Digitalna oštrica - II

Neutralnost mreže: digitalni ratovi, infrastruktura kao oružje

Piše: dr Adam Sofronijević

Rubrika Digitalna oštrica prezentuje odabrane novosti i analize najnovijih događaja u digitalnom svetu, a kako se ovaj svet menja svakodnevno, rubrika praktično hroničarski beleži istoriju digitalnog sveta. Autor rubrike, kao i svaki dobar istoričar, parafrazirajući profesora Donalda Kejgana ''objašnjava stvari pričajući priču'', odnosno rubrika suštinski po žanru korespondira formi serije, nadamo se ne tipa sapunica, čije epizode prate određene likove, narativne tokove i relacije. Ovo ne bi trebalo da čudi, imajući u vidu pretenziju da se govori o relevantnim temama, ljudima i događajima, jer digitalni svet, pored dugog repa sastavljenog od nebrojenog mnoštva partikularnosti, važnih za manji broj ljudi, u prvi plan izbacuje i čini jedino relevantnim, mali broj događaja, ljudi i relacija, upravo onih kojima se rubrika bavi. Stoga ćemo danas nastaviti tamo gde smo stali u prvom delu serijala.

Mark Cukerberg svedočio je pred Kongresom SAD 11. aprila, a ono što je ovim povodom uglavnom ostalo neprimećeno, je gotovo jubilej jednog drugog svedočenja, koje je po formi bilo veoma slično, a po suštini fundamentano različito. Pre 20 godina Bil Gejts, tada direktor Majkrosofta, takođe je svedočio, pred istim komitetom američkog Kongresa, a razgovor je i tada, kao i danas vodio senator iz Jute Orin Hač (Orrin Hatch). Tema je tada bila monopolski položaj Majkrosofta i strah od uticaja koji to može imati na razvoj industrije personalnih računara. Slika današnjeg sveta najbolje se sagledava poređenjem ove teme i suštinske teme Cukebergovog svedočenja, koja je samo na prvi pogled vezana za privatnost podataka i mogućnost da jedna kompanija globalno utiče na stabilnost demokratskog uređenja u državama širom sveta. Pažljivom slušaocu ne može promaći da se u Cukerbergovim odgovorima, kao centralno pitanje javlja tema suštinskog uticaja digitalnih tehnologija na naše društvo i infrasturkturna zavisnost gotovo svih njegovih aspekata, pa i oblika društvenog uređenja i raspodele političke i svake druge moći. Zato lako zaključujemo, zajedno sa anlitičarima uglednog Atlatnika, koji u članku od 13. aprila ''Dot komovi su bili bolji od Fejsbuka'' (The Dot-Coms Were Better Than Facebook) prenose zabrinutost da su računari prestali da budu pomoć i postali cilj. Nastanak jedne celovite digitalne infrastrukture, koja postaje medijum, cilj i svrha sveukupnih društvenih aktivnosti i pojedinačnih života, centralna je problematika računarske industrije danas koju sama regulacija područja privatnosti podataka ne može ni početi da rešava.  

11. aprila dogodila se još jedna prekretnica, koja doprinosi daljoj izgradnji pomenute celovite digitalne infrastrukture, ali i pomera granice unutar nje. Američka služba za hranu i lekove FDA (Food and Drug Adminsitration) prvi put je odobrila korišćenje dijagnsotičkog aparata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji koji ne zahteva interpretaciju rezultata od strane doktora specijalista. Na osnovu fotografija mrežnjače pacijenta, softverski sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji IDx-DR može samostalno da proceni da li pacijent boluje od dijabetske retinopatije, najčešće očne komplikacije usled dijabetisa, od koje godšnje oboli 200.000 ljudi.

Važnost veštačke inteligencije (AI), odnosno različitih primena tehnologije mašinskog učenja, najbolje se može ilustrovati procenama investicija koje najveće kompanije današnjice čine u ovoj oblasti, ali i odlukama o tome ko će biti strateški lideri koji vode sveobuhvatne napore zasnovane na ovim investicijama. Na portalu Wired 18. aprila saznajemo da je novi ''šef AI'' – veštačke inteligencije, u kompaniji Gugl toliko pametan da mu nije potrebna veštačka inteligencija. Džef Din, koji je preuzeo funkciju početkom aprila, jedan je od prionira Gugla – u kompaniji je još od 1999. Legenda o njegovoj inteligenciji, koja danas nadrasta okvire kompanijske kulture i možemo reći kulta, počela je da se rađa 2011. godine, kada je u okviru tajanstvene Guglove laboratorije Iks radio na razvoju specifičnog pristupa mašinskom učenju, kasnije poznatom kao duboke neuronske mreže (deep neural networks). Gotovo u podtekstu saznajemo važnu okolnost da je Din stupio na dužnost, jer je prethodni šef AI u Guglu prešao u Eplov (Apple) kamp i danas vodi razvoj veštačke inteligencije najveće svetske kompanije.

