From Diaspora to Diversities 3
Remont – nezavisna umetnička asocijacija nastavlja projekat “From Diaspora to Diversities”, posvećen fenomenu dijaspore u savremenim kontekstima, izložbom radova grupe diSTRUKTURA, Verice Kovačevske, Mirka Nikolića i Rajka Radovanovića, koje povezuju različita problemska istraživanja pejzaža i njegova šira sagledavanja ne samo kao geografskog, već i kao društvenog, kulturnog, ekonomskog i političkog pojma.
To je treća u nizu izložbi u okviru regionalnog projekta “From Diaspora to Diversities”, a biće otvorena 5. septembra u galeriji Remont u prisustvu ambasadora Švajcarske u Beogradu Filipa Gea (Philippe Guex).
Prema navodima kustosa serijala izložbi “From Diaspora to Diversities” Miroslava Karića, urbani i prirodni ambijenti koje umetnici opserviraju i istražuju izvan svojih matičnih sredina i konteksta polazišta su im za promišljanje niza najpre univerzalnih tema o procesima, dinamikama, vezama i uticajima kroz koje se definišu, oblikuju, transformišu današnji humani i prirodni habitati. Autori/ke ih u izloženim radovima dalje tematizuju u specifičnostima lokaliteta (Evropa i Severna Amerika), pojavama i događajima analizirajući širok spektar manifestovanja savremenosti: od tekovina i simbola civilizacijskog progresa i njima pripradajućih sistema vrednosti i normi, globalnih tehnoloških, ekonomskih kretanja i promena, do različitih vidova društvenih i kulturnih praksi kroz koje danas opažamo, interpretiramo i uređujemo svet koji nas okružuje.
Psihogreografske mape, crteži, fotografski i video zapisi, perfomativne akcije, dokumentarna građa, statistički podaci i grafikoni samo su neki od medija, pristupa, izraza u umetničkim refleksijama u čijem fokusu su brojne problematike: ekološka (ne)osvešćenost i potreba za odgovornijim mehanizmima u odnosima čovek - priroda; finansijske institucije, tehnokratski sistemi, instrumenti i regulative i njihova (ne)posredna intervenisanja na ljudska okruženja; vizije i politike urbanističkog planiranja i džentrifikacija; pejzaž kao kulturni i simbolički konstrukt.
diSTRUKTURA, We are living in a beautiful wOURld - Graz, Psychogeographic map, 2013.
Umetnička grupa diSTRUKTURA razmatra proširene pojmove prirode danas, bilo da se radi o prirodi, pseudo-prirodi ili sintetički stvorenoj prirodi, odnosno urbanim konstelacijama, sa namerom da definiše odnose u novoformiranim strukturama koje, bilo realne ili simulirane, tvore realnost savremenog života. Iskustvo postajati-deo-prirode ili biti-deo-prirode preuzeto je iz tradicije romantičarskog pejsažnog slikarstva, polazište je u njihovom suočavanju sa okruženjem 21. veka. Tako su motivi prirode i gradova širom sveta postali objekat njihove izolovane kontemplacije pozivajući i posmatrača da se toj kontemplaciji pridruži.
Ciklusi fotografija Face to Face (i Not so far away) doslovno repliciraju romantičarsku topografiju posmatrača neposredno konfrontiranog sa uzvišenim i zadivljujućim prizorima jednog postindustrijskog predela i primer je jedne nove socijalne i mentalne ekologije. To je rad u nastajanju, koji se izvodi na svakom mestu koje umetnici posete. Učesnici tih simboličnih predstava su uglavnom sami umetnici koji stoje naspram ruralnog ili urbanog pejsaža, ili pak zalaze u tkivo grada preuzimajući ulogu psihogeografa, suočavajući se sa okolinom koja je pretrpela uticaj čoveka a odraz je aktuelnog trenutka i savremenog života. Na taj način, disTRUKTURA predstavlja pejsaž kao kulturnu konstrukciju, konvenciju koja je uvek kombinacija estetskih, socijalnih, političkih, ekonomskih, simboličkih i prostornih elemenata.
diSTRUKTURA and Barbi Markovic, Locus Suspectus, video still 1, 2014
Umetničku grupu diSTRUKTURA čine Milica Milićević i Milan Bosnić, koji su diplomirali i magistrirali na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a od 2005. rade na zajedničkim projektima. Kao diSTRUKTURA izlagali su na gotovo 30 samostalnih izložbi i više od 70 grupnih u zemlji i inostranstvu. Učesnici su niza kolonija, radionica i residence programa u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Austriji, Italiji, Sloveniji, Egiptu, Srbiji i Finskoj. Njihov rad su podržale brojne fondacije i institucije, a dobitnici su i Pollock-Krasner stipendije za 2015.
