Digitalne bure čovečanstva

Digitalna oštrica - Nove digitalne tehnologije za nove ljudske potrebe

Piše: dr Adam Sofronijević

Početak 2019. godine doneo je niz događaja u digitalnom svetu i u prvi plan postavio određene ličnosti koje predstavljaju izuzetno vernu ilustraciju stalnih promena u kojima sve više postaje jasno da samo najdublji ponori ljudske prirode opstaju nepromenljivi u digitalnim burama kojima je izložen krhki, još uvek drveno-čelični čun čovečanstva na nemirnom električnom okeanu savremene istorije. I dok neonske plime i oseke tehnološkog razvoja i društvenog, moralnog i vrednosnog sunovrata zapljuskuju naše već sada digitalne obale, vidimo čovečanstvo koje se rve sa bremenom urušenih vrednosti, prevaziđenih koncepata, ideala i idola, koji su svi redom poklekli pod udarcima integrisanih tehnološko-društvenih promena. Ali vidimo i čoveka, sa velikim Č, još uvek bezimenog i bez konceptualizovanog odgovora na sva pitanja koja ga lome, kako naizgled u beznađu, ipak uspeva da snagom suštastva svoje prirode prometejski nosi dalje baklju digitalnog napretka koji je za njega izuzetno opasan, ali istovremeno predstavlja i poslednju nadu za spas onoga što su u nekim prethodnim vremenima mnogi nazivali njegovom dušom.

Sa Tviter naloga profesora Kolumbija univerziteta Adama Tuza (Adam Tooz) 10. marta saznajemo statistički podatak koju su objavile Ujedinjene nacije, na osnovu istraživanja Nemačke banke (Deutsche bank) da je prethodne, 2018. godine, na planeti Zemlji prvi put živelo više ljudskih bića starijih od 65 nego mlađih od 5 godina. Kolika je zasluga digitalnih tehnologija za ovakav globalni trend demografskog razvoja možemo, u nedostatku dokaza, samo nagađati, ali ono što je očigledno ne može promaći našoj pažnji. Porast tehnoloških mogućnosti direktno je korespodentan mogućnostima dugovečnosti, a obrnuto proporcionaln želji da se ta mogućnost podeli sa drugim ljudskim bićima, pre svega i očigledno onima sledeće generacije.

Njujork tajms, takođe 10. marta, donosi članak u kome saznajemo da se podaci u stvari ne nalaze na oblaku, već u okeanu. I dok zamišljamo antičkog boga mora i okeana Posejdona kako u trijumfu zamahuje svojim trozubcem, a njegovog brata Zevsa, svemoćog gospodara Olimpa, kako se pita šta li se to dogodilo u njegovom carstvu oblaka, uočićemo da velika četvorka proizvođača sadržaja - Gugl, Majkrosoft, Amazon i Fejsbuk poseduju više od polovine prekookeanskih kablova koji čine kičmu globalne internet infrastrukutre. Koliko nas ova situacija podseća na onu od pre sto godina, kada je jedna velika imperija kontrolisala više od polovine podvodnih telegrafskih kablova, ali i više od polovine ukupne tonaže trgovačkih brodova i mnogo veći procenat efektivnog kapitala i na osnovu toga pomislila da može pobediti druge velike sile novim pristupom konfliktu - ekonomskim ratom, toliko i strahujemo da danas nije potrebna brodska tonaža da bi se prevezla digitalna dobra, kao i da iste četiri velike kompanije raspolažu neslućenim efektivnim kapitalom za ulaganja i da je stoga sveto trojstvo moći, koje može slomiti i najveće tradicionalne sile, opet na okupu. Preostaje nam i nada da volja koja stoji iza ove koncentracije moći ne pripada personalizovanom monarhu ili povodljivoj oligarhiji, već bezimenoj masi anonimnih vlasnika akcija, koji se mole samo jednom bogu - profitu. A on, za razliku od boga kome su se ekpanzionisti molili pre stotinu godina, svakako nije sa njima, već bludi misterioznim putevima koje definiše nevidljiva ruka tržišta.