Važnost ljudi zaduženih za AI najvećih kompanija ne menja na činjenici da Guglova infrastruktura, koja danas generiše četvrtinu ukupnog internet saobraćaja i sastoji se od nebrojenih centara za obradu podataka distribuiranih širom prlanete, može da nastavi da funkcioniše jedino i upravo zahvaljujući veštačkoj inteligneciji. Na na konferecniji u Parizu Vidžoj Pandej (Vijoy Pandey) 11. aprila Guglov šef inženjerstva obznanio je razvoj softvera zasnovanog na mašinskom učenju, koji će operativno rukovoditi tehničkim funkcionisanjem mreže data centara kompanije Gugl, a koja je odavno brojnošću komponenata i složenošću sistema nadrasla kapacitete ljudske inteligencije i njenih pokušaja da se ovaj složeni sistem kontinualno optimizuje. Bez ove infrastrukture Gugl kakav danas poznajemo ne bi postojao.  

Bolje ćemo sagledali važnost pomenute Guglove infrastrukture, veštačke inteligencije koja će je uskoro operativno i tehnički voditi, i ljudi koji će strateški usmeravati ovo vođenje ako razmotrimo posledice prestanka rada tzv. domain fronting–a koji je, prema članovima projekta Tor, nastupio 13. aprila. Prema izveštaju novinara Vrdža (The Verge) Rasela Brendoma (Russell Brandom), prestanak rada ovog važnog servisa koji omogućava izbegavanje cenzure za sve one koji koriste Google Apps, posledica je promena u arhitekturi mreže, odnosno infrasturkture koja je u pozadini Guglove poslovne operacije. Zvaničnici Gugla potvrdili su prestanak domain fronting–a, bez nekog uverljivog objašnjenja, pa nam ostaje da razmišljamo o relacijama ovog i drugih događaja u digitalnom svetu, odnosno kako Gari Kasparov na svom Tviter nalogu 19. aprila objavljuje – koincidenciji ovog i drugih dogadjaja vezanih za internet infrastrukture koja verovatno nije slučajna.

23. aprila obeleženo je 25 godina suštinskog početka nastajanja celovite digitalne infrastrukture koja danas opredeljujuće definiše naš svet. Tog dana postao je dostupan prvi pretraživač mreže – veb brauzer (web browser), koji je omogućavao istovremeni prikaz teksta i multimedijalnih sadržaja u okviru iste stranice, Mosaic 1.0. Danas možemo sa setom da razmišljamo o vremenima pre Mozaika, kada je za prikaz slike, video ili zvučnog zapisa bilo potrebno aktivirati hiperlink, i kada je veb bio isključivo tekstualan i bar na taj način ličio na knjigu.

Vol strit džurnal (The Wall Street Journal) 9. aprila prenosi vest da je Ministarstvo pravde SAD odobrilo megadil u kome je Bajer (Bayer AG) kupio kompaniju Monsanto za 60 milijardi dolara. Imajući u vidu događaje, o kojima smo pričali u prethodnoj prilogu, vezane za tehnologije editovanja gena i verovatni uzlet industrije i naučnih oblasti vezanih za genetski modifikovanu hranu, kao i prognoze da će u narednih nekoliko decenija gotovo kompletna radna snaga u poljoprivredi postati robotozivana usled automatizacije upravljanja poljoprivrednim mašinama zasnovane na veštačkoj inteligenciji, nije teško zaključiti da infrastruktura u osnovnoj oblasti ishrane postaje celovita i zasnovana na digitalnim tehnologijama.  

Potvrdu tužne ili radosne činjenice da celovita digitalna infrastruktura danas opredeljujuće definiše naš svet nalazimo u novoj knjizi Majkla Hajdena, bivšeg direktora Cie (CIA) i En Es Ej-a (NSA) ''Nasrtaj na obaveštavanje'' (The Assault on Intelligence), koja se pojavila u Amazonovoj knjižari 1. maja, gde gotovo u fusnoti saznajemo da aktuelni američki predsednik Donald Tramp insistira da obaveštajni izveštaji koje dobija, umesto uobičajenih 60 stranica, budu svedeni na 5 stranica. Verujući da pitanje nije lične prirode, možemo zaključiti da živimo u svetu u kome kratka pažnja karakteristična za društvene mreže i servise za deljenje multimedijalnih sadržaja, a koja je zamenila i gotvo isključila iskustvo dugog čitanja karakteristično za tekstualne forme romana ili novele, definiše opseg pažnje gotovo svih, pa i onih koje funkcija predsednika velike i značajne države formalno svrstva u red ličnosti sa naročito razvijenim strpljenjem. A to očigledno danas korespondira sa opsegom trajanja kratke Tviter forme ili nešto dužeg spota na Jutjubu. Da li je to dobro ili loše mislim da još ne možemo sa sigurnošću reći, ali obrazlaganje ovakvog stava svakako zahteva formu dužu od 140 ili 240 karaktera.