Verica Kovačevska predstavlja se na izložbi u Remontu radovima kojima se fokusira na različita pitanja koja se tiču problematika urbane sredine danas, pokušavajući da ponudi neka rešenja ili vizije. U radu Master plan (Dečje izdanje, 2014) dvadesetoro dece je dalo svoje idejne predloge za izradu glavnog plana preuređenja Kasernen-Areala, bivšeg vojnog kompleksa u Cirihu. Deca nisu samo pokazala želju za zelenijim i sebi prilagođenijmi ambijentom u gradu, već su istakla značaj učešća dece u urbanističkom planiranju.
Slično tome, rad Winthertur 2041 (2014) je bio prilika da se publika uz pomoć virtuelne realnosti povede u jedan drugačiji obilazak ovog švajcarskog grada. Turneja koja je obuhvatala posetu nekim od ključnih gradskih lokacija i njihovim mogućim transformacijama u budućnosti stvorila je mogućnosti za maštanje, ali i za kritičko preispitivanje na koji način danas koristimo gradove. Konkretno, rad je pokrenuo pitanja o održivosti, odnosno šta bi bili naši budući mogući problemi u vezi sa hranom, energijom i mobilnošću, i kako bismo mogli da ih rešimo?
Verica Kovačevska, Winterthur 2041 (2014) foto: Roman Richers
Rad Future Nomads (2013) koristeći postojeću infrastrukturu gradilišta i veb kamere postavljene na jednom od kranova u ciriškom kvartu Europaallee, u fokus stavlja priču o umetnicima i njihovom mestu u gradu. Ispred live veb kamere 12 umetnika, koji će uskoro izgubiti svoja studija usled novog urbanističkog i luksuznog preuređenja tog kvarta, drže pojedinačne transparente koji zajedno ispisuju "Budući nomadi". Rad ukazuje ne samo na tekući proces džentrifikacije, već i na sve izraženiju nomadsku egzistenciju savremenih umetnika.
Verica Kovačevska, rođena 1982. u Skoplju, diplomirala je 2004. na Univerzitetu u Plimutu, magistrirala 2007. na Kembridžu, a živi i radi u Cirihu. U medijski raznolikom radu (performans, video, instalacija, nove tehnologije) Kovačevska istražuje i uzajamno deluje sa javnim gradskim prostorima. Umrežavanje različitih učesnika i prostora su ključni elementi njenog rada.
Učestvovala je na mnogim međunarodnim izložbama i festivalima, kao što su Manifesta 11 (Cirih); re.act.feminism, Akademie der Kunste (Berlin); 4. Bijenale savremene umetnosti (Moskva); Beograd: Nemesta, Muzej savremene umetnosti (Beograd); Other Possible Worlds – Dictionary in Space, Casino Luxembourg (Lukemburg)…
Mirko Nikolić predstavlja rad all that is air melts into city koji je performativna re(kon)figuracija tržišta deonicama ugljenika, izmeštanje tog finansijsko-legalnog mehanizma u svet posle fosilnih goriva, u potrazi za odgovornijim međuvezama ljudi, vegetacije i atmosfere. EU Emissions Scheme (EU ETS) je finansijska tržnica na kojoj evropske kompanije razmenjuju “dozvole” koje im dozvoljavaju da ispuštaju tone ugljenik-dioksida (CO2) ili ekvivalentnih gasova koji utiču na zagrevanje atmosfere. EU ETS je “kamen temeljac” borbe EU protiv globalnog zagrevanja, mehanizam implementacije Kjoto protokola. Pored toga što je tržište već godinama u krizi zbog niskih cena deonica, taj složeni mehanizam, kako navodi Nikolić, ima i jedan dublji problem - EU ETS ne uzima u obzir ko/šta će da re-absorbuje (“fiksira”) ispuštene oblake gasa. Svi bezbrojni organizmi koji vrše fotosintezu – žbunje, drveće, alge, fitoplanktoni i drugi, nevidljivi su za tržište, oni svakoga dana od jutra do večeri besplatno “hvataju” CO2 i transformišu ga u kiseonik.