U istom Njujork tajmsu saznajemo 27. marta i da je Tjuringova nagrada, ekvivalent Nobelove nagrade za računarstvo, koja laureatu takođe donosi milion dolara i neprolaznu slavu, dodeljena 2018. godine trojici naučnika koji su pokrenuli revoluciju mašinskog učenja. Ian Lekun (Yann LeCun), Džefri Hinton (Geoffrey Hinton) i Džošua Bengio (Yoshua Bengio). Dobitnici su prestižne nagrade Udruženja za računarske mašine (Association for Computing Machinery), najvećeg svetskog udruženja profesionalaca u oblasti računarstva, što je odličan pokazatelj ekonomskih tokova razvoja digitalnih tehnologija i subjektivnih tokova društvenog diskursa koji opisuje te tokove. Ove godine, ove dve, često suprotne, pa čak i suprotstavljene fenomenološke emanacije stvarnosti su se prekolopile i u naučnom trojstvu koje je provelo poslednjih 50 godina radeći na razvoju neuralnih mreža pronađen je fokus koji nepogrešivo definiše sadašnji trenutak razvoja digitalnih tehnologija, ali i razvoja globlanog društva i čoveka kao vrste.

Na internet portalu Vižual kapitalist saznajemo 23. marta još jedan važan statistički trend koji slika savremeni svet u njegovim stvarnim, neonskim bojama. Početak 2019. godine obeležila je još jedna prekretnica u razvoju digitalnog sveta. Linearni rast statističke značajnosti onalajn upoznavanja parova, započet još početkom 90-ih, doveo je do toga da je to postao preovlađujući oblik upoznavanja parova u SAD danas, pretekavši prvi put ove godine tradicionalne načine, kao što su upoznavanje preko zajedničkih prijatelja ili upoznavanje u baru ili restoranu. Višeznačnost ove statistike dovoljna je sama po sebi da pobudi mnoge brige vezane za sudbinu pojedinca, zavisnost savremenog čoveka  i društava od tehnologija i banalni strah od otuđenja. Gotovo istovremeno, 6. aprila, na portalu magazina USA Today možemo saznati o različitim aspektima digitalnog razvoda ili raskida. Od deljenih lozinki za društvene mreže, pa do zajedničkih naloga na Netfliksu i Amazonu, polovina parova u SAD, koji, kao što smo upravo saznali, se najvećim delom i upoznaje preko interneta, prilikom razvoda ili raskida prolazi kroz svojevrsni krešendo podele digitalnih zajedničkih uspomena i konkretnih resursa. Pažljivi posmatrač može istovremeno uočiti pravilnost da se tehnolgoije koje nose najveće promene i stoga najveći značaj koriste upravo i za one svrhe koje su najviše utemeljene u drevnim slojevima ljudske prirode.

Na portalu Vajard saznajemo 25. marta da je kompanija Mekdonalds upravo ostvarila svoju najveću kupovinu od 1999. godine. U pitanju je naravno investicija u veštačku inteligenciju. U slučaju Mekdonaldsa to je izraelski startap Dinamik Jild (Dynamic Yield) iz Tel Aviva, čija tehnolgija logike odlučivanja, odnosno sugestija šta još da uzmemo na osnovu prve odabrane stavke iz menija i iskustava miliona kupaca širom sveta, je procenjena na 300 miliona dolara. I kao što smo u prethodnom nastavku Digitalne oštrice jasno saopštili, centralno pitanje veštačke inteligencije i digitalnog sveta uopšte prestalo je da bude: koji će poslovi biti zamenjeni mašinskim radom, i postalo: kada će se to dogoditi i šta ćemo mi ljudi posle toga raditi? Duboko razmevanje ovog pitanja i dalje izmiče većini, ne samo pukih posmatrača digitalnog sveta. Portal Biznisvajer preneo je 18. marta vest da je čak i gigant kakav je Džej Pi Morgan uložio 350 miliona dolara u traženje odgovora na pitanje kako unaprediti znanja i veštine ljudi u budućnosti da bi odgovorili na izazove veštačke inteligencije. Problem, naravno, nikada nije u tome što je vođa slep, nego što ga narod prati bez mnogo pitanja - u ovom slučaju ka digitalnom ambisu.