Pre nego što pređemo na temu meseca osvrnućemo se još jednom na značaj veštačke inteligencije za razvoj celovite digitalne infrasturkture i preporučiti čitanje novog eseja Rodnija Bruksa (Rodney Bruks) ''Poreklo veštačke inteligencije'' koji je objavio 27. aprila na svojoj stranici rodneybrooks.com. Jedan pravac razmišljanja vodi ka rečenici tvorca superkompjutera Votson Dejva Feručija (Dave Ferrucci): ''Mašine sada mogu da postavljaju pitanja, ali jednostavno ne znaju koja su pitanja važna'' i odgovoru koji je famoznog 11. aprila na to dao Gari Kasparov na svom Tviter nalogu, a koji glasi: ''Samo mi ljudi možemo odlučiti šta je važno.''   

Tema meseca
Neutralnost mreže i posledice

Kraj aprila obeležila su dva događaja vezana za celovitu digitalnu infrastrukturu. U Rusiji je zabranjen servis Telegraf, čime je ukupan broj nedostupnih IP adresa u ovoj državi, po novinaru Alekseju Kovalevu, dostigao 18 miliona. 23. april bio je proglašen za Dan D u SAD, jer je preovladalo mišljenje da je to poslednji dan u kome Kongres može donošenjem posebnih akata poništiti meru Federalne komisije za komunikacije (FCC) kojom se poništavaju pravila o neutralnosti mreže. Ipak, lavirint pravnih propisa omogućio je da se zakaže glasanje u američkom Senatu za 9. maj o istoj temi. Suština je vezana za pravo onih koji kontrolišu infrastrukturu mreže da tretiraju različite vrste saobraćaja različito. Na primer – da uspore pakete podataka kojima se prenose sadržaji servisa Netfliks i time učine konkurenciju privlačnijom za korisnike. Mnogo ozbiljnije posledice od onih poslovnih mogu se razmotriti posle čitanja eseja ''Brits krig: strategija ekonomskog rata'' Nikolasa Lamberta, koji je deo zbornika ''Razumeti sajber konflikt: 14 analogija'' Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Period prve globalizacije, započet sredinom 19. veka, završen je Prvim i Drugim svetskim ratom koji su, pored nezamislivih patnji i žrtava i nesagledivih razaranja, promenili suštinu društvenog razvoja i društvenih odnosa. Strateški pristup koji je mogao veoma brzo završiti Prvi svetski rat i time verovatno sprečiti izbijanje Drugog, razvijen u Britaniji u godinama pred izbijanje rata, a zbog brzine rezultata koje je mogao doneti, danas pomalo u šali, nazvan Brits krig, zasnivao se na primeni infrastrukture kao oružja. Tadašnja infrastruktura, koja je činila prvu globalizaciju, sastojala se iz tri elementa: pomorski saobraćaj, telegrafska informaciona mreža i umreženi bankarski sistem i omogućavala je globalni promet dobara, informacija i novca. Ideja Brits kriga je bila da se korišćenjem ovih infrasturktura kao oružja, Nemačka savlada za nekoliko meseci. Pretvaranje infrastrukture u oružje bilo je planirano državnom intervencijom u tokove roba, informacija i novca, odnosno prestankom ravnopravnog pristupa svih strana, današnjim rečnikom rečeno – narušena je neutralnost mora, telegrafskih žica i bankarskih garancija. Međutim, strategija se pokazala kao suviše efikasna, odnosno njena primena u prvim nedeljama rata, pored Nemačkoj, počela je da nanosi nemerivu štetu i Britaniji i neutralnim zemljama, pre svega SAD, pa je zbog pritisaka iz tih krugova njena primena prekinuta. Pokazalo se da je primena infrastrutkure kao oružja jednaka primeni oružja za masovno uništavanje, ali bez mogućnosti usmeravanja na željeni cilj.

Druga globalizacija, koja danas definiše naš svet, zasniva se na celovitoj digitalnoj infrastrukturi. Važnost ove infrastrukture pokušali smo da ilustrujemo kroz kratke vesti, slike i crtice u prvom delu današnje epizode. Ova infrastruktura danas obuhvata i prenos roba, kako fizičkih, tako i digitalnih, prenos informacija i prenos novca. Petljanje sa ovom infrastrukturom da bi se ona pretvorila u oružje, istorija nas uči kroz Lambertov narativ, može se kao bumerang vratiti onima koji to pokušaju, bez obzira koliko mislili da stvari imaju pod kontrolom. Prestanak funkcionisanja celovite digitalne infrastrukture danas možemo smatrati za katastrofalan događaj sa stanovišta ekonomije, kulture, društvenog razvoja, društvenih odnosa. Imajući, međutim, na umu izlaganje Džefa Bezosa na Forumu o liderstvu, koji je od 18. do 20. aprila organizovan u Predsedničkom cenru Džordž Buš (George W. Bush Presidential Center), u kome je on veoma slikovito i ubedljivo objasnio neophodnost širenja razvoja u svemir, i svojih nastojanja u tom pravcu putem projekta Plavo poreklo (Blue origin project), možemo zaključiti da u bliskoj budućnosti od integriteta celovite digitalne infrastrukture neće zavisiti sve ono što je nama važno i drago, a što danas svakako zavisi, već i sam opstanak naše vrste.

*Tekst je emitovan u stalnoj rubrici Digitalna oštrica emisije Digitalne ikone Radio Beograda II