mirko nikolić sa Declan Driver, Steffen Michels, all that is air melts into city, 2014
Performans se sastojao od desetodnevne šetnje kroz London, gde se nalazi sedište EU ETS kao i brojne “trejding” kompanije koje učestvuju na njemu. Šetnja je tokom deset radnih dana, od 10 ujutro do 5 popodne, fizički transportovala jednu “materijalnu deonicu ugljenika” kroz jednu od mogućih putanja deonice kroz ovo elektronsko tržište. Akteri transportacije su bili umetnik-motor koji gura kolica sa palmom dracena na njima (“materijalna deonica”), koje je pratio “informacioni radnik”. Svo troje su zajedno činili “konvoj ugljenika”. Konvoj se u toku prevoženja periodično zaustavljao da bi izmerio lokalnu koncentraciju CO2 u vazduhu i dokumentavao fotosintetičku aktivnost gradske vegetacije. Ovi podaci su sa terena slati u galeriju/kancelariju gde su, posle dalje obrade, publikovani u obliku “apdejta” na sajtu projekta. Sajt je tako predstavljao živu platformu na kojoj su mogle da se prate putovanje konvoja, fluktuacija CO2, fotosinteza biljaka i cene CO2 na tržištu. Na oficijelnom veb-sajtu tržišta ceo ekosistem postoje samo jedna linija, cena CO2 po toni.
Ovog meseca aktuelna cena jedne tone ugljen-dioksida se kreće između 4,3 i 4,9 evra po toni. “Budućnosti” atmosfere su jeftine ovih dana (na tržištu se deonice prodaju u obliku kvartalnih futures ugovora - datuma pre kojeg tona gasa može da se iskoristi tj. ispusti u atmosferu).
mirko nikolić sa Declan Driver, Steffen Michels, all that is air melts into city, 2014
Mirko Nikolić kroz hibridne oblike istraživanja i prakse, materijalno i simbolički ocrtava alternative anti-ekološkim mehanizmima finansijskog-informacionog kapitalizma. Performativne akcije, smeštene između javnog prostora i interneta, sadašnjosti i bliske budućnosti, pokušavaju da odigraju moguće eko-utopijske saradnje između prirodnih i ljudskih tela.
Skorijim projektima se bavio kvantifikacijom biološkog rada u ovčarstvu i industriji vune (Sirogojno), korelacijom interneta i globalnog zagrevanja (Kanterberi), (de)kolonizacijom kamenja i ptica na ostrvu u norveškom Severnom moru i rudarstvom kao istorijskim procesom koji uvezuje ljudske, tehnološke i mineralne živote u zajedničke planetarne sudbine (Finska, Vels, Srbija).
Radovi Rajka Radovanovića na izložbi u Remontu pripadaju seriji site specific intervencija koje su realizovane kao direktan odgovor na tragičnu ekološku katastrofu koja se desila u Meksičkom zalivu 20. aprila 2010. godine kada je u eksploziji na naftnoj platformi Deepwater Horizon poginulo 11 radnika. U tom kontekstu, prema navodima Radovanovića, jedan broj konceptualnih "linija odbrane" izveden je na različitim lokacijama u močvarama Luizijane južno od Nju Orleansa. Njihov cilj je bio da preispitaju efikasnost i/ili ograničenja tradicionalnih mehanizama zaštite naspram globalne, korporativne pohlepe podržane od industrijskih regulativa i političara. Te prve akcije su bile intencionalno efemerne; trajanje svake intervencije - u rasponu od nekoliko minuta do nekoliko dana, zavisile su od prirodne fragilnosti životne sredine i sile elemenata. Zastave su korišćene u kombinaciji sa osnovnim komponentama koje čine taj specifičan ekosistem: trska u oblasti Bayou Rigolettes, pesak na Grand Isle, voda južno od oblasti Venice.