Tema meseca
Nove ljudske potrebe i digitalni svet

Tokom milenijuma stvorene su i razmatrane različite teorije vezane za ljudsko ponašanje, u mnogim okvirima i kontekstima. Sa jedne strane, čovek je biće koje se prilagođava okruženju, menja ga i gospodari njime. Sa druge strane, istorija, kraljica humanističkih nauka, uči nas da su osnove ljudske prirode neporomenjive i da tehnološke i društvene promene kojima prisustvujemo mogu samo donekle promeniti ljudsko ponašanje, odnosno, imajući u vidu sušitnske osobine digitalnih tehonlogija, mogu samo izoštiriti one osnovne crte njegove prirode koje su u prethnodnim periodima bile maskirane, pritajene ili supstituisane na ovaj ili onaj način. Takmičenje univerziteta MIT za inkluzivni inovativni izazov, koje je započeto tokom marta, a koje se završava 9. maja 2019. godine, donosi pobednicima sumu od 1.6 miliona dolara i priliku da se iznete ideje realizuju u najozbiljnijem akademskom okruženju. Kraj meseca marta i početak aprila obeležila je izjava Devin Vardel Kuk (Devin Wardell Cook), izvršne producentkinje MIT-ovog takmičenja, koja je na svom Tviter nalogu 4. aprila objavila: ''Potrebno je da razvijamo tehnologije koje će ispunjavati naše potrebe kao ljudi, a ne da tehnologije ravijamo samo zato što to možemo da uradimo".

Dublje značenje ove izjave, može se tražiti u pravcu određenja strateškog razvoja digitalnih tehnologija koje treba da ispune potrebe nastale na osnovama onih bazičnih karakteristika ljudske prirode, u čemi ih sputava upravo ta suština ljudske prirode koja istovremeno stvara i određuje i suštinu tehnolgoija. Ukoliko se, na pirmer negativno finansijski utiče na korišćenje plastičnih kesa, uz pojačani diskurs plasiran preko društvenih mreža, rezultat će verovatno, širom sveta, kao i u Kaliforniji, što saznajemo na portalu Conversation, biti samo veća upotreba drugih plastičnih proizvoda. Mnogo je drugih primera koji govore o osnovama ljudske prirode i potrebi da se za ispunjenje prividno novih ljudskih potreba iskoriste digitalne tehnologije uz svest o ovim osnovama i sagledavanja realnosti novina i promena koje donose nove digitalne mogućnosti. Portal Vog biznis 4. aprila donosi članak o digitalnoj odeći, specifičnom novom delu industrije visoke mode i mode uopšte, koji kreira virtuelne proizvode za virtuelnu upotrebu, ali koji se u potpunosti bazira na osnovnim ljudskim potrebama, proučenim i opisanim pre više hiljada godina. Sledstveno ovim potrebama i osobinama, inovativnost predstavljena u ovom članku ima ograničeni domet, a prava kreativnost u zadovoljenju ''novih'' ljudskih potreba nalazi se u komplementarnom poznavanju klasičnih nauka i mogućnosti savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. Najzad, 29. marta pionir digitalnog sveta profesor Erik Brinjolfson (Erik Brynjolfsson) sa MIT-a, na portalu Quartz objavljuje intervju u kome iznosi detalje koncepta GDP-B, kojim se opisuju numeričke vrednosti stvari koje danas možemo dobiti besplatno, kao što su Vikipedija stranice, onlajn mape, fotografije napravljene na pametnom telefonu ili upotreba društvenih mreža. Brinjolfson sa pravom tvrdi da je tradicionalni GDP mera produktivnsoti, a ne blagostanja, kao i da je potrebno razviti nove ekonomske koncepte kako bi se opisala digitalna ekonomija, a novi digitalni svet, sa svim ljudskim potrebama i stremljenjima, koji prositiču iz suštine ljudsle prirode mogao kvantifikovati i predvideti. Najzad, Gari Kasparov, u intervjuu koji je dao 4. aprila onlajn magazinu PC MAG, upozorava da su glavna prepreka razvoju veštačke inteligencije urpavo ljudi, jer veštačka inteligencija je do sada pretežno učila od ljudi, a ljudi su grešna bića, nesavršena, po svojoj prirodi. Zato, podvlači Kasparov, vidimo ogromnu prednost veštačke inteligencije GO koja je sama sebe obučila kako da igra drevnu igru i koja je nadmašila tradicionalno stvorene veštačke inteligencije za čitave redove veličina. Digitalni svet otvara nove mogućnosti, ali njih možemo realizovati samo uz puno poznavanje ljudske prirode, jer sve što tehnologijom pravimo, dolazi od čoveka i pravljeno je za ljude. Bar je do sada tako bio slučaj. Nova era razvoja veštačke inteligencije koja uči samu sebe je na pomolu, ona otvara mogućnosti suštinskog ispunjavanja novih ljudskih potreba, koje će takođe poticati od čovekove prirode, ali neće njome biti ograničene.

*Prilog je emitovan u stalnoj rubrici Digitalna oštrica emisije Digitalne ikone Radio Beograda 2

*Foto: Gerd Altmann - Pixabay