je postavila uokvireni tekst kao objašnjenje. Podsvesno je, kako kaže, ipak bila i zadovoljna, poput nekoga ko uspe da načini tako dobar falsifikat da ga je teško razlikovati od originala.

Prema njenim rečima, slično joj se desilo pre desetak godina sa projektom “Povratak odlaska”, kada su i stručnjaci poverovali da su projekcije u ambijentu koji je predstavljao unutrašnjost njenog stomaka (sa grčenjem creva i šikljanjem krvi) snimljeni tokom operacije.

“Da li je uokvireno objašnjenje (na izložbi) zaista bilo neophodno kao što mi se u prvi mah činilo, da li je razlika između digitalnog i biološkog toliko velika da se ta dva sveta uopšte ne dotiču i treba li ih striktno razlikovati? Ta su me pitanja mučila, naročito u doba kad sam se borila sa rakom, pre desetak godina. Razmišljajući i analizirajući sopstvenu bolest: kako i zašto se razvijala, kako je dostigla kulminaciju, kako je počela da jenjava, stekla sam snažan unutrašnji osećaj i uverenje da je ta bolest matematičke, tačnije algoritamske prirode”, navela je Marica Radojčić.

       Ambijentalna instalacija u SKC-u

Te ideje zanimale su je i u umetnosti, i u matematici, a vremenom je njeno ubeđenje da je rak algoritamska priča dobilo potvrdu u biološkim istraživanjima. Sve to ju je vodilo ka razmišljanju i o tome da je svekolika biološka suština u stvari algoritamska, te da i nema razlike između digitalnog i biološkog.

“E, sad kakvi su to koji biološki algoritmi, i da li ih možemo saznati, teorijski zasnovati kako se to obično radi - matematički, to su sad već druga pitanja. Znatno složenija. Budući da ti algoritmi nisu naše ljudsko delo, biće veoma teško, a po mom ubeđenju i nemoguće, prodreti potpuno u njihovu suštinu. To već ne spada u domen nauke (tu će se mnogi naučnici na mene naljutiti), već u neke druge domene. Tu se zadire u pitanja Tvorca, jer kako uopšte možemo očekivati da nešto potpuno objasnimo ako ne znamo ništa o nastanku. To je kao čeprkanje po zrncima peska u traganju za istinom o celoj pustinji. Uostalom, to moje uverenje se zasniva i na jednom od najpoznatijih matematičkih rezultat - Gedelovoj teoremi, prema kojoj prirodne brojeve nije moguće zasnovati kao teoriju prvog reda, na onaj uobičajeni matematički način: aksiome, teoreme, dokazi. Za zasnivanje prirodnih brojeva neophodno je izaći ‘izvan’ njih, u neki moćniji matematički svet (teorije drugog reda, recimo)”, navela je Marica Radojčić.

Simbioza digitalnog i biološkog, koju predstavlja projekat “Digitalni pohod na šumu”, možda je samo pokušaj približavanja onih slojeva realnosti koji nama i našim današnjim čulima nisu dostupni, “pokušaj prodora u razgranatosti naše datosti, našeg bivstvovanja, našeg jastva koje su možda mnogo složenije i dalekosežnija od onoga nam pojmljivog i saznatljivog”, navela je Marica Radojčić u pratećem tekstu, za koji je bila inspirisana razgovorom koji je vodila sa Milicom Lapčević na nedavnom otvaranju izložbe “Grananje” u Galeriji ULUS.

Višemedijski projekat "Grananje" započela je 2004. godine, pripremajući samostalnu izložbu u Klagenfurtu, a u raznim varijantama izlagan je do sada i u Beču, Talinu, Zemunu, Novom Sadu, Lazarevcu, Parizu i sada konačno i u Beogradu.

Reč je o složenom ambijentalnom višemedijskom projektu (crteži, digitalne grafike, animacije, zvuk, skulptura), koji je inspirisan apstraktnim matematičkim drvetom. Stručnjaci i publika shvatili su ga kao vrstu matematičke poezije.

Marica Radojčić je od 1982. prisutna na međunarodnoj i domaćoj umetničkoj sceni eksperimentalnom i višemedijskom umetnošću, zasnovanom na matematičkim i filozofskim idejama. Godinama je bila i profesor na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a predavala je i na Univerzitetu umetnosti, gde je i jedan od osnivača Interdisciplinarnih postdiplomskih studija - Grupe za digitalnu umetnost.

Bavi i organizacijom i produkcijom, kako umetničkih, tako i naučnih projekata, u okviru organizacije UMNA - Umetnost i nauka, čiji je osnivač.

U martu 2012. predstavila se i u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu izložbom “Univerzalne mašine” koja se sastojala od ambijentalnog prostora nastalog projekcijama kompjuterskih animacija i ambijentalnog zvuka.

Radovi Marice Radojčić zastupljeni su i u Galeriji umetnika Portala SEEcult.org

(SEEcult.org)