Rajko Radovanović, Last line of defense #1, Grand Isle, Jefferson Parish, 2010
Ponovo postavljena u galerijskom kontekstu, instalacija u fokusu ima fundamentalna pitanja u vezi sa rekoncilijacijom ekonomskog prosperiteta sa zaštitom životne sredine i kako je služenje interesima šire javnosti propalo. Repeticija slika koja stvara kontinuiranu liniju pojedinačnih zastava podseća nas da je svako od nas poslednja linija odbrane, naveo je povodom svog rada Radovanović, koji je rođen 1954. u Valjevu, pohađao je Školu primenjenih umetnosti u Zagrebu, a Univerzitet u Brajtonu. Živeo je i radio u Zagrebu, Brajtonu, Mančeteru, Londonu i Istri, a trenutno je u Nju Orleansu.
Radovanović je izlagao na više od 200 izložbi u Evropi i SAD. Upotrebljava različite medije kao što su fotografija, video, performans, slikarstvo i instalacije. Kako navodi, ne podnosi umetničko cepidlačenje i lažni patriotizam.
Rajko Radovanović, Last Line of Defense#1, Marshes of Bayou Rigolettes, Lafitte, 32 miles south of New Orleans, LA, Latitude: 29 - 37'28"N, Longitude: 090-07'35"W, Photo: Alison Radovanovic, 2010, Boatman: Gary Hodges i datum: 9. jun, 2010.
Ciklus izložbi u okviru regionalnog projekta “From Diaspora to Diversities” ima za cilj da kroz umetničke produkcije i prakse autora/ki različitih generacija rasvetle neke od tema i pitanja vezanih za fenomen dijaspore u savremenim kontekstima. Promišljajući sam pojam dijaspore izvan dominantnih etnocentričnih i etničkih definicija, u fokusu se nalazi širok spektar iskustava privremenih i trajnih izmeštanja iz matičnih sredina odnosno života i/ili rada "negde napolju".
Redefinisanje termina i koncepta dijaspore je već neko vreme u žiži teorijskih debata. Diskusije su posebno inicirane novim konstelacijama globalnih društveno-političkih, tehnoloških, komunikacionih tokova i kretanja, povećane internacionalne mobilnosti ili recimo poslednje dve decenije sve prisutnijeg i intenzivnijeg kulturnog nomadizma razvijanog kroz hiperprodukciju međunarodnih događaja i rezidencija za umetnike i kulturne radnike širom sveta. Kakva su iskustva u svakodnevnom i profesionalnom životu, koji su sve izazovi u prilagođavanjima i interakcijama sa specifičnostima drugih/nematičnih sredina polazna su pitanja u projektnim istraživanjima različitih vidova dijasporske egzistencije i povoda migracionih kretanja aktera međunarodne umetničke i kulturne scene poreklom sa Zapadnog Balkana.
Na izložbama učestvuju umetnici/ce koji su druga generacija dijaspore, trenutno žive i rade u inostranstvu, kao i autori/ke koji transnacionalnu mobilnost, česte i privremene boravke u različitim geografskim, kulturnim, društvenim kontekstima značajno integrišu u svoju umetničku praksu.
Treća izložba u okviru tog projekta biće otvorena u galeriji Remont do 23. septembra.
Projekat “From Diaspora to Diversities” realizuju Remont – nezavisna umetnička asocijacije (Beograd), Evropski kulturni centar Esperanza (Skoplje), Kunst Ost (Grac) i Institut za savremenu umetnost (Zagreb), a podržan je od Balkanskog centra za umetnot i kulturu (BAC) i Kooperative - regionalne platforme za kulturu.
*U PRILOGU: Snimak vođenja kroz prve dve izložbe projekta “From Diaspora to Diversities”. Na prvoj su se predstavili umetnici: Mladen Bundalo, Adrijana Gvozdenović, Aleksandar Jestrović Jamesdin i Vahida Ramujkić, a na drugoj izložbi učestvovali su: Nermin Duraković, Ivana Ivković, Hana Miletić i Neli Ružić.
(SEEcult.org